U današnje vreme na tržištu postoji bezbroj vrsta brašna od raznoraznih biljki - od prosa, od raži, pšenično, integralno, brašno od koprive, ovseno brašno, od leblebije, kokosovo, od rogača i mnogo drugih.
U ovom članku ćemo pogledati prvo kako se pravi brašno, navešćemo i koja su to brašna koja ne sadrže gluten, takođe ćemo uporediti koja kakve hranljive vrednosti imaju kako bismo razumeli i koja od brašna su najkorisnija, što je i naš cilj.
Naš prvi posao je da opišemo kako se pravi samo brašno kako bismo stigli dok momenta u kom ćemo razjasniti koja su najkorisnija brašna.
Pravljenje brašna - tehnološki proces
Pre nego što kupite brašno iz prodavnice, ono prolazi kroz različite tehnološke procese i "prolazi" dug put dok ne stigne do štandova po prodavnicama, i shodno tome, do naših domova. Generalno, proces prerade nije posebno težak, ali sama proizvodnja brašna iziskuje mnogo strpljenja i preciznosti. Prva etapa u pravljenju brašna je ona u kojoj se sakupljaju zrna ili voće od kojeg će biti napravljeno brašno. Ova etapa se sastoje od nekoliko faza:
Prvo treba da se sakupe, zatim da se sortiraju, nakon čega da se očiste, ukoliko ima neželjenih nečistoća i tek tada se pripremaju za dalji postupak.
Nakon ovih postupaka, zrnca ili voće se izdrobi ili melje dok se ne pretvori u beli prah. U ovoj poslednjoj etapi se bira kakva će biti konzistencija brašna, zbog čega nakon toga se ona dele na fino, poluštro i oštro.
Tipovi brašna prema njihovoj upotebi
Brašna se dele na sledeće vrste:
- Fino brašno - ovo brašno može da se koristi za palačinke, štrudle, slatkiše ili za zgušnjavanje supa;
- Poluoštro brašno - Ovo brašno može da se koristi za testo sa kvascem ili testo za patišpanj;
- Oštro brašno - Ovo brašno se koristi za knedle, makarone, nudle;
- Pekarsko brašno - Ovo brašno ima veoma finu i meku konzistenciju koja je pogodna za pečenje krhkih pogača;
- Brašno za hleb - Ova vrsta brašna, kao što i govori sam naziv, pogodno je za pečenje hleba ili za smesu sa kvascem;
- Brašno za testeninu - Ovo je tvrdo pšenično brašno tako da testenina može da sačuva svoj oblik i gustinu.
Razlika između posebnih vrsta brašna
Kao što smo ranije rekli, na tržištu mogu da se nađu raznorazne vrste brašna. Od onog kojeg svi poznajemo - pšenično, pa do brašna od tapioka. Hajde da pogledamo neke vrste brašna, razlike između njih i po čemu su korisna:
1. Pšenično brašno
Na prvom mestu pšenilno brašno - kao što znamo, pšenica je napoznatija žitarica od koje se pravi brašno. Zanimljiva činjenica je da je u prošlosti pšenično brašno bilo dar samo za bogate, siromašni nisu imali pravo da je koriste. U današnje vreme mnogi ljudi ne konzumiraju pšenično brašno ili pšenicu, ali ne znaju kakve koristi ona ima za naše zdravlje. Generalno, pšenica sadrže veoma važne hranljive materije. Takođe, ona je izvor mnogo vlakana. Kao što znamo, uzimanje vlakana je izuzetno važno za naše zdravlje. U pšenici ima mnogo vitamina poput B1, B3, B5, riboflovina i folata. Takođe je bogata po sadržaju gvožđa, kalcijuma i proteina.
2. Brašno od spelte
Na drugom mestu, ali ne po važnosti, je brašno od spelte. Ovo brašno je dosta skuplje od običnog, ali na račun toga je izuzetno korisno i zdravo. U brašnu od spelte nisu sadržane nikakve hemikalije, lako ga apsorbuje organizam i ima prijatan ukus orašastih plodova. Važno je reći da se spelte smatra vrstom pšenice. U brašnu od spelte sadržane su iste hranljive materije kao u pšenici. Za razliku od pšeničnih zrna, ona od spelte su podložnija rastvaranju u vodu, što našem organizmu izuzetno olakšava varenje.
U spelti se nalazi velika količina proteina, zahvaljujući kojem je spelta bogata aminokiselinama. U speltinom bršanu ima i masti, koje u sebi sadrže veliku količinu nezasićenih masnih kiselina. Brašno od spelte je izuzetno bogato vlaknima i korisnim materijama. Generalno, spelta je pre svega sastavljena od šećera koji su svojim većim delom skrob koji stvarima koje pravite od njega daje bogatiju ukus i čini ga krhkijim. Brašno od spelte, zahvaljujući velikoj količini vlakana, usporava proces varenja, što sa svoje strane daje osećaj sitosti. Takođe pomaže u smanjenju rizika od gojaznosti, kardiovaskularnih oboljenja i dijabetesa tipa 2. Zahvaljujući tome što spelta sadrži veliku količinu vitamina i minerala, ona poboljšava funkcije imunog sistema, može da smanji nivoe šećera u krvi, kao i da smanji nivo lošeg holesterola. Sa brašnom od spelte možete da napravite hleb, testeninu, kolače, torte, keksiće, palačinke i drugo.
