Divizima

Divizima

Divizima /Verbascum Thapsus/ je dvogodišnja biljka sa dubokim korenjem, koja pripada porodici lanilista. Tokom prve godine obrazuje rozetu od listova, a tokom druge godine se obrazuje uspravna stabiljka, prekrivena dlačicama i na kojoj rastu oštri listovi, prekriveni dlačicama.

Cvetovi divizime su žuti i krupni. Nalaze se na vrhu stabiljke u vidu klasa, koji ima piramidalni oblik. Čašica i venčić se sastoje iz pet delova. Latica ima ukupno 5, koje su srasle sa venčićem. Plod divizime je višesemena mahuna. Ova biljka je poznata i sa nazivima lopen, divlji tabak, beloperka, svećnik.

Divizima raste na travnatim i peskovitim površinama, pokraj njiva, livada i žbunova. Može se sresti do 2000 m nadmorske visine. Rasprostranjena je u Evropi, Kavkazu i Severnoj Africi.

Smatra se dalatinski naziv divizime proističe od reči "brada", najverovatnije zbog dlakavih listova. Viske stabiljke ove biljke su se nekada palile kao sveće tokom ceremonije pogreba.

Još su Indijanci pravili sirup od listova divizime za ublažavanje kašlja. Čaj od divizime se koristi najčešće za ublažavanje bolova kod artritisa. Čiroki su lečili nadute limfne čvorove tako što sz stavljali na njih poparene listove divizime.

Biljka divizima

Sastav divizime

Divizima sadrži sluzne materije, saponine, kumarin, karotinoide, inozit, žuti bagril krocetin, mineralne soli, eterično ulje, flavonoidni glikozid hesperidin, vitamin C, organske kiseline, pektin, alkaloide poput verbasina i verbaskina, inozit i druge materije.

Branje i čuvanje divizime

Delovi divizime koji se koriste jesu listovi kod venčića bez čašice. Beru se za vreme cvetanja biljke - od juna do septembra. Samo branje treba da se sprovede kada je vreme suvo, pre podneva. Cvetovi u cvastima se postepeno otvaraju odozdo nagore i zato je branje periodično, dok biljka cveta.

Svaki cvet cveta samo jedan dan - ujutru se otvara, a uveče venčić vene. Rukom otkinite samo venčić i srasle latice. Procvetale venčiće nemojte brati Kada se biljka nabere, ne treba da se gnječi. Odmah se suši u hladnovini, a dozvoljena vlažnost je 11%. Rok trajanja celih cvetova je 2 godine, a isečenih - 1 godina, dok mleveni mogu trajati - 6 meseci.

Divizima biljka

Koristi od divizime

Ova biljka ima visok procenat sluznih materija, koje prekrivaju, a u isto vreme i smiruju upaljenu i iziritiranu sluzokožu. To je čini veoma korisnom kod upale grla i drugih upalnih oboljenja.

Ova biljka potpomaže iskašljavanje, ima antiupalno dejstvo, omekšaca i deluje hipotenzivno. Blagotvornost ima zahvaljujući srčanim glikozidima, sluznim materijam i alkaloidima. Neka istraživanja dokazuju da ona uspešno i dosta snižava visok krvni pritisak.

Divizima se koristi kod dijareje, bolesti disajnog sistema, kod bolesti jetre i žuči. Klinička ispitivanja su pokazala da ona korisno deluje i kod bronhitisa, astme, hronične opstruktivne bolesti pluća, ušnih infekcija i kašlja.

U Nemačkoj se listovi divizime potapaju u maslinovo ulje, pa se tako dobija ulje, koje se kroisti za lečenje ušnih infekcija i hemoroida.

Cvet divizime

Kod pojedinih infekcija lekari koriste uljani ekstrakt direktno u uho. Ako je probijena bubna opna, onda ništa ne bi trebalo da se stavlja u uho.

Narodna medicina i divizima

Naša narodna medicina divizimu koristi za lečenje bronhitisa, problema sa jetrom, kod gušenja i kašlja, kod bolesti gušterače, kod promuklosti, za regulisanje oskudne menstruacije, kao blag diuretik.

Spoljašna upotreba biljke se preporučuje kod hemoroida, opekotina, gnojnih upala, za ispiranje kod zubobolje, za kupke kod povreda, ekcem i lišajeve. Isitnjeni listovi i svinjska mast u odnosu 2:10 se koriste za mazanje rana i upala.

Za unutrašnju upotrebu se 2 kašike cvetova preliju sa 500 ml ključale vode. Tako treba da dostoje sat vremena, a zatim se pije po 1 vinska čaša 15 minuta pre obroka, 4 puta dnevno. Čaj se može zasladiti medom.

Jači čajevi se koriste i za hronični kašalj, upaljeno grlo. Budući da oni podstiču znojenje, korisni su i za povišenu temperaturu.

Rejting

5 0
4 1
3 0
2 0
1 0
Oceni:

Komentari

Pošalji

Popularni članci danas