Način pripreme
Otvore se kore i od njih se odvoje 4 komada. Pokrivaju se vlažnom krpom/papirom da se ne bi sušile i ostavljaju se sa strane, biće potrebne za kasniju etapu.
Maslac se istopi zajedno sa maslinovim uljem.
Okrugla tepsija prečnika 30-32 cm se dobro naulji četkicom, uključujući i njene zidove.
Uzima se jedna kora i stavlja se do polovine tepsije, ali tako da izlazi druga polovina izvan zidova tepsije. Posipa se masnoćom.
Pažnja! Grci ne dozvoljavaju četkicu za premazivanje kora, već kašiku. Tako one ostaju mekane i ne lepe se jedna za drugu.
Dopunjava se još jednom korom, tako što takođe polovina izlazi izvan okrugle tepsije i takođe se nakapaju kapljice masnoće. Tako se radi do polovine kora iz pakovanja, tako što svaka kora izlazi izvan zidova tepsije.
U izmrvljeni sir (Grci nikada ne koriste sitni sir) dodaju se 2 jaja i malo sode bikarbone. Dobro se meša i polovina smese se sipa na kore, raspoređuje se. Na isti način se nastavlja s ređanjem kora tako što se ne zaboravlja da polovina kora visi izvan tepsije.
Pre dve poslednje kore iz pakovanja se sipa i ostala smesa od sira i jaja i zatvara se ostalim korama. Dobro se naulji, a kore koje su izvan tepsije se stavljaju ka sredini, ka unutra. Dobro se nakapa masnoćom. Odozgo se stavljaju ostala odvojena 4 komada kora, tako što se svaka nakapa masnoćom i ugura ispod svih kora ispod pite i formiraće se jedno čvrst paket od kora (pokazaću u galeriji fotografija). Seče se i premazuje se/nakapa se ostalom masnoćom.
Ostala 4 komada jaja se mute viljuškom sa gaziranom vodom i grčka pita se zaliva. Ostavlja se na hladnom na 30 minuta.
Peče se u zagrejanoj rerni na 200 stepeni otprilike 45-50 minuta.
Vadi se i ne prska se vodom, ne pokriva se krpom, neka ostane hrskava.
Ovo je pita u više grčkoj varijanti u bugarskoj interpretaciji i sa malim dodacima koje sam unela. Dobija se sočna i hrskava bugarsko-grčka pita, ne sasvim grčka, više je varijanta takve.
P.S: Malo pojašnjenje bih želela da dam, zašto je takav naslov pite, zato što kada sam u Grčkoj, a tamo provodim mnogo vremena, ne postoji način da ne skoknem do Soluna. Tamo u jednoj maloj uličici sa pogledom na more postoji kafana gde ja sedim i blizu se nalazi prodavnica gde se prodaju pite i mogu da vidim grčke pekare kako pripremaju njihovu čuvenu pitu, kako tačno ručno bacaju pripremljene kore, kako ih tanko razvijaju, presavijaju, kako laganom rukom sipaju maslinovo ulje i maslac i kako mute jaja u jednoj ogromnoj posudi.
Tačno je i to da su razvijene kore za pitu ručno pravljene, što ja ne radim, mnogo je to posla, i zamenim ih gotovim korama, dodajem malo sode bikarbone da nabubre, kao i njihova pita, i takvo nešto se po malo približava njihovoj piti.
Zanimljivo je savijanje kora i možda je zbog toga je tako enormno visoka kada se ispeče.
