Čovečanstvo je uvek imalo intimnu vezu sa hranom. Tako da nije iznenađujuće što su neke od najistaknutijih uticajnih figura u istoriji često imale čudne predstave o tome kako i šta da jedu.
Zakerberg jede samo ono što ubije
Osnivač Facebook-a Mark Zakerberg je poznat po tome što se bori sa dugogodišnjim izazovima za samousavršavanjem kao na primer nošenje kravate svakog dana tokom2009. godine i izučavanje kinsekog jezika 2010. godine. Uprkos tome bilo je šokantno kada je 2011. godine izjavio: "Jedino meso koje jedem je od životinja koje sam ubio." Nakon što je odluku objavio na svojoj stranici, on je napisao: "Upravo sam ubio svinju i kozu", što je izazvalo različite reakcije kod njegovih pratilaca.
Prema mejlu kojeg je Zakerberg poslao časopisu Fortune: Počeo sam da mislim o tome prošle godine kada sam imao pečenu svinjetinu kod kuće. Jedna grupa ljudi mi je rekla da uprkos tome što vole da jedu svinjetinu, oni zaista ne žele da misle o činjenici da je svinja bila živa. To mi je izgledalo neodgovorno. Nemam problem sa nečim što ljudi biraju da jedu, ali mislim da treba da preuzmu odgovornost i da budu zahvalni za to što jedu, umesto da pokušavaju da ignorišu činjenicu odakle potiče.
Betovenova supa
Ludvig van Betoven je poznat po mnogo čemu, ali mali broj ljudi zna koliko je neozbiljno shvatao svoju supu. Prema poznatom kompozitoru samo domaćica ili kuvar čistog srca može da spremi čistu supu. Betoven nije trpeo nikakvo protivljenje, posebno svog dugogodišnjeg sekretara Antona Šindlera. Ako je Betoven smatrao da je supa loša, a Šindler se nije s tim slagao, Betoven bi mu slao uvredljivu primedbu: Ne cenim tvoju procenu o supi, najblaže rečeno, loša je.
Jedno od omiljenih Betovenovih jela bila je kaša od hleba koju je on konzumirao svakog četvrtka sa 10 velikih jaja koje je trebalo izmešati u supi. On je uzgajao jaja tako što ih je držao na svetlosti. Teško domaćici ako jaja nisu bila sveža. Ona je uvek bila spremna da pobegne, s obzirom na to da je Betovenov običaj bio da je kažnjava jajima.
Neobičan ručak Džeralda Forda
Ovo je često citirani deo zanimljivih činjenica da je svakodnevni ručak predsednika Ričarda Niksona sitni sir pokriven kečapom. Kada je bio izabran za predsednika jedan članak u Vašingtonu ismejavao je da su elegantne večeri u Beloj kući bile zamenjene sitnim sirom i kečapom.
Manje je poznato da je predsednik Džerald Ford takođe ljubitelj neobičnog ručka kojeg konzumira svaki dan dok čita ili radi. Jedan službenik vazduhoplovstva u knjizi Unutra u Beloj kući otkriva: Predsednik Ford jede A1 sos i kečap sa sitnim sirom. Uvek smo imali garnirung od povrća sa prolećnim lukom, štapićima celera, rotkvicama. Uvek smo servirali kečap i sos A1 sa njima.
Dijeta Nikolasa Kejdža
Nikolas Kejdž je poznat po svojoj karijeri. Sigurno da postoji dovoljno neobičnih stvari koje mogu da se kažu o njemu, ali njegova dijeta ih može premašiti. On konzumira svamo životinje za koje proceni da se pare na "dostojanstven način".
Objašnjavajući razlog svog izbora, Kejdž kaže: Ja zapravo biram način na koji jedem prema načinu na koji se životinje pare. Preferiram ribe i ptice. Ali svinje ne toliko. Tako da ne jedem meso svinje. Jedem ribu i ptice.
