Jedna od najslađih poslastica jesenje i zimske sezone za mnoge od nas je pečena bundeva. Međutim, osim što je tako mirisna i ukusna, može biti i izuzetno korisna. Uprkos čestim raspravama da li je voće ili povrće, voljena bundeva se već pojavila na šarenoj jesenjoj pijaci.
Bundeva je biljka iz porodice Cucurbitaceae. Njena stabljika dostiže zavidnih 4-5 metara. Ima velike listove sa dugim i šupljim peteljkama. Kao i kod većine kultivisanih biljaka, bundeve dolaze u različitim varijantama, sa velikim izborom oblika i boja ploda (narandžasta, žuta, bela, krem).
Veruje se da je istorija bundeve počela u Peruu pre oko 5.000 godina. Indijanci su bili prvi ljudi koji su se bavili uzgojem kultivisane biljke. U Evropu je u 16. veku po prvi put Kristofor Kolumbo doneo bundeve. Ubrzo su se proširile po kontinentu.
Bundeva je toliko cenjena uglavnom zbog svoje bogate hranljive vrednosti, koja veoma podseća na krompir. Ima vredne dijetetske i ukusne kvalitete. Sadržaj zrelih plodova relativno kvalitetnih sorti predstavlja značajno malu količinu proteina i masti, veću količinu šećera (saharoze i glukoze), kao i vode.
100 grama, bundeva u proseku sadrži:
Proteini - 1 gram
Ugljeni hidrati - 6, 5 grama
Masti - 0, 1 grama
Holesterol - 0 grama
Sadržaj kalorija - 26
Takođe treba napomenuti da samo 100 grama bundeve sadrži oko 15 mg vitamina C.
Bundeva je dobar izvor minerala kalijuma i fosfora. To čini bundevu pogodnom hranom za bubrežne i kardiovaskularne bolesti. Takođe je bogata supstancama kao što su kalcijum, magnezijum, gvožđe, bakar i kobalt.
Pored mesnatog dela bundeve, izuzetno su korisne i njene semenke. Bogate su uljima, proteinima i smolastim materijama, a važno je prilikom konzumiranja izbegavati njihovo preterano soljenje.
Mogu se naći u musliju, hlebu itd. Semenke bundeve su posebno korisne za one koji pate od hronične upale jetre, gastritisa, kolitisa, anemije, hipertenzije i osteoporoze.
Pročitajte i zašto je bundeva korisna, kako čuvati bundevu i kako oljuštiti bundevu.
