Latinsko ime ruzmarina je Rosmarinus officinalis.
Ruzmarin je večnozelena višegodišnja biljka. Raste sporo i ima uske i tvrde listoje, koji liče na četinare.
Među zelenim delovina cvetaju sitni, bledoplavi, nežni cvetići. Ceo ruzmarin odiše svežinom i nežnpšću.
Ruzmarin je idealan da ozelenite baštu. Ako nemate baštu, možete ga gajiti u saksiji.
Biljka se lako seče i oblikuje. Od nje se prave razni dekorativni oblici. Kada se gaji u saksiji, dobro je da se reže, da ne bi bila retka.
Ruzmarin voli topao i svetao prostor. Imajte u vidu da ne izdržava na niskim temperaturama. Terasa je idelano mesto za sanduk sa ruzmarinom, ako ste odlučili da ga razmožavate.
Ruzmarin se najlakše razmnožava kroz pelcere, koji se uzimaju u avgustu. Da biste zasadili ruzmarin, potrebna vam je stara biljka ruzmarina od koje ćete odseći grančicu, očistite listove u donjem delu i zasadite. Zemlja treba da bude laka, preporučuje se da ima glinu i pesak.
Druga varijanda je da ih stavite u vodu da puste korene i nakon toga da zasadite.
U peoriodu dok pušta korenje, biljka je izuzetno osetljiva, posebno u vodi. Nakon što se puste koren, pelcere možete zasaditi u zemlju sa vidokim sadržajem šljunka ili krupnijeg peska.
Gajenje ruzmarina može biti u saksiji, ali i u sanduku. Tokom zime se stavlja unutra na toplo. Treba da mu se obezbedi mesto gne nema mraza, da bude svetlo i provetrivo. Zalivajte redovno, ali ne po mnogo.
Ruzmarin može da izdrži temperaturu do minus 5. Velike vrućine mu ne smetaju, naprotiv, povećavaju njegov miris.
Ruzmarin možete gajiti i kao travu. Sa njim možete lečiti glavobolju, nervna rastrojstva, poboljšava pamćenje. Povećava rad mozga.
Sa druge strane, ruzmarin aktivno učestvuje u kulinarstvu, kao začin. Koristi se kod pripreme jela od ribe, divljači i drugih pečenih mesa. Ruzmarin dosta koriste italijanski kuvari.
Komentari