3. Ražano brašno
Sledeće brašno koje ćemo pogledati je ražano brašno. Ražano brašno se koristi za pravljenje hleba ili kvasa. Za razliku od pšeničnog brašna koje je rafinisano, ražanu čuva sve svoje korisne kvalitete, kao i hranljive kvalitete. Zahvlajujući tome što je raž bogat uzvor vlakana, on uzrokuje osećaj sitosti. Vlakna, sadržana u raži, sadrže veliku količinu neceluloznih polozaharida koji imaju sposobnost dase vezuju sa vodom i tako da daju osećaj sitosti. Ražano brašno smanjuje loš holesterol u organizmu. Raž poboljšava zdravlje srca. Prema nekoliko istraživanja redovna upotreba ražanog brašna značajno smanjuje rizike od kardiovaskularnih oboljenja. Proučavanje koje je trajalo 8 nedelja upoređuje ljude koji su konzumirali ražano brašo i one koji su konzumirali pšenično. Rezultat je bio da je ražano brašno bilo efikasnije za smanjenje nivoa lošeg holesterola za celih 14% u odnosu na pšenično.
4. Ovseno brašno
Ova vrste brašna je prirodna i u sebi ne sadrži gluten koji ima veoma prijatan ukus i svilenkastu teksturu. malo liči na pšenično, ali kao što smo rekli, bezglutensko je brašno, i sadrži mnogo više proteina u odnosu na druga brašna. Ovas u sebi sadrži veliku količinu beta-glukana, koji predstavlja vrstu rastvorljivi vlakana koji uzrokuju formiranje gelastog rastvoran u crvenima koji daje osećaj sitosti. A evo i nekoliko koristi ovsenog brašna:
- Pomaže u smanjenju nivoa lošeg holesterola;
- Smanjuje nivo šećera u krvi;
- Povećava osećaj sitosti;
- Ubrza rast dobrih bakterija u gastrointestinalnom traktu;
Brašo od ovasa sadrži veliku količinu antioksidanasa.
5. Kokosovo brašno
Sledeće brašno na koje ćemo obratiti pažnju jeste brašno od kokosa. Kokosovo brašno se pravi od mesastog dela kokosovog oraha, koji se suši i nakon toga se melje. Dobijeni pah po izgledu liči na brašno i ima veoma prijatnu aromu i ukus. Kokosovo brašno je dosta bogatije proteinima u odnosu na druge vrste brašna. Takođe ono sadrži vlakna i masti i ima veom mali sadržaj ugljenih hidrata. Takođe, u ovoj vrsti brašna nedostaje gluten. Kokosovo brašno veoma pomaže u borbi saviškom kilograma, zato što sadrži trigliceride. Kokosovo brašno možete da se koristi za pravljenje različitih peciva, ali treba znati da ima manje gustine i treba da se koriste zgušnjivači ili više jaja kako bi vaš recept dobro ispao.
6. Brašno od heljde
Sledeće brašno je brašno od heljde. Heljda sama po sebi je deo grube namirnica koje se još nazivaju i pseudoceralima. To je vrsta semenki, koje se koriste i uzimaju takođe kao žitarice, ali ne rastu kao trava. Kao što znamo, heljd aj epopulana i kao super hrana, zato što sadrži veliku količinu minerala i antioksidanasa. Heljda poboljšava nivo šećera u krvi u organizmu. Ona ima nizak glikemijski indeks, što znači da brašno, napravljeno od heljde, mogu mirno da konzumiraju ljudi sa dijabetesom tipa 2. Brašno od heljde izuzetno mnogo potpomaže i zdravlju srca. Ona sadrži materije kao što su rutin, magnezijum, bakar, vlakna i proteini. Među svim žitaricama koje ulaze u grupu pseudocerala, heljda je ta koja je najbolji izvor rutina, a to je antioksidans koji ima svojstvo da redukuje rizik od bolesti kardiovaskularnog sistema.
7. Pirinčano brašno
Sledeće brašno koje ćemo pogledati jeste pirinčano brašno. Ova vrsta brašna se pravi tako što se samelje beli ili smeđi pirinač i jedna od njegovih najvećih prednosti među drugim brašnima jestešto je veoma dostupno što se tče cene. Pirinčano brašno je najčešći zamenik pšeničnog brašna. Ono može da bude korišćeno za zgušnjavanje različitih vrsta recepata koji uključuju ohlađene ili zamrznute proizvode zbog činjenice što upija tečnost koja se oslobađa iz proizvoda. Smeđi pirinač je bolj iizvor vlakana, vitamina i minerala kao što su kalcijum i cink i ima bolju hranljivu vrednosti. Pirinčano brašno pomaže u normalnom funkcionisanju jetre.
