Najpopularniji predstavnci lisnatog povrća su spanać, kupus, zelena salata, peršun, kiseljak, kopriva, zelje.
Zelene biljke su dragocen izvor kalcijuma. Ovo posebno važi za spoljašnje listove belog kupusa, karfiola i salata.
Uziman upravo kroz lisnato povrće, organizam veoma dobro apsorbuje mineral.
Jedini izuzetak je kalcijum u spanaću i kiseljaku, s obzirom na to da je on u njima povezan sa oksalnom kiselinom. To ga čini nerastvorljivim i prema tome crvena sluzokoža ne može da ga apsorbuje.
Lisnato povrće je izuzetno korisno, zato što sadrži gvožđe, med i drug emikroelemente bogate vitaminima C, karotinom, B2, P, K.
Dobar izvor vitamina su listovi cvekle, peršuna i repe. Spanać, kupus i korpiva pak sadrže veliku količinu vitamina K.
Međutim, upravo zbog sadržaja ove specifične oksalne kiseline spanać i kiseljak se ne preporučuju ljudima koji pate od problema sa bubrezima, kao i kod kamenja i peska u mokraćnim mutevima.
Kontraindikovani su i kod bolesti jetre i kastrointestinalnih oboljenja, zato što sadrže supstance koje stimulišu rad stomačnih žlezda. Međutim, preporučuju se kod onih koji pate od anemije.
Generalno, lisnato povrće je veoma korisno kod malaksalosti, opšte iscrpljenosti, gojaznosti i problema sa kardiovaskularnim sistemom.
Jedni od najboljih izvora vitamina C od lisnatog povrća su peršuni mirošija. Jedino kod stomačnih, bubrežnih i problema sa jetrom se preporučuje da se izbegavaju, s obzirom na to da sadrže eterična ulja.
Ukoliko želite da nabaite više akrotina u svom svakodnevnom jelovniku, birajte tamnije zelene salate. Tamna boja je pretpostavaka o većoj količini karotina u lisnatom povrću. Zelena salata mora da se izbegava jedino kod oštrih bolesti creva.
Kupus je takođe izuzetno korisno lisnato povrće, On je dragocen izvor vitamina D. Ovo sa punom snagom važi pre svega za prokelj i crveni kupus. Ove sorte su bogatije karotinom u odnosu na obični beli kupus. Sadrže još mnogo kalcijuma, kalijuma i sumpora.
