Propolis (drvena smola)
ПрополисPropolis
bonapeti.rs»Članci»Hranljive Namirnice»Propolis (drvena smola)

Propolis (drvena smola)

Rosi StoyanovaRosi Stoyanova
Glavni urednik
40390128
Propolis

Propolis, poznat još i kao drvena smola, predstavlja smešu voska, smole i polena od cveća ili pupoljaka biljaka. Smesa je obogaćena enzimima i prošla je mlečno-kiselu fermentaciju još u sistemu za varenje pčela. Propolis je veoma koristan pčelinj proizvod koji dobija zasluženu pažnju u kozmetici i medicini.

Skupljajući ga, pčele ga isto tako koriste kao zidarski materijal i dezinfekciono sredstvo za svoju košnicu. Jedna srenje velika porodica pčela može da skupi od 100 do 300 g propolisa godišnje. Od velikog značaja za skupljenu količinu su vrste pčela, geografska širina na kojoj se nalaze, specifičnosti klime, vrste biljaka.

Pčele skupljaju pčelinju drvenu smolu do biljaka, dok su najčešći izvori propolisa heljda, topole, vrbe i divlji kesten. Tokom procesa skupljanja, bukvalno cela košnica naših malih prijatelja bude prekrivena propolisom, čak i se i same pčele prekriju njim da se zaštite od štetnih mikroorganizama. Poliranje zidova malih legla s propolisom povećava njihovu fizičku snagu, a kad je hladno vreme ograničava se protok vazduha u košnicu.

Po svojoj suštini propolist predstavlja smolastu materiju koja ima sjajnu boju, koja varira od tamno žute do braon-zelene. Sveže izvađen iz košnice propolis je lepljiva mekana masa.

Propolis ima i veoma prijatnu aromu koja može da se odredi kao smesa meda, voska i biljnog pupoljka. On tamni pri dužem čuvanju, a kada gori odvaja se veoma prijatan miris smole. Pri blago zagrevanju veoma brzo omekša i postaje lagan i ugodan za obradu.

Sastav propolisa

Saće

Propolis ima veoma složen hemijski sastav, a neki njegovi sastojci još nisu tačno određeni. U sastav mu ulaze vosak, biljne smole, cvetni polet i eterična ulja, mehaničke primese i tanin, flavonoidi, glikozidi, organske kiseline, estri, aldehidi, terpeni, aminokiseline, alkoholi, ugljovodonici, slobodne masne kiseline, niz mikroelemenata, vitamini B1, B2, B6, A, C i E.

Sastav propolisa u brojevima izgleda na sledeći način: vosak i masne kiseline - od 25 do 35% s biljnim i pčelinjim poreklom; 10% eterična ulja; približno 55% biljne smole u čiji sastav ulaze etri, fenolne kiseline i flavonoidi; 16 aminokiselina i 5% cvetnog polena; argini i prolin - do 45%, mehaničke i druge primese - 5%.

Metod za skupljanje propolisa

Propolis se skuplja struganjem gornje površine zidova ili ramova košnice pomoću podizača rama. Formiraju se loptice koje se postave u plastične ili celofanske kese. Nakon toga se čuvaju u frižideru. Drugi način za skupljanje ove korisne materije je kroz postavljanje specijalnih mreža ili rešetki, čiji otvori nisu veći od 5 mm. Cilj je da se mali otvori zapuše propolisom. Nakon toga korišćenje mreže ili rešetke se stave u frižider. Pri niskim temperaturama propolis postaje krhak i veoma lako se odvaja od njih.

Izbor i čuvanje propolisa

Na pijacama je dobro poznat alkoholni rastvor propolisa koji se sreće pod imenom tinktura smole. Ako ipak imate mogućnost da nabavite čist propolis od nekog pčelara treba da ga čuvate na tamnom i suvom mestu, daleko od svakakvih aromatizovanih materija. Temperatura ne treba da bude veća od 25 stepeni. Ako pratite gore navedena uputstva sačuvaćete ga duže. U slučaju da nemate mogućnost da nabavite ili čuvate propolis, možete da kupite propolis i u kapsulama.

Primena i koristi od propolisa

Propolis sadrži veliku količinu nestalnih eteričnih ulja, koja imaju jaka antimikrobna svojstva. Antimikrobno dejstvo propolisa je veoma dobro izučeno po pitanju niza bakterija - Staphylococcus, Salmonella, Streptococcus haemolyticus, Bacillus haemolyticus. Propolis ima jako antigljivično dejstvo, najviše protiv različitih vrsta nižih gljiva koje su krivci za neka oboljenja kože i dlakavih delova kože. On ima posebno jako dejstvo protiv sledećih gljivica - Ahorion, Candida albicans, Epidermophytom, Mikrosporium. Upravo propolis je jedan od malo prirodnih sastojaka koje imaju jako antivirusno dejstvo.

Med

Rezultati sprovedenih ispitivanja daju osnovu da se smatra da je propolis veoma jako profilaktičko sredstvo protiv zračenja, a takođe je dobro lekovito sredstvo protiv oštećenja od zračenja. Skoro nema sumnje u jaka antikancerogena i anti tumorna svojstva propolisa.

Flavonoidi u propolisu su jedna od njegovih glavnih lekovitih supstanci koje se preporučuju u

lečenju više od 40 bolesti. Glavni lekoviti efekat je okrenut ka sistemu kapilara i stanju krvnih sudova. On pokazuje dejstvo koje širi krvne sudove, ima dijuretski efekat i dobar je za žuč. Osim toga propolis utiče blagotvorno na endokrine žlezde kao što su štitna žlezda, timus, nadbubrežna žlezda, pankreas. Spoljašnje primenjen propolis se koristi za lečenje gnojnih rana, povreda, ekcema i opekotina.

Propolis nalazi široku primenu pri lečenju različitih bolesti disajnih puteva, bolesti perifernog nervnog sistema - išijas, plekitis, radikulitis, neuritis i neuralgije; kožnih bolesti. Veoma je efikasan kod bolesti sistema za varenje - kolitis, dispepsija, gastritis, stomatit, afte, čirevi i drugo. Leči ginekološka obolenja - eroziju grlića materice, trihomonazu. Nalazi veoma široku upotrebu u pastama za zube i vodama za usta.

Facebook
Omiljeno
Twitter
Pinterest

Popularni članci danas