I dok svinjetina nije dostojna njegovog ukusa, glumac je pojeo dosta čudnih stvari u ime umetnosti. Godine 1988. film Vampire's Kiss je naterao Kejdža da pojede živu bubašvabu, što se pokazalo kao odvratan zadatak: Nije svako vlakno u mom telu htelo da to uradi - rekao je Kejdž za Telegraf. - Ali ipak sam to uradio.
Korov Henrija Forda
Henri Ford je bio izbirljiv po pitanju hrane - on je obično imao orašaste plodove i suvo grožđe u svom džepu. U svojoj mladosti nije se posebno zanimao za hranu. Ovo se promenilo kada je počeo svoje telo da prihvata kao mašinu, a želudac kao kazan koji mu je potreban kako bi obezbedio pravo gorivo.
Čin hranjenja je više praktičan, nego senzualan, a Ford eksperimentiše sa divljim korovima kao izvorom hrane. Njegovi eksperimenti u ishrani su naneli dosta patnje njegovim poslovnim partnerima. Iako je Ford primao platu od gotovo 1 million dolara godišnje, on je preferirao dijetu od "zeleniša pored puta" koje je u suštini bilo korenje pogodno za konzumaciju. Prema biografu Sidni Olsonu: On je jeo nešto slično jelu od dinstanog čička, nakon čega je sledio sendvič od sojinog hleba punjen mlečnim korenjem.
Korov koji je Ford sakupljao često je blago kuvan ili dinstan i nakon toga ubacivan u salate ili sendviče. Uprkos tome, dijeta kao da se isplatila, zato što je Henri Ford retko bio bolestan i živeo je do 83 godine.
Gej pile Evo Moralesa
Predsednik Bolivije Evo Morales izazvao je kontroverzu 2001. godine kada je izjavio da je konzumiranje pileta sa hormonima glavni uzrok homoseksualnosti. Na Svetskom samitu o pitanju klimatskih promena i prava majke zemlje u Kočabambi, on je impresionirao naprednjačku javnost svojim stavovima. Ako je reč o piletu, ono je napumpano ženskim hormonima, kaže on. I kada muškarci jedu to pile oni odstupaju od toga da budu muškarci.
On takođe povezuje konzumaciju ptica sa ćelavošću kod muškaraca. U roku od nekoliko sati uticaj njegovih komentara se proširio na međunarodne medije.
Moralesova vlada je brzo reagovala. Ministarstvo unutrašnjih poslova je u izjavi za javnost objašnjavalo da Morales govori o seksualnosti. Tačnije on govori da konzumacija pileta koje ima hormone menja naša tela. Ova tačka gledišta je potvrđena od strane naučnika i čak je Evropska unija zabranila upotrebu nekih hormona u hrani.
Mnogi aktivisti za prava homoseksualaca nisu bili ubeđeni. Predsednik argentinske homoseksualne zajednice Sezar Čigliti govori: Apsurdno je misliti da konzumacija pileta koje sadrži hormone može da promeni seksualnu orijentaciju čoveka. Prateći ova razmatranja ako stavimo muške hormone u pile i njega pojede homoseksualac, da li će se on pretvoriti u heteroseksualca.
Morales ima dugogodišnju antipatiju i prema nezdravoj američkoj hrani žaleći se Ujedinjenim Nacijama 2013. godine da je brza hrana Zapada velika šteta za čovečanstvo. On optužuje kompanije brze ishrane da uzrokuju rak i pokušava da oživi kinou kao alternativnuu i zdravu hranu.
Fetiši o hrani Hauarda Hjuza
Fimski mogul, industrijalac i biznismen Hauard Hjuz je patio od opsesivno-kompulsivnog poremećaja koji se odrazio na njegove navike u ishrani. On se držao neki bizarnih priprema hrane kao na primer primoravao je sluge da umotavaju drške pribora u papir. Nakon toga pribor je bio zapečaćen celofanom i pakovan u drugi komad papira. Dodirivao je samo pokrivene drške, zato što se plašio mikroba.
Takođe, njegove sluge su morale da otvaraju kutije sa hranom na određeni način. Prvo, sluga će držati kutiju pod toplim mlazom vode. Zatim on ili ona koristi četku i specijalne sapune za uklanjanje etikete. Zatim se kutija namoči kako bi se uklonila sva prašina i mikrobi. Zatim se dno očisti na isti način. Sva udubljenja kutije takođe moraju da budu očišćena sapunom i oprana. Za vreme procedure slugi nije bilo dozvoljenu da ispusti konzervu.
