Potreba povećane pažnje što se tiče količine i kvaliteta konzumiranog šećera je visoka u ranom dečijem uzrastu. Šećer ne može da se izbaci iz dečijeg menija, zato što je krajnje mnogo neophodan kao izvor energije - važan za zdravlje deteta i kvalitet života invalida.
Šećer je deo gupe ugljenih hidrata. On je deo hranljivih proizvoda koje ne treba u potpunosti i u celosti izbaciti iz našeg menija, iako bi roditelji iz mnogo razloga želeli da je to moguće.
Takozvana zaharoza predstavlja diazaharid, u čiji sastav ulaze poznati monozaharidi glukoza i fruktoza. Ugljeni hidrati su glavni dostavljač energije za organizam i zbog toga razloga su neophodan sastojak u dečijem meniju. Uprkos tome, određena količina šećera u vidu glukoze se nagomilava u organizmu, pretvara se u masti i brzo dovodi do gojaznosti, pojavljuju se karijesi i poremećaji drugog karaktera.
Ograničenja u njegovoj upotrebi su neophodna uglavnom u ranom dečijem uzrastu, čak još i u uzrastu u kom se doji kada zbog smanjene sekrecije nekih važnih digestivnih enzima je otežano varenje i resorpcija ugljenih hidrata. Upravo ovo je glavni razlog za pojavu kolika kod beba. A davanje većih količina zaslađenog mleka odojčadima dovodi do stanja dijareje i drugih gastrointestinalnig nelagodnosti.
Uprkos tome, šećer je od vitalne važnosti, zato što je glukoza u njemu ugljeni hidrat koji se najbrže usvaja i najdostupniji je izvor energije za dete. Zbog svog slatkog ukusa, deca ga posebno halapljivo konzumiraju. Nakon prve godine deteta, želja za slatkim se jača i učvršćuje zahvaljujući širokom spektru poslastica sa šećerom i đakonija koje su prisutne u životu.
Tako se stvaraju uslovi za jednostranu ishranu kod deteta. Njegove energetske potrebe se lako zadovoljavaju putem šećera i ono odbija da jede dragoceniju hranu bogatu drugim važnim materijama, poput povrća, mleka i mnogo druge hrane.
Zbog toga u ranom dečijem uzrastu bi bilo dobro da se poveća konzumacija izvora sa prirodnim ugljenim hidratima, poput svežeg voća i žitarica.
Veoma je tanka granica između zdrave i nezdrave količine šećera, kao što je i teško da se stvore pravilne navike u ishrani. Delikatni balans neminovno se otplaćuje zdravljem i dečijim osmesima.
Međutim, sa zabrinutošću treba da se podvuče da kako na globalnom planu, tako i kod nas konzumacija šećera neprestano raste i čak već dvostruko premašuje preporučujuće norme. Ovo se neminovno neprijatno odražava na zdravlje generacije koja raste.
Tako težnja svakog roditelja treba da bude usmerena na to da dete od rano navikne umerenije da uzima zaslađenu hranu. Umesto toga da redovno dobije više i raznovrsnijeg voća, koje osim što stvara naviku za obrok, doprinosi i obezbeđivanju neophodne količine šećera, što je bezopasno, zdravo i izbalansirano.
Pogledajte još ideja za dečija jela bez mesa, kao i veliki izbor recepata za decu koje vam predlažemo.
