Nežna aroma i ukus pečenih jabuka je znak da je jesen na pragu. Na severnom delu zemljine polulopte sezona jabuke počinje u kasno leto i traje sve do rane zime, ali postoji i dosta vrsta ovog voća koje su dostupne tokom cele godine, tako što se čuvaju na hladnom mestu ili uvoze sa južnog dela polulopte.
Jabuke (malus domestica) predstavlja hrskavo voće sa crvenom, žutom ili zelenom korom i pripadaju porodici Rosaceae. ukus im može biti od umereno slakog do prijatno kiselog, što zavisi od same vrste jabuke. Zlatna i crvena jabuka su nežnog i slatkog ukusa, dok je Grejni smit vrsta nešto kiselija. Kisele jabuke imaju najpostojaniju teksturu tokom spremanja, najviše se koriste za pečene deserte (kao što je pita od jabuka), dok se druge vrste obično koriste kao sveže.
Budući da ima dosta vrsta, jabuke su dosta rasprostranjene u svim delovima sveta, tako da svaka sorta ima različite karakteristike što se tiče veličine, boje, ukusa, period cvetanja i osobine samog ploda.
Svake godine se u svetu gaji preko 55 miliona tona jabuka, a ta količina podrazumeva 10 milijardi jabuka. Najveći proizvošači jabuka na svetskom nivou su KIna, SAD, Iran, Turska, Rusija, Italija i Indija.
Istorija jabuka
Drvo jabuke, koje poreklom dolazi iz Istočne Evrope i Severozapadne Azije, rasprostranjeno je u većini regiona gde je zastupljena umerena klima. Drvo jabuke spada u prve kultivisane vrste koje rastu na drvetu. Vekovima unazad su dobijani mnogi hibridi, pa danas postoji 7500 vrsta jabuka.
Postoji i tvrdnja da drvo jabuke potiče sa severozapadnih HImalaja, a njihova kultivacija počinje u Maloj Aziji, pa se širi ka Kavkazu, Egiptu i Palestini. Antički Grci su gajili sadnie jabuke pre više od 600 godina pre nove ere. Odatle jabuka postaje popularna i širi se ka Rimu, pa zatim i po celoj Evropi.
Dugo su jabuke dovođene u vezu sa biblijskom pričom o Adamu i Ei, iako se ne pominje tačno da je bila u pitanju jabuka. U norveškoj mitologiji jabuke se pominju u pozitivnom aspektu - tvrdi se da njena magična svojstva daju ljudima večnu mladost.
Sastav jabuka
Uvek birajte zrele plodove, jer oni imaju najveću koncentraciju antioksidanata. Istraživanje sprovedeno u Insbruku, u Austriji, je pokazalo da jabuke imaju najveću koncentraciju antioksidanata kada su najviše zrele, čak i pre nego što su počele da trule. 100 g jabuka ima oko: 42 kalorije, 0.1 g masti, 0.4 g belančevina, 12 g ugljenih hidrata.
Jabuke su pre svega odličan izvor pektina i celuloze, koja se nalazi u kori i semenkama. U plodu jabuke ima velikih količina jabučne i limunske kiseline, flavonoida, vitamina (B grupe, C, E, P i PP), grupa minerala gde znatno preovladavaju kalijum i bor. Pored svega, jabuke su bogate i šećerima - fruktoza - 6.8%, glukoza - 2.7%, saharoza - 2.2%.
Jabuka ima prijatnu aromu zahvaljujući velikom broju eteričnih ulja koja se nalaze u ovom voću. Različiti ukusi pojedinih sorti zavise od odnosa količina šećera i organskih kiselina. Zanimljivo je da sadržaj vitamina C nije isti u svim sortama, pa neke vrste jabuke mogu sadržati do 3 puta više vitamina C od drugih.
Odabir i čuvanje jabuka
Uvek tražite tvrde jabuke sa jarkom bojom. Žute i zelene jabuke sa blagim crvenim nijansama su najbolje. Takođe, vodite se time da li više volite slatke ili kiselkaste jabuke i da li ćete ih konzumirati kao sveže ili termički obrađene. Važno je znati da su crvene i zlatne jabuke jedne od najslađih, a Grejni smit i Gravenštajn imaju kiselkast ukus, ali za vreme obrade im se tekstura najbolje sačuva.
