Obična pečurka vilin prsten (Marasmius oreades) je vrsta pečurke koja se sreće veoma često na teritoriji Bugarske. Drugi nazivi za vilin prsten su kokošinka i klin. Vilin prsten ima klobuk, koji je zvonastog oblika dok je mlada, a kada sazri klobuk se širi, ponekad izvija nagore i ima grbicu u sredini.
Prečnik manjeg vilinog prstena dostiže između 2 i 6 cm. Rub kapice je u početku povijen na unutra, ali kasnije se ispravlja i čak uvija na gore. Kožica vilinog prstena je glatka i gola, pri sušenju se nabora, a ponekad može čak i da napukne. Meso pečurke je veoma tanko i žilavo, ima belu ili bledo žutu boju. Ukus joj je veoma prijatan, a miris podseća na bademe. U početku vilin prsten ima oker-braon boju, ali kasnije izbledi do oker boje.
Važno je da se zapazi da obojenost varira prema vlažnosti. U suvim uslovima boja je bleđa, nezavisno od starosti pečurke. U prisustvu vlage tamni do bledo braon.
Vilin prsten se sreće u Evropi i Severnoj Americi, ali svuda je jako cenjena jestiva pečurka. U Bugarskoj se sreće pre svega na travnatim pašnjacima, poljanama, baštama i njivama. Kažu da se lako prepoznaje i osim toga svake godine raste na jednom te istom mestu (samo da ima dovoljno vlažnosti). Osim toga raste u velikim grupama, veoma retko posebno. Ponekad grupa vilinih prstena se toliko raširi da napravi takozvani "vilinski krug". Vilin prsten raste od aprila do oktobra meseca.
Običan vilin prsten ima pločice koje su retko raspoređene, slobodne od stabljike, široke, debele i bledunjave. Pločice su svetlije od kapice, naređane su naizmenično kraće i duže. Spore su jajaste sa zaoštrenim krajem, glatke i bezbojne. Prah od spora je beo. Stabljika je čvrsta i cilindrična, a kod starijih primeraka je žilava i šuplja - nije za konzumaciju.
Izbor i čuvanje vilinih prstena
Vilini prsteni su ukusne pečurke koje mogu da se nađu na pijaci i u prodavnicama. Birajte pečurke koje dobro izgledaju, koje imaju lepu aromu i nemaju tragove kvarenja. Pečurke nisu trajna hrana zato ako možete spremite ih odmah nakon što ih kupite. Ako se to ipak ne desi čuvajte ih u frižideru. Vilin prsten može da se suši.
Vilin prsten u kulinarstvu
Vilin prsten je veoma dobra jestiva pečurka. Pre kulinarske obrade je očistite i dobro operite. Pečurka je pogodna za mariniranje, kuvanje s maslacem ili kombinovanje s mesom i povrćem.
Među svojim srodnicima, vilin prsten se odlikuje najviše svojim finim ukusom. Pečurke su teška hrana, ali vilin prsten spada u najlakšu kategoriju po tom pitanju. To ih čini veoma dobrim izborom za supe. Najlakši način za takvu supu je kombinacija vilinog prstena i krompira, maslaca i začina kao što su biber, so, luk, prstohvat selena. Po želji stavite rezance u tu supu i začinite je. Osim što je lagana supa je i veoma ukusna.
Vilin prsten je pogodan i za dinstanje ili prženje. Zapržite je sa maslacem - najpogodnija vrsta masnoće za sve vrste pečuraka. Vilin prsten je pečurka koja ne traži bog zna kakvo začinjavanje, a najlepša veste je što može da se konzumira i u većim količinama.
Štetnost vilinog prstena
Vilin prsten ima dva veoma otrovna dvojnika - Clitocybe dealbata i Clitocybe rivulosa. Obe vrste su jako otrovne, što samo potvrđuje činjenicu da je berba vilinog prstena, i svih drugih na izgled bezopasnih pečuraka, izuzetno opasna. Clitocybe dealbata je relativno bleđa od vilinog prstena, dok je Clitocybe rivulosa braonkastija.
Pločice obe vrste su srasle sa stabljikom i spuštaju se nadole po njoj. Klobuci su im udubljeni u centru - na mestu gde jestiva pečurka ima ispupčenje. Ipak ove razlike mogu da ne primete neiskusni pečurkari, što krije veoma ozbiljne rizike za zdravlje. Opasnost od konzumacije otrovnih pečuraka se krije u kasnoj pojavi simptoma i veoma ozbiljnim oštećenjima, koja se dese za to vreme. Zato se kod najmanje sumnje obratite lekaru, da biste izbegli eventualne teške posledice.
Komentari