Hjuz je patio od zatvora zato što je odbijao da jede lisnato povrće. On je uživao u sređenom jelovniku kojeg je menjao na svakih nekoliko meseci. Na primer ako jede grašak on mora da bude jednake veličine. Ukoliko je neko od zrna graška previše veliko, Hjuz bi ga slao nazad u kuhinju kako bi bila zamenjena. On je gotovo uvek jeo sam. Prema njegovom glavnom kuvaru Hjuz čak na Dan zahvalnosti ili Božić nije jeo sa svojom suprugom.
Međutim, kada je postao zatvorenik u svojim poznijim godinama, hranio se isključivo čokoladicama i mlekom. Hauard Hjuz se izolovao u jedan studio blizu njegove kuće, okružen praznim flašama i kontejnerima koje je koristio kako bi se olakšao kada priroda pozove. Ovaj usamljenički način života se odrazio na njegovo zdravlje. Kada je na kraju umro, ljudi su upoređivali stanje njegovog tela sa onim kod japanskog zatvorenika.
Hitlerovo vegetarijanstvo
Mnogi ljubitelji mesa vole da govore svojim vegetarijanskim prijateljima da je Adolf Hitler vegetarijanac, a vegetarijanci često nisu saglasni. Istina je nijansirana. Sve do početka tridesetih godina Hitler pokazuje sklonost prema određenim mesnim proizvodima, tačnije knedlama i kobasicama. Govori se da se on pridružio Vagnerovoj teoriji "da žeđ za telom i krvlju nikada ne može biti ugašena i ispunjava svoje žrtve žestokim ludilom, a ne hrabrošću".
Uprkos tome, on se nije u potpunosti okrenuo protiv konzumacije mesa sve dok njegova nećaka i moguća ljubavnica Geli Raubal nije izvršila samoubistvo 1931. godine. Nakon toga je prestao da jede šunku za doručak - To je kao da jedete leš! - kaže on.
Hitler je takođe izbacio meso zato što je verovao da uzrokuje hronični zatvor i gasove. On je jeo povrće sirovo ili u kaši. Neke od omiljenih namirnica bile su ovsena kaša sa lanenim uljem, karfiol, sitni sir, kuvane jabuke, artičoka i špargle u belom sosu.
Međutim, dijeta sa visokim sadržajem vlakana imala je upravo obrnuti efekat na njega. Nakon što je Hitler pojeo posebno veliki tanjir povrća, njegov lekar Teo Morel jednom je zapisao u svoj dnevnik: "Hitler ima zatvor i kololasne gasove...u razmerama u kojima sam retko sretao ranije." Naravno, ovo nije samo zbog krivice njegove vegetarijanske dijete, nego i zbog apsurdnog režima sa lekovima i lečenja koja je primenjivao njegov lekar koji uključuje klistir sa kamilicom i teškom dozom suplemenata. Neki od ovih suplemenata su vitamini, testosteron, ekstrakti jetre, laksativi, sedativi, glukozi, opijati i tablete otrovnog strihnina.
Musolinijeva zavisnost od mleka
Benito Musolini je takođe imao probleme sa varenjem i čudne navike u ishrani, kao što je na primer odbijanje da jede na banketima. On je verovao da je jedenje aktivnost kojoj čovek treba da posveti svu svoju pažnju i da bi jelo u prisustvu drugih ljudi učinilo čoveka da jede pogrešno.
Godine 1925. on je povraćao krv u svojoj kući u Rimu i bio je primoran da odloži svoje javne nastupe za nekoliko nedelja. Postojale su glasine da bi Musolini možda morao da bude smenjen sa mesta lidera Nacionalne fašističke partije. Lekari su mu dijagnostikovali čir na želucu i preporučili su drastičnu promenu u dijeti nakon što je odbio operaciju. Njegova nova dijeta se sastojala uglavnom od voća i do 3 litre mleka svaki dan. Ovo mu očigledno nije pomoglo, zato što je 1929. godine dobio drugi čir.
