Malina predstavlja žbun sa višegodišnjim podzemnim delom (korenjem) i dvogodišnjem delom iznad zemlje (stablo). Sistem korenja žbuna se sastoji od mnoštva horizontalnih grana.
Korenje nema glavni koren, ali sa druge strane ima dosta grana i dlaka koje rastu sa strana i obuhvataju veliki deo zemljišta oko sebe - oko 1.5 metra. Po korenju i granama se formira dosta pupoljaka rasta, iz kojih na proleće niču novi izdanci korenja.
Još tokom iste godine izdanci dostižu visinu do 2 metra, a tokom sledeće godine počinju da daju i plodove, krajem leta se suše.
Listovi maline su perasto složeni. Mogu da budu zaokrugljeni, duguljasti ili jajasti. Cvetovi maline su beli, sitni i sabrani u cvastima. Plod je složen i sastavljen je od dosta plodova koji gusto dodiruju jedan drugi.
Plod maline je konusnog ili poluloptastog oblika, crvene ili tamnocrvene boje, kiselo-slatkast i veoma aromatičan. Plodovi maline ne sazrevaju u jedno te isto vreme - period može da traje oko 20-25 dana.
Malina je samooplodna biljka, ali ipak prilikom stranog oprašivanje primećuje se značajno povećanje prinosa ploda.
Malina je poznata po svojim dokazanim prednostima u odnosu na ostale vrste voća. Poznata je još od drevnosti. Semenke maline su pronađene u iskopinama kuća iz kamene i bronzane ere. Najpoznatije su dve vrste:
- crvena malina (Rubus idaeus L.) sa dve osnovne podvrste - evropska i američka, i
- crna malina (Rubus occidentаlis L.) koja raste samo u Severnoj Americi.
Malina je bila dobro poznata i Slovenima, od kojih je ostao i naziv "malina", koji isto zvuči na svim slovenskim jezicima.
Uzgajanje malina počinje njihovim sađenjem. Ono se vrši u periodu krajem oktobra do početka trajnog zahlađivanja i tokom proleća - do kraja marta. Izbor mesta za sađenje je od izuzetnog značaja. Zemljište obavezno mora da bude prekopano otprilike 30-35 cm dubina i nađubreno. Teren može da bude senovit, dopušta se šarena hladovina i potupno ogrejan suncem.
Malina se najbolje razvija na glineno-peskovitim i peskovito-glinenim vlažnim zemljištima koja su bogata hranljivim materijama. Malina nije baš pretenciozna za klimu. Ipak najbolji prinosi se ostvaruju u planinskim i poluplaninskim regionima, gde je vazduh svež, ima svežine i čestih padavina. Na hladnim regionima kraj reke takođe dobro uspevaju. Ako nema dovoljno padavina, žbunje treba dodatno da se zaliva.
Biljke se sade u redove na rastojanju od 2 metra jedna od druge. U brazdama one se postavljaju na otprilike 35 cm dubine, obavezno se sade 2-3 cm dublje, nego što su bile u rasadniku.
Dobro bi bilo da se zasadi malina uzgajaju u metalnoj konstrukciji, ili jedna po jedna biljke da budu pričvršćene u prutove sa krpicama. Ovo će olakšati beridbu i neće im dozvoliti da leže na zemlji. Maline su veoma nežno voće i ni u kom slučaju ne treba da imaju kontakt sa
Plantacije maline iziskuju đubrenje azotom. To se dešava u zavisnosti od azotnog sadržaja u zemljištu. Pored toga bilo bi dobro u periodu od 3 godine, pre jesenjeg oranja da se uveze i dobro istruljeno stajsko đubrivo. Maline iziskuju redovno zalivanje do kraja avgusta, da ne izgore.
Apsolutno obavezna je godišnja rezidba. Kod nje se uklanjaju dvogodišnji izdanci koji su dali plod i proređuju se jednogodišnji. Tokom druge godine nakon sađenja za one koji nose plod se ostavljaju po 2-3 izadnka na svakoj biljci. Ostali se seku nisko do zemlje.
Tokom treće i četvrte godine broj onih izdanaka koji daju plod se povećava, tako što plantacije ulaze u potpuno plodonosno. Formiraju se neprekidani redovi sa širinom između 25-35 cm. U samim redovima se pravi rezidba sa ciljem proređivanja i odstanjivanja onih povređenih, napadnutih galicama i agrilusom, polomljenih, povređenih hladnoćom i slabi izdanci.
U proleće se rezidba vrši kada popoljci nabubre, kada se dobro vide oštećenja od zimskih mrazeva, bolesti i neprijatelja. Vrhovi se obavezno skraćuju za 15-20 cm. Nakon rezidbe biljke ne treba da budu više od 160-180 cm.
Nakon što sakupite letinu, bilo bi dobro da ona stabla koja su rodila, da se iseku do zemlje. Tako se obezbeđuje bolji dostup sunčevim zdracima i bolje sazrevanje novih izdanaka.
Ako već uzgajate maline, ne zaboravite da spremite neke od naših neodoljivih recepata sa malinama kao što je čizkejk sa malinama, torta sa malinama, krem sa malinama, sladoled sa malinama, ili pak limunadu sa malinama.
Sa malinama možete spremiti još panakotu sa malinama, semifredo sa malinama, šarplotu sa malinama, maskarpone sa malinama, brauni sa malinama, parfe sa malinama, limunadu sa malinama, jednostavne mafine sa malinama, desert Šampanjac i maline, čizkejk Oreo sa malinama i mnogo drugih.
Sa domaće uzgajanim malinama svaki desert će biti mnogo ukusniji i aromatičniji, tako da se ne kolebajte da uzgajate ovo aromatično žbunje i u svojoj bašti.
Komentari