Istorija sušija počinje u dalekoj prošlosti. On se pojavljuje, kao što je svima poznato, u Japanu, ali suši tamo nije bio hrana ili delikates, već je prvobitno stvoren kao metod za čuvanje i konzerviranje ribe u pirinču.
Sirovi komadi ribe su se umotavali u pirinač, stavljali su ih u drvene posude i tamo je pirinač na prirodan način fermentisao. Nakon 2 meseca riba je bila spremna za konzumiranje, a pirinač se bacao.
Kasnije je suši dobio status delikatesa i tada se pojavljuju različite vrste sušija, kod kojih se pirinač konzumirao zajadno sa ribom. U današnje vreme ima mnogo vrsta sušija, koji sadrže različite namirnice, koje se u velikom stepenu razlikuju od prvobitnog oblika i izgleda sušija.
Osnovne vrste sušija, koje svaki ljubitelj japanske kuhinje prepoznaje su nigiri, sašimi, hosomaki, temaki, futomaki i uramaki. Ove vrste sušija se razlikuju ne samo po količini ribe u njima, već i prema načinu na koji je ta riba nasečena.
Danas se za pripremu sušija koriste različite vrste ribe, pirinča i algi, a njihova kombinacija određuje energetsku vrednost jedne porcije.
U 100 g sušija sa tunjevinom ima 250 kcal, u sušiju sa lososom i škampima ima oko 160 kcal na 100 g, u vegetarijanskom sušiju sa braon pirinčem ima 110 kcal, a suši nigiri sa lososom ima čak 200 kcal.
Sadržaj različitih vrsta ribe i najviše tune, koja je bogata proteinima, čini suši veoma pogodnim za dijete, a ribe kao što je losos, sadrže velike količine Omega-3 masnih kiselina, koje izuzetno povoljno deluju na kardiovaskularni sistem čoveka.
Nismo definitivno sigurni koliko kcal ima u našem omiljenom sušiju sa avokadom i lososom, ali sigurno znamo da je veoma ukusno i korisno i zato vam ga preporučujemo od srca.
Komentari