Od pre gotovo 50 miliona godina pa do danas pčele na zemlji proizvoda na prirodan način jedan od najhranljivijih sastojaka na zemlji - med. Med i pčelinji proizvodi hiljadama godina nisu menjali svoj ukus, sastav, lekovita svojstva i nezamenljive hemijske materije, koje ga čine neprocenjivim darom prirode. Med kao izvor hrane ima potpuno biljno poreklo.
Pčele skupljaju polen od prašnika cvetova i nektar, bogat fruktozom i glukozom, od koje se pravi "prema pravilima prirode" finalni slatki proizvod. Koristi od meda su beskrajne, a čak je i vredan pomoćnik pri seksualnoj izdržljivosti. Najlakši savet specijalista je da konzumiramo 1-2 kašike kristalizovanog meda oko 30-60 minuta pre spavanja, što garantuje veću seksualnu moć i kvalitet ljubavi.
Pčelinji med se dobije od nekoliko vrsta medonosnih pčela. One skupljaju cvetni nektar i druge biljne sekrete i transformišu ga, mešajući ga sa materijama koje se odvajaju od njihovog organizma. Dobijeni proizvod se odlaže u voštanom pčelinjem saću u košnici gde se dehidrira i sazreva. Pčelarstvo je organizovana proizvodnja pčelinjeg meda. Time se ohrabruje hiperprodukcija meda u košnici tako da se viškovi izvlače iz nje, a da se ne uplaši kolonija pčela.
Sastav meda
Med ima srednji obim energije od 300 kilokalorija na 100 grama proizvoda.
Niz istraživanja potvrđuje da su koristi od menda na ljudsko zdravlje ogromne. Med utiče blagotvorno na fizičko stanje čoveka, kao što je povećana fizička izdržljivost. Pun je monosaharida koji se brzo i lako usvajaju od strane čoveka. Sadrži mikroelemente kao što su cink, kobalt, bakar, selen, magnezijum, gvožđe i dr.
Kulinarska upotreba meda
Osim što je koristan med je i veoma ukusan. On se koristi kao zaslađivač čaja i kafe, ulazi u sastav mnogo ukusnih torti i kolača. Med na kriški hleba sa maslacem jedan je od najomiljenijih i popolarnih doručaka. Pri zagrevanju on gubi deo svojih korisnih svojstava, zbog čega se preporučuje njegova direktna konzumacija. On se koristi za glazure, punjenje kolača, a njegovom ukusu se klanjaju i deca i odrasli.
Izbor i čuvanje meda
Med ima nekoliko fizičkih karakteristika koje su važne pri odabiru kvalitetnog proizvoda. Na prvom mestu je ukus, koji treba da je sladak ili blago gorak. Ukus se određuje prema količini fruktoze, glukoze i saharoze, ali zavisi i od sadržaja organskih kiselina. Sladak ukus meda, koji ima približno isti intenzitet kao šećer, je zbog monosaharida fruktoze i glukoze.
Tokom fermentacionih procesa med dobija kislekast ukus. Boja meda, u zavisnosti od njegovog porekla, varira od skoro bezbojnog do tamno braon. Svetle boje su bagremov med i med od deteline. Svež med je gusta, polutečna i prozračna masa koja se postepeno kristalizuje do stvrdnjavanja. Neke vrste meda kristalizuju sporije od drugih ili uopšte ne kristalizuju (kao bagremov med), a druge kristalizuju još u prvim danima nakon centrifugiranja.
Ipak i najlepši med gubi svoje osobine kod nepravilnog čuvanja. Čuvajte teglu s medom u tamnoj i hladnoj prostoriji. Što je više temperatura prostorije, to će med brže gubiti svoja svojstva. Idealno mesto za med ostaje frižider ili neki taman ormarić. Tegla s medom treba da bude dobro zatvorena, jer ima sposobnost da upija različite mirise.
