Bundeve su višegodišnje biljke iz porodice Cucurbitaceae. Ona se kao proizvod u ishrani koristila još u dalekoj prošlosti. Arheološka proučavanja pokazuju da se bundeva jela još pre 3000 godina, a možda i 5000 godina. Bundevine semenke su otkrivene u grobnicama peruanskih Indijanaca, a stanovnici Drevne Grčke i Rima su čuvali različite tečnosti u sušenoj bundevi.
Divlje bundeve su bile otkrivene u Severnoj Africi i pretpostavlja se da su se bundeve uzgajale u tom području gde su se raširile po celom svetu. Bundeva ima grube, dlakave i velike listove, a za vreme cvetanja je pokrivena krupnim cvetovima od žute do narandžaste. Plod je dosta veliki /2-9 kg/, a ponekad dostiže i gigantske veličine.
U naše krajeve bundeva je doneta iz Meksika sredinom 16. veka uz pomoć španskih mornara. U Americi su prvi doseljenici bundevu koristili tako što su joj odsekli poklopac, izdubili su je i odstranili semenke, nakon toga su je punili mlekom, medom i začinima i pekli su je u vrućem pepelu. Indijanci su pekli kriškice bundeve na vatri.
Bundeva ima izuzetno dragocene hranljive materije, nutricionističke kvalitete i kvalitete ukusa. Postoji toliko različitih načina njene pripreme s kojima nijedno drugo povrće ne može da se pohvali. Među povrćem bundeva je šampion po sadržaju gvožđa, bakra i fluora, sadrži kalijum, kalcijum, mangan, cink, kobalt, silicijum. Bogata je pektinom, šećerima, vitaminima C, E, vitaminima iz grupe B, karotinom.
Po svom sadržaju karotina ona je bogatija čak i od šargarepe. Što je mesnati deo bundeve narandžastiji ili jarko žut, to je veći sadržaj karotina u njoj. Osim toga, bundeva je bogata hranljivim vlaknima koje organizam lako apsorbuje. I na kraju - bundeva je niskokalorična.
Po nutritivnoj vrednosti ona se izjednačava sa krompirima. U mesu zrelih plodova najboljih sorti bundeve sadržano je do 10% šećera i do 91% vode. Celuloze ima otprilike 1%, a kiseline gotovo da nedostaju.
Veći sadržaj kalijumovih soli bundevu čini veoma pogodnom hranom za pojačavanje diureze kod bubrežnih i kardiovaskularnih oboljenja praćenih otocima.
Zbog blage kiselosti i nežne celuloze ona je odgovarajući proizvod kod bolesti gastrointestinalnog trakta i ima blago laksativno dejstvo. Velika količina pektina u bundevi pokazuje veoma blagotvoran uticaj kod upale debelog creva. S obzirom na to da pektin pomaže još i za izbacivanje holesterina iz organizma, bundeva je veoma korisna kod ateroskleroze.
Zahvaljujući visokom sadržaju kalijuma bundeva poboljšava srce, jača krvne sudove i ublažava nadutost. Zbog svoje niske kaloričnosti ona je odgovarajuća za ljude sa prekomernom težinom. Oni mogu da uzimaju po 500 g dnevno kuvane ili 300 g pečene bundeve.
Bundeva je veoma korisna za ljude koji pate od anemije prosto zbog toga što bundeva sadrži sve minerale koji učestvuju u stvaranju krvi, a to su gvožđe, kobalt, bakar i cink.
Dobro je da se zna i da bundeva sadrži soli cinka, a to znači da povećava potentnost kod muškaraca. U Indiji bundevu cene zbog velike količine vitamina E, tvrdeći da usporava starenje.
Laka apsorpcija bundeve čini je posebno korisnom za oporavljanje nakon preležane bolesti i kod starijih osoba.
Narodna medicina preporučuje kod bolesti bubrega, jetre i žuči tokom mesec i po dana da se pije ujutru i uveče na prazan stomak po 1 šolja sveže ceđenog soka od sirove bundeve.
Kod nesanice i nemirnog sna kao umirujuće sredstvo uveče pre spavanja da se popije šolja napitka od bundeve sa medom.
Kašica od izrendane bundeve pomaže kod nekih ekcema i opekotina.
A tokom jesensko-zimske sezone kada je sveže voće i povrće ograničeno, bundeva će odlično diverzifikovati našu trpezu budući da se od nje spremaju:
- ukusna jela sa bundevom;
- pita sa bundevom;
Sok od bundeve za bolni želudac
U udubljenje bundeve očišćene od semenki se stavlja šećer. Bundeva se pokriva odsečenim delom i premazuje se testom za hermetizovanje. Tako odstoji jednu sedmicu. Nakon toga se otvara i sok se sipa u staklenu posudu. Čuva se na hladnom mestu. Pije se po jedna šolja tri puta na dan.
Narodna medicina preporučuje ovaj sok kao ojačavajuće sredstvo celog organizma, posebno jetre i želuca, za lečenje iscrpljenih ljudi nakon dugih bolesti.
Semenke bundeve protiv čira
Sirove ili sušene semenke se ogule od tvrdog omotača i istucaju se u avanu. 300 g semenki se pomeša sa otprilike 2 supene kašike meda i jede se tokom sat vremena.
Lečenje kamenja u bubrezima
Otprilike 300 g semenki bundeve se pomeša sa 2 supene kašike meda, 80 g sušenog peršuna, kukuruznom kosom, klekom. Smesa se popari vrelom vodom i ostavlja se da odstoji jedan dan i jednu noć. Pije se 3 puta dnevno po 1 šoljica pre obroka.
Evo nekoliko predloga kako da koristite bundevu za kozmetičke ciljeve.
Maska za suvu kožu: 2 supene kašike kuvane bundeve se pomešaju sa jednom supenom kašikom maslinovog ulja (može i drugo biljno ulje). Smesa se nanosi na lice, ostavlja se da odstoji 20 minuta, nakon toga se lice opere hladnom vodom.
Bundeva je odličan tonik za sve vrste kože. Za taj cilj bundeva se sitno izrenda, nanosi se na kožu i ostavlja se na licu otprilike 15-20 minuta, nakon čega se pere vodom.
Krem karamel od bundeve
bundeva - 1 kg
šećer - 250 g
sveže mleko - 1 l
jaja - 7 komada
vanila - 1 komad
Način pripreme: Ogulite bundevu i isecite je na kockice. Skuvajte je u malo vode na tihoj vatri dok ne omekne.
Ocedite od vode, skuvane komadiće poređajte u jenski lonac, pospite šećerom i pažljivo ih zalijte pripremljenom smesom za krem karamel /jaja, dobro umućena sa šećerom se pomešaju sa prethodno skuvanim i ohlađenim svežim mlekom i vanilom/.
Poklopite jenski lonac poklopcem i pecite u rerni dok se ne zgusti i ne porumeni.
Ispečeni desert ohladite, isecite na komadiće i servirajte u tanjiriću.
Bundeva može da se čuva nekoliko meseci na hladnom i tamnom.
