Štitna žlezda funkcioniše kao regulator hormona. Ima važnu ulogu u metaboličkim procesima, regulaciji hormona i telesne temperature. Kod bolesti štitne žlezde, ona je hronično upaljena i ne može da funkcioniše kao zdrava štitna žlezda.
Često usporava ili zaustavlja proizvodnju esencijalnih hormona, što može izazvati debljanje, suvu kožu, gubitak kose, umor, zatvor i osetljivost na hladnoću.
Šta je Hašimotova bolest
Hašimotov tiroiditis je najčešće autoimuno stanje i vodeći uzrok hipotireoze, ili nedovoljne aktivnosti štitne žlezde. Ponekad se naziva Hašimotova bolest.
Hašimotova bolest je češća kod žena nego kod muškaraca. Spada u takozvane autoimune bolesti i povezuje se sa uništavanjem štitne žlezde belim krvnim zrncima. To se dešava zbog povećanog nivoa antitela.
U ovom procesu se primećuje hormonska hipofunkcija žlezde, jer je narušena njena sposobnost da formira hormon T4 i pretvori ga u aktivni oblik T3. Bolest pogađa ceo organizam, ali najviše utiče na metaboličke procese i rad kardiovaskularnog sistema.
Razlozi za pokretanje Hašimotoove bolesti mogu biti najrazličitiji. Prema nekim teorijama, to je posledica naslednog opterećenja, prema drugima je posledica infekcije, a prema trećima zbog nagomilanog stresa savremenog užurbanog načina života, nepravilne ishrane i lošeg varenja.
Ovi faktori mogu dovesti do povećane propustljivosti creva, koja je u osnovi toka Hashimoto tiroiditisa. Razloga za pojavu bolesti je mnogo i ne postoji način da se utiče na sve faktore koji na nju utiču, jedina ispravna strategija je kroz promenu navika u ishrani.
Uloga hrane u Hašimotovoj bolesti
Hrana je jedan od alata koji možemo da koristimo da podržimo funkciju štitne žlezde. Odgovarajuća dijeta kod Hašimotove bolesti može imati blagotvoran efekat na upale i olakšati kontrolu težine.
Principi ishrane kod Hašimotoa:
- Hrana koja se nalazi u meniju kod Hašimotoa mora biti karakteristična za datu geografsku regiju u kojoj živimo.
- Izbegavajte da jedete egzotičniju hranu ili super hranu jer su bogate lektinima koji povećavaju propusnost creva.
- Redovni i česti obroci u toku dana, periodično gladovanje i preskakanje obroka u toku dana mogu dovesti do dodatnih komplikacija i pogoršanja funkcije ne samo štitne žlezde, već i drugih organa i procesa u telu.
Ljudi kojima je dijagnostikovan Hašimoto ili neka druga autoimuna bolest mogu da promene svoju ishranu, barem da bi ublažili simptome.
Za one koji pate od Hashimotoa ili hipotireoze, postoji nekoliko važnih hranljivih sastojaka kojih treba da budu svesni kada jedu.
Jod – unos joda je nešto sa čime bi ljudi sa dijagnozom Hašimoto trebalo da budu veoma oprezni. Trebalo bi da uzimaju malo joda, ali u isto vreme da paze da je količina dovoljna.
Glavni izvori joda su neki morski plodovi - morske alge, školjke, škampi, losos, tunjevina. Proizvodi životinjskog porekla kao što su kiselo mleko, sveže mleko i jaja. Voće kao što su borovnice i jagode. Takođe je važno voditi računa o jodiranoj soli, koja je glavni izvor joda.
Selen - preporučuje se dodavanje više selena u jelovnik kada je u pitanju ishrana kod ove bolesti. Namirnice bogate selenom su brazilski orasi, ostrige, semenke suncokreta, pečurke.
Vitamin D - sa Hašimotom je dobro povećati unos vitamina D, koji podržava apsorpciju kalcijuma u telu. Najlakši način da ga dobijete je sunčanje.
Tokom hladnijih, tamnijih meseci u godini, vitamin D se dobija suplementima ili hranom, dobra su riba i organski mlečni proizvodi.
Ostala hrana – hrana sa visokim sadržajem fitonutrijenata, kvalitetnih masti i probiotika je korisna za osobe sa Hašimotom. Celokupna ishrana, sa puno voća, povrća, zdravih masti i celih žitarica može biti korisna.
Dok Hashimoto dijeta može pomoći u povećanju ili smanjenju određenih mikronutrijenata, mogu se uključiti i dodaci ishrani.
Dijeta bez glutena
Mnogi ljudi sa Hašimotom su osetljivi na određenu hranu, posebno na onu koja sadrži gluten. Do sada je dokazano da je gluten kontraindikovan samo kada se dijagnostikuje celijakija.
Mnogi ljudi koji pate od Hašimota su osetljivi na gluten. Simptomi kao što su zatvor, dijareja, grčevi, nadimanje, mučnina, refluks, gasovi, glavobolja, umor i magla mozga su simptomi povezani sa reakcijama na gluten.
Dijeta bez glutena dovodi do poboljšanja varenja, raspoloženja, nivoa energije i gubitka težine. Dijeta bez glutena eliminiše svu hranu koja sadrži gluten, protein koji se nalazi u pšenici, ječmu, raži i drugim žitaricama.
Gluten se često nalazi u testeninama, hlebu, pekarskim proizvodima, pivu, supama i žitaricama. Najbolji način da izbegnete gluten je da se fokusirate na hranu koja ne sadrži gluten, a to su povrće, voće, posno meso, morski plodovi, pasulj, mahunarke, orasi i jaja.
Dijeta bez žitarica
Hašimoto dijeta bez žitarica je veoma slična ishrani bez glutena, osim što su žitarice takođe zabranjene ovde. To uključuje:
- amarant;
- kinoa;
- proso;
- ovsene pahuljice;
- heljda.
Međutim, malo je dokaza da je isključivanje žitarica bez glutena korisno za zdravlje.
Paleo ili autoimuna modifikovana paleo dijeta
Paleo dijeta pokušava da se približi obrascu ishrane naših predaka, sa naglaskom na celu i neprerađenu hranu.
Žitarice, mlečni proizvodi, krompir, pasulj, sočivo, rafinisani šećer i rafinisana ulja nisu dozvoljeni. Preporučuje se meso životinja koje su hranjene travom, kao i povrće, orasi bez kikirikija, semenke, morski plodovi i zdrave masti kao što su avokado i maslinovo ulje.
Autoimuna paleo dijeta ima za cilj da smanji ove namirnice koje mogu izazvati upalu i oštećenje creva. Osnovni principi paleo dijete takođe isključuju povrće iz porodice krompira, kao i paradajza, jaja, orašaste plodove i semenke.
Dijeta sa niskim glikemijskim indeksom
Ova dijeta se zasniva na indeksu koji meri kako svaka hrana utiče na nivo šećera u krvi. Neki ljudi sa dijabetesom tipa 2 koriste ovu dijetu. Takođe može smanjiti rizik od srčanih bolesti i pomoći nekim ljudima da izgube težinu.
Za osobu je važnije da sledi dobro izbalansiranu ishranu koja optimalno odgovara njihovom načinu života nego da pokušava da stavi etiketu na svoje navike u ishrani. Ljudi treba da se fokusiraju na celu, neprerađenu hranu i da jedu prirodnu hranu i izbegavaju prerađenu hranu. Osobe koje pate od Hašimota treba da dobiju sve hranljive materije koje su im potrebne i njihova ishrana treba da bude usmerena na ovu potrebu.
Komentari