Koristi od meda
Prisustni su vitamini iz grupe B, koji poboljšavaju rad nervnog sistema i receptori koji poboljšavaju osetljivost kože i sluznica, oštre miris, ukus, vitamin E koji je važan za plodnost, vitamin A, vitamin C i drugi koji su jaki antioksidansi i blokiraju dejstvo otrovnih materija iz okoline na ljudski organizam, pristne su hormonalne materije i pčelinji polen. Pri potrebi za većom količinom enerhije vežno je da sa med koristi 15-30 minuta pre opterećenja.
Ako se javi potreba on se lako uključuje u procese razmene koji proizvode energiju neophodnu za neku aktivnost. Preporučuje se korišćenje kristalizovanog prirodnog pčelinjeg meda. On se usvaja sporije u organizmu. Nivo šećera u krvi raste sporo i energija koja se proizvodi se duže održava na visokom nivou. Preporučena dnevna doza za med u većini slučajeva je 1g/kg raspoređen u 2-3 unosa.
Med i pčelinji proizvodi imaju izražena lekovita svojstva jer su dobar pomoćnik kod niza oboljenja. Dijabetes, zatvor, akne, avitaminoza, glavobolje, pomaže kod duvanskog pušenja, zubobolje, čireva, cisti, sinuzitisa, raka grlića materice, raka debelog creva, raka dojke i ro je samo mali deo bolesti na koje med deluje blagotvorno i pomaže pri njihovom lečenju.
Pčelinji proizvodi i med čak pomažu u borbi protiv celulita. Razlog za to je opšte pojačanje metaboličkih procesa u telu zahvaljujući unosu meda. Pečlinji polen je posebno efikasan u borbi s celulitom. Jedan jednostavan recept savetuje da stavite jednu kašičicu polena u čašu kiselog mleka i da promešate. Ostavi se jednu noć u frižideru. Ujutru se promeša ponovo. Uzima se na prazan stomak, pola sata pre jela, a najbolje umesto jela. Ujutru se pripremi druga doza na isti način. Nakon što odstoji u frižideru uzima se uveče na prazan stomak, makar pola sata pre jela.
Med je nezamenljivo biološko lekovito sredstvo u borbi sa zatvorom. Njegovo farmakodinamično dejstvo pri oralnoj upotrebi stimuliše muskulaturni tonus, funkcije glatke muskulature, inervaciju stomaka, gastrointestinalnu sekreciju. Dnevna doza je 60 - 120 grama kristalizovanog pčelinjeg meda, raspodeljena u nekoliko unosa, dok je uveče pred spavanje konzumacija obavezna. To je količina oko 2-3 kašike meda. Prema podacima austrijskih autora glavobolja može uspešno da se leči uzimanjem 2 kašike meda u toku osam nedelja. Tokom ovog vremena lečenja glavobolja nestaje ili se osetno smanji kod 50% pacijenata.
Štete od meda
Malo je kontraindikacija za korišćenje pčelinjih proizvoda kao lek. Jedna od njih je alergija. Ako ste tokom života konzumirali med, ako vas je ujela pčela i niste imali problema, ako ne bolujete od alergija, bronhialne astme, to u velikoj meri znači da ni ste alergični na pčelinje proizvode. Druga kontraindikacija koje je nije apsolutna je šećerni dijabetes.
U zavisnosti od vrste dijabetesa, uzrasta pacijenta, pod lekarskom i laboratorijskom kontrolom dozvoljeno je unošenje do 50 g meda dnevno (bogat fruktozom i mikroelemetima) na račun drugih ugljenih hidrata pacijentove dijete, u 4 doze. Ima podataka da med bogat fruktozom (bagremov, suncokretov) smanjuje potrebu za insulinom i druga antidijabetična dejstva.
Ne preporučuje se davanje meda dojiljama i deci do godinu dana jer im sistem za varenje nije razvijen dovoljno i može da izazove botulizam.
Ulepšavanje uz pomoć meda
Med se koristi za ulepšavanje vekovima. On ulazi u sastav mnogo maski, krema i šampona. Sadržaj šećera u njemu ga čini odličnim ovlaživačem kože što pomaže u njenoj hidrataciji. Med pomaže kod upornih kožnih akni.
