Soda bikarbona, poznata i kao soda za hleb, u stvari je nezasićena natrijumova so ugljene kiseline. Dobija se veštački, kao rezultat hemijske reakcije između natrijum hlorida, vode, amonijaka i ugljen dioksida. Soda bikarbona ima alkalna svojstva.
U praksi, najpopularniji načini primene sode bikarbone ili sode za hleb, povezani su upravo sa njenom sposobnošću da alkalizuje sredinu u koju se unosi. Ako je dodate u testo i uz delovanje temperature, soda se razlaže na natrijum karbonat i ugljen dioksid, a uz stvaranje ugljen dioksida testo narasta.
Drugi način široke upotrebe povezan je sa sposobnošću sode da vezuje masnoće, a ta sposobnost je čini idealnim sredstvom za čišćenje, ne samo kuhinjskog posuđa, već i ljudske kože.
Godainama se soda bikarbona preporučivala kao klasično sredstvo za neutralisanje želudačne kiseline. Ipak, u poslednje vreme medicinari upozoravaju da ovo nije baš najpreporučljivije sredstvo, jer oslobođeni ugljen dioksid dodatno nadražuje sluzokožu želudca i kao rezultat toga se u želudcu javlja dodatna količina kiselina.
Poslednjih nekoliko godina na sodu bikarbonu se gleda kao na panaceju - univerzalni, svemogući lek, a sve zbog hipoteze italijanskog onkologa doktora Tulija Simončinija. Prema Simončiniju, svako oboljenje prouzrokuje acidozu - kiselost organizma, a rak ili kancer je obično javlja kao rezultat produžene acidoze. Shodno tome, održavanje alkalne sredine u našem organizmu, istopiće ćelije tumora i pomoći će u ozdravljenju.
Dužni smo da vas upozorimo, da hipoteza italijanskog lekara nije dokazana i da se ni u kom slučaju ne preporučuje da se samostalno odlučite da pijete sodu bikarbonu, jer vam to može napraviti problem sa želudcem.
Pored toga, soda bikarbona je hemijski proizvod i kao takva ima mnogo neželjenih efekata. Redovna upotreba sode bikarbone kao sredstva za smanjenje aktivnosti želudca u suštini pomaže razvoju mikroorganizama u stomačno-crevnom traktu. Narušeni proces varenja hrane može da dovede do toksičnosti nesvarene hrane i do nekvalitetnog iskorišćenja iste.
Produžen unos sode bikarbone može da izazove prezasićenost natrijumom. Soda bikarbona, koja je u stvari so natrijuma, kao što je to natrijum hlorid (kuhinjska so), dovodi do zadržavanja vode i toksina, a odatle i do povećanja telesne težine, povišenog krvnog pritiska, gubitka kalijuma, magnezijuma i dr.
Komentari