8. Brašno od banane
Ova vrsta brašna je malo poznatija, ali na račun toga je dobro rešenje za ljude koji ne konzumiraju gluten. Kao što i sam naziv govori, ova vrsta brašna se pravi od banana, pre svega od zelenih banana i ima ukus sirove banane. Međutim, kada prođe termičku obradu, ova vrsta brašna gubi svoje kvalitete ukusa. Brašno od banane je bogato prebiotičkim vlaknima, koji su od suptinskog značaja za dobro zdravlje creva. Pored toga, ova vlakna poboljšavaju varenje, a u ovoj vrsti brašna ona su u najvećim količinama. Ova vrsta brašna je dobar izvor kalijuma. Kalijum pomaže dobrom zdravlju našeg srca. Pored toga, poboljšava i povećava snagu u mišićima i ubrzava metabolizam. U brašnu od banana postoji velika količina rezistentnog skroba što pomaže dijabetičarima da poboljšavaju svoju osetljivost na insulin i da održavaju nivoe šećera u krvi. Brašno od banana može da se koristi umesto pšeničnog ili belog brašna.
9. Brašno od tapioka
Kao i brašno od banana, tako i brašno od tapioka sadrži veliku količinu rezistentnog skroba. ono je rezistentno na varenje hrane i vrši ulogu vlakana u sistemu organa za varenje. Ova vrsta skroba ima mnogo koristi za naše zdravlje. Podhranjuje dobre bakterije u našim crvima, tako što tako sprečava upale i smanjuje štetne bakterije. Pored toga, smanjuje šećer ukrvi nakon hrane. Brašno od tapioka se generalno koristi za zgušnjavanje jela.
10. Bademovo brašno
Ova vrsta brašna se sprema od mlevenih badema. Prvo, bademi se blanširaju u ključaloj vodi, kako bi se uklonile ljuske. nakon toga se usitnjavaju i prosejavaju se u sitno brašno. Možete da napravite bademovo brašno i u domaćim uslovima. U ovoj vrsti brašna ima mnogo korisnih za zdravlje masti i rpoteina, kao ivitamina E, koji deluje kao antioksidans. Sprečava povrede koje su uzrokovali slobodni radikali. Brašno do badema smanjuje i nivo šećera u krvi, smanjuje holesterol, može da se koristi i kao zamenik pšeničnog brašna kod torti, palačinki i drugih deserata.
11. Laneno brašno
Laneno brašno se pravo tako što se melje ostatak proizvoda koje se dobija nakon izvlačenja ulja od lanenog semena. Laneno brašno sadrži veoma malo ugljenih hidrata, za razliku od drugog brašna. štoga čini izuzetno dobrim za dijete i za skidanje kilograma. Laneno seme organizmu daje veoma malukoličinu vlakana i proteina što ovo brašno čini pogodnim zakonzumaciju od strane sportista. Ova vrsta brašna sadrži veliku količinuomega 3 masnih kiselina.Brašno od lanenog semena ima sposobnost da udupla svoj obim, što ga čini pogodnim za zgušnjavanje supa i soseva. Osim toga, ljudi koji treniraju mogu da ga dodaju u proteinske napitke ili smutije.
12. Brašno od rogača
Ovo brašno se pravi od mahuna zimzelenog drveta koje je rasprostranjeno u mediteranskoj oblasti. On je prirodni zamenik kakaoa. Ova vrsta brašna je pogodna ukoliko odlučite da se hranite zdravo. U ovoj vrsti brašna postoji velika količina vitamina kao što su A1, Ba, B2, D, kalcijuma, magnezijuma, gvožđa, fosfora.
13. Brašno od jabuke
Kao što znamo, jabuke imaju nizak glikemijski indeks. U njima je sadržano između 12 i 15 % ugljenih hidrata - pektina, celuloze, glukoze, fruktoze. Da bi se napravilo brašno od jabuke koristi se dobro sazrelo voće koje se dobro suši na suncu i nakon toga se melje dok se ne dobije fino brašno. Ova vrsta brašna ima blago kiselkast ukus i voćnu aromu. Daje karakterističnu smeđu boju jelima spremljenim s njime. Može da se koristi u kombinaciji sa drugim vrstama korisnog brašna.
U svetu postoji još mnogo vrsta korisnog brašna, ali mi smo se zaustavili na nekim poznatijim vrstama brašna. Ipak, pre nego što odlučite da koristite bilo koje brašno, prvo se obavezno konsultujte sa lekarom.
Pogledajte još prednosti brašna od kestena i šta ukusno da spremite sa kukuruznim brašnom.