Uhvatite jabuku i jako pritisnite prstima. Ako je jabuka tvrda i ne osećate kako vam prsti blago uranjaju, to znači da je jabuka dobra. Fitonutrijentska vednost jabuka se ne menja tokom njihovog čuvanja. Nakon 100 dana sadržaj fenola se smanjuje, ali čak i da se luvaju i 200 dana na hladnom mestu, celokupna količina tih jedinjenja ostaje gotovo nepromenjena kao i dana kada su se ubrale.
Kulinarska upotreba jabuka
U narodu se kaže - jabuka dnevno za dobro zdravlje - i to nikako nije slučajno. Većina korisnih materija u jabukama - flavonoidi, vitamin C i pektin - se nalaze u kori i mesnatom delu ispod same kore. Zato nemojte da gulite jabuke pre konzumacije, već ih samo dobro operite i očistite. Jabuka kada se iseče metalnim nožem brzo potamni, jer se količina vitamina C smanjuje i njena površina oksidira. Ako jabuke poprskate malo sokom od limuna, možete sprečiti taj proces. Pri termičkoj obradi u jabukama se korisne materije smanjuju za 40%, što vas nikako ne treba sprečiti da napravite pitu od jabuka.
U stvari, jabuke se veoma lako termički obrađuju, a i ukus im se odlično kombinuje sa drugim namirnicama. Sa jabukama možete napraviti pitu, štrudlu, kolač i ostale slatkiše, gde se ovo voće najčešće kombinuje sa cimetom. Jabuke se slažu i uz pečeno meso, spadaju u voće koje se najčešće konzervira, uglavnom u obliku slatka, marmelada, jabukovog sirća ili soka.
Kako da maksimalno uživamo u jabukama
Osim što se mogu jesti sveže, jabuke mogu biti odličan dodatak salatama i kuvanim jelima.
Saveti za pripremu jabuka
- Jabuke dobro operite pod mlazom bistre tekuće vode. Ako su organske - nemojte ih guliti, osim ako u samom receptu to ne traži.
- Kako biste izbegli da jabuke potamne dok ih sečete, stavite kriške u posudu sa hladnom vodom u koju ste dodali kašiku soka od limuna.
- Kako bi ih iskoristili za pravljenje deserata, isečene jabuke možete staviti u zamrzivač.
I još jednom - jabuke čuvajte u frižideru i uživajte u njihovom slatkom ukusu najmanje 3 - 4 puta sedmično.
Koristi od jabuka
Jabuke sadrže dosta fitonutrijenata, koji deluju kao antioksidansi i čuvaju srce. Kako bismo izvukli maksimum iz jabuka, treba ih jesti sa korom. Budući da su jabuke kao voće stalno izložene spoljašnjim uticajima i oštećenjima, preporučljivo je da kupujete organski odgajane jabuke, kako bi se neželjena dejstva pesticida ili drugih štetnih materija maksimalno smanjila.
Pored antioksidanata i dijetetskih vlakana, flavonoidi su treći razlog zašto bi jabuke trebalo uključiti u dijetu koja čuva srce.
Sprovedena su i istraživanja, koja kažu da jabuke spadaju i u namirnice koje štite od raka. Kada se svakodnevno konzumiraju, smanjuju rizik od raka pluća kod žena. U suštini, kada je reč o održavanju zdravlja pluća, jabuke su na prvom mestu i za razliku od grejpfruta ili za razliku od citrusnog voća, one znatno utiču na smanjenje rizika od pojave astme.
Nemojte potcenjivati jabuke u odnosu na egzotično i retko voće. One nikako nisu manje korisne. Kombinacija flavonoida, vlakana i antiokisdanata u jabukama je neuporediva i jedistvena. Dokazano je da je sok od jabuke veoma koristan, a mutniji sok, za razliku od bistrog, se više preporučuje. Maksimalna korist koja se može dobiti od jabuka jeste kada se one konzumiraju kao celo voće, a njihove prednosti se najviše mogu iskoristiti kada se sedmično konzumiraju tri jabuke srednje veličine.