Nakon što su saveznici napali Italiju i fašisti se povukli u nemačku satelitsku državu zvanu Republika Salo, Musolini je potražio pomoć lekara po imenu dr Zaharija. Šokiran spoljašnjim izgledom pacijenta, lekar je rekao: Ja sam se našao pred jednim razorenim čovekom koji je očigledno jednom nogom u grobu. Musolini je patio od čireva, anemije, zatvora, nesanice i niskog krvnog pritiska. Njegova koža je bila suva i neelastična, a oblast stomaka oko njegove jetre je bila otečena.
Zaharija je krivio unos toliko mnogo mleka za to i smanjio ga je do 0.25 litra svakog dana tokom jedne nedelje. Lekar je počeo da leči Musolinija malim dozama vitamina i hormona koji su odmah imali pozitivan efekat. Kada se njegova jetra normalizovala, Musolini je primetio: "Moram da vam kažem da se osećam oslobođen. Više ne osećam bolove u svom želucu i ne plašim se noći".
Lekar insistira da Musolini jede lagano povrće kao što su šargarepe i krompir i da pije čaj bez mleka. Iako Musolini preferira vegetarijanstvo, lekar insistira da njegov pacijent jede male količine kuvene piletine i rubu. Zajedno sa ubrizgavanjem vitamina B i C, nova dijeta je dovela do povećanja broja njegovih crvenih krvnih zrnaca i do poboljšanja njegovog zdravlja. Iako je Musolini odbio da uzima hranu dok italijanski narod gladuje, Zaharija se kasnije pohvalio da je vratio Musolinijevo zdravlje.
Gastronomija Kim Čen Ira
Zbog svedočenja bivšeg ličnog kuvara Kim Čen Ira - Kendži Fudžimotoa mi znamo dosta navika u ishrani bivšeg severnokorejskog tiranina. Dok veliki deo zemlje gladuje, Kim se prepušta skupoj i komplikovanoj hrani i piću. Postoji vinski podrum sa preko 10 000 flaša i biblioteka sa hiljadama kuvarskih knjiga.
Kim je posvećen tome da dobije najbolju hranu i često šalje Fudžimotoa na putovanja u inostranstvo da pokupi delikatese: Iran i Uzbekistan za kavijar, Francusku po konjak, Dansku po svinjsko meso, zapadnu Kinu po grožđe, Tajland po papaju i mango i Peking po Mekdonalds. Bivše diplomate iz Severne Koreje takođe su slale egzotične delikatese poput kamiljih nogu iz zemalja u kojima su bili nastanjeni.
Kim je osniva institut vodećih lekara i naučnika koji bi sastavili dijetu koja bi produžila njegovu dugovečnost. Ovo je postao razlog za zabrinutost s obzirom na to da su ga diktatorske navike u ishrani od 158 centimetara dovele do težine od gotovo 90 kilograma. Lekari su počeli ručno da proveravaju svako zrno njegovog pirinča kako bi se uverili da je savršeno oblikovano, bez pukotina ili strugotina. Kim insistira da se pirinač spremi na drvima koristeći drveće isečeno sa planine Paektu, legendarne planine na granici sa Kinom.
Fudžimoto otkriva i ljubav diktatora prema sušiju. Kada Fudžimoto pokušava da napusti Severnu Koreju (nakon što mu je bilo zabranjeno da putuje u inostranstvo), on to radi lukavim trikom. On pokazuje jelo "Dragi vođo" u novoj epizodi kulinarske emisije Iron Chef u kojoj je tajni sastojak morski jež ili uni.
On spominje da je najbolje mesto za dobijanje ovog sastojka sa ostrva Riširi kraj obala Hokajdoa. Kim tamo šalje svog glavnog kuvara koji uspeva da pobegne od svojih vodiča na ribljoj pijaci u Tokiju i nestaje u masi. Fudžimoto se nije vraćao u Severnu Koreju do smrti Kim Čen Ira.
Komentari