Mira /Commiphora myrrha/ je biljka slatkastog mirisa, koja dostiže visinu do 1.5 m. Stabiljka mire ima bordo boju, a listovi su joj perasti, imaju papratasti oblik, sa belim šarama i glavicom sa malim belim cvetovima.
Mira raste na otvorenim mestima okolo šuma, kao i na onim kamenitim. Češće se poistovećuje sa velikim žbunom. Raste u Etiopiji i Somaliji, kao i na Arapskom poluostrvu. Kao biljka i lek je mira poznata još pre 4000 godina.
Istorija mire
Smola mire je veoma cenjena još od davnina, prvenstveno zbog svojih lekovitih i aromatičnih svojstava kod lečenja teških rana. Egipćani su je koristili kao glavni sastojak u balsamovanju mumija. Mira je bila toliko cenjena, da se njena vrednost merila zlatom. Na mnogim mestima u svetu se koristila kao deo religioznih obreda.
Ova biljka se čak pominje u Bibliji, gde je poznata u proizvodnji vina u drevnim vremenima. Rimski i grčki lekari su prepisivali miru kod neredovne menstruacije i problema sa varenjem. Koristila se kod raznih infekcija, uključujući i sifilis.
Biljka je veoma rasprostranjena kao lek u kineskoj narodnoj medicini. Lekari su je prepisivali kod artritisa, reume, problema sa cirkulacijom, menopauze i kod tumora materice. Mira je poznata i u ajurvedi. U antičkim vremenima se mira koristila u religioznim ritualima i ceremonijama, poput onih koje su posvećene bogini Izidi.
Sastav mire
Glavne hemijske komponente mire su kadinen, a-pinen, limonen, evgenol. sirćetna kiselina, mravlja kiselina, razne druge kiseline i seskiterpeni. U miri ima triterpena, ulja i flavonoida.
Odabir i čuvanje mire
Mira se u prodavnicama može naći u vidu eteričnog ulja i kao dodatak ishrani u vidu tableta. Smola od mire se može kupiti na internetu, a cena je povoljna. Eterično ulje se treba čuvati na tamnom i suvom mesto, daleko od domašaja dece.
Koristi od mire
Već smo rekli da se mira vekovima unazad koristila za razne bolesti. Danas se ona koristi kao antimikrobni agens i dokazano je da deluje na dva načina, koji se međusobno dopunjuju. Prvo, ona stimuliše proizvodnju belih krvnih zrnaca i drugo - ima direktno antimikrobno dejstvo. Koristi se za lečenje infekcija usta - čireva i upale desni. Biljka je efikasna i kod faringitisa i sinusitisa.
Mira može pomoći kod obične prehlade, kao i kod laringitisa i problema sa disanjem. Ona greje organizam, pojačava njegove odbrambene snage protiv prehlade. Snižava visoku telesnu temperaturu. Ublažava mišićne kontrakcije i grčeve. Dobra je u profilaktici kardiovaskularnih oboljenja, jer snižava nivo lošeg holesterola i uspešno se bori sa krvnim ugrušcima, koji mogu biti urzok infarktu.
Mira ima i antigljivično dejstvo, a takođe i eliminiše gasove. Leči probleme sa parazitima i dijareju. Ulje od mire deluje umirujuće i spazmolitičko, što ga čini dobrim za one koji imaju artritis, ekcem, hemoroide, ispucalu kožu, posekotine i bore. Tradicionalno se mira koristi kod starenja kože.
Mira potpomaže iskašljavanje, a takođe smiruje želudac. Koren je dobar antiseptik, a čaj od njega se može koristiti za ujed psa ili zmije.
U Nemačkoj se mira koristi kao sredstvo za ublažavanje bolova i lečenje rana koje su posledice od pritiska proteze na nogama.
U prošlosti se koristila kao sredstvo za pročišćenje prostora i obezbeđuje psihičku zaštitu, ali se treba koristiti u kombinaciji sa drugim biljkama. U Egiptu se koristila kao deo smese koja je sadržala, pored mire, vino, med, smole.
Druge smese sa kojima se mira može kombinovati jesu smola bora, lavandula, ruzmarin, sandalovina, kleka.
Mira ima dobro psiho-emocionalno dejstvo. Smiruje misli i uklanja brige, raštrkanost misli i omogućava čoveku da se izbori sa teškim situacijama. Normalizuje san, uklanja depresiju i posledice nervnog sloma.
Štetnost mire
Budite obazrivi sa korišćenjem eteričnog ulja mire, jer je ono visokokoncetrovano. Pre upotrebe je najbolje napraviti test na tolerantnost. Miru ne bi trebalo da koriste trudnice, jer ona stimuliše matericu i može izazvati prevremeni porođaj.
