Paradajz je tradicionalno povrće, koje je veoma čest gost na našoj trpezi. Paradajz je izvor vitamina C i vitamina A. Pored vitamina, paradajz je bogat i mineralnim solima i drugim korisnim supstancama. Paradajz sadrži 17 puta više gvožđa od mleka, dva puta više nego jaja i tri puta više nego ribe.
Hemijski sastav paradajza varira u zavisnosti od vrste i zemljišta i klime na kojima se uzgaja. U sastavu ima 94,5% vode, 0,9% belančevina, 3,5% ugljenih hidrata, neznatan procenat skroba, 0,7% celuloze, organskje kiseline (limunsku, jabučnu, oksalatnu), mineralne soli (kalijum, fosfor, kalcijum, magnezijum, natrijum, gvožđe i dr.).
Pored svežeg paradajza, često u našoj kuhinji koristimo i konzervirane. U skoro svakom domu ima zimnice sa paradajzom u tegli, sosom od paradajza, kečapa i bar jedna tegla sušenog paradajza.
A šta je blanširanje? Ukratko, to je kratkotrajna termička obrada povrća, voća, mesa i drugih namirnica na pari ili u vreloj vodi. Blanširanje je reč koja potiče iz francuskog jezika (blanchir) i označava prelivanje vrelom vodom.
Kako da blanširate paradajz?
Uvek birajte dobro sazrele i neoštećene plodove paradajza. Operite ih od prašine pod tekućom vodom. Uklonite drške, a sa suprotne strane napravite zarez u obliku krstića veoma oštrim nožem.
Pripremite i jednu posudu sa hladnom vodom i ledom.
U drugu posudu sipajte vodu i zagrejte je do ključanja. Kada voda proključa, pažljivo spuštajte paradajz u nju i to ne više od 30 sekundi. Nakon toga, paradajz brzo izvadite i potopite ga u ledenu vodu.
Kao rezultat blanširanja paradajza, tečnost koja se nalazi ispod ljuske će se raširiti, a nakon hlađenja će se skupiti i ljuska će se smežurati. Na taj način ćete lakše da odvojite ljusku od ploda paradajza.
A da li ćete blanširani paradajz koristiti za salatu, jelo ili konzerviranje, odlučite sami.
