Poslednjih nekoliko godina stalno se govori o hidrogenizovanim mastima i potencijalnoj štetnosti od njihove upotrebe, ali još uvek postoje nejasnoće koje su masti hidrogenizovane i kako se tačno dobijaju.
Obično masti, koje uzimamo sa hranom, mogu biti zasićene, nezasićene ili transmasti, ili takozvani hidrogenizovane masti.
Zasićene masti su životinjskog porekla, u njohovoj strukturi nema dvogubih veza u molekulima i na sobnoj temperaturi su u čvrstom stanju.
Obrnuto, nezasićene masti imaju dvogubu vezu u molekulima i na sobnoj temperaturi su u tečnom stanju.
I ovde stižemo do transmasti ili hidrogenizovanih masti, o kojima se toliko puno govori. Hidrogenizovane masti su one masti, koje se dobijaju kada se obične biljne masti zagreju na visokoj temperaturi uz prisustvo raznih katalizatora i vodonika.
Kao rezultat toga, običan i inače veoma koristan kokosov maslac ili palmino ulje nisu u tečnom stanju na sobnoj temperaturi, tvrđi su, i što je najvažnije, već su štetni za čovekov organizam. Jedan od najvažnijih predstavnika porodice hidrogenizovanih masti je margarin.
Procesu hidrogenizacije mogu se podvrgnuti sve biljne masti, koje nakon obrade dobijaju čvršću strukturu, i zahvaljujući tome imaju široku primenu u prehrambenoj industriji.
Hidrigenizovane masti često se nazivaju savremenom prehrambenom plastikom, ima ih u brojnim proizvodima kao što su: kolači, biskviti, keksovi, vafli itd.
Redovno konzumiranje proizvoda sa hidrogenizovanim mastima vodi do povećanja telesne težine, ali i do gomilanja potkožne masnoće, povećavanje slučajeva rezistencije na insulin itd. Brojna istraživanja povezuju hidrogenizovane masti sa povećanjem broja začepljenih arterija, kancerogenim oboljenjima itd.
Uprkos tome što je štetnost hidrogenizovanih masti svima poznata, proizvođači ih preferiraju zbog toga što njihova upotreba smanjuje troškove proizvodnje, povećava rok trajanja, dozvoljava upotrebu aromatizatora i sl.
Komentari