Da bi turšija dobila svoj prijatan ukus i da bi se sačuva dosta dugo potrebni su kozervansi. Različite materije sa koriste za taj cilj. Svakome su poznati aspirin, natrijum benzoat, kalijum sorbat kao različite mogućnosti za konzerviranje.
Naravno, univerzalni konzervans je prirodnog porekla - to je morska so, kao i sirće i šećer, a bez njih očuvanje povrća je nemoguće. Takođe, kao konzervansi koriste se đumbir, ren i druga hrana.
Prvi uslov za uspešno konzerviranje je da se koriste kvalitetni proizvodi. Ulaganje proverenih konzervanasa garantuje ukusnu i dobro naraslu turšiju. Međutim, ona će biti takva, ukoliko su i sami proizvodi koji će biti konzervisani pažljivo odabrani.
Šta kada da bude dodato u turšiju?
Konzervans kalijum sorbat služi za zaustavljanje fermentacionih procesa u turšijama. Takođe, on ga štiti od formiranja buđi. Proizvodi ostaju sveži, ne dobijaju druge strane ukuse iz samog konzervansa. Ovaj proizvod je zamena aspirina i natrijum benzoata.
Na etiketama ovaj proizvod se obeležava kao E 202. Doza je obeležena na etiketi i treba da se poštuje veoma pažljivo, nezavisno od toga što se materija vodi kao netoksična i ne ugrožava zdravlje. Dodaje se u željenom momentu prekidanja fermentcije.
Natrijum benzoat je jedna od soli benzoeve kiseline i označava se kao E 211. Cilj njegovog dodavanja je da sačuva vrstu proizvoda u turšijama, da ih sačuva od kvasca, buđi i bakterija.
Kao bonus je sposobnost ovog konzervansa da poboljša ukus neke hrane. Može da se kombinuje sa drugim konzervansima. U turšiju se stavlja rastvoren u vodi, tako što jednom gramu materije treba da odgovara 1 litar vode.
Vreme njegovog stavljanja je isto kao kod kalijum sorbata - u željenom momentu prekidanja procesa fermentacije.
Vreme kada treba da se izvrši sam proces prekidanja fermentacije je to kada je turšija dobila ukus koji nam se dopada.
Ako se prekidanje izvršava prirodnim putem - ren, đumbir ili drugi, vreme stavljanja je isto, kao kod veštačnih konzervanasa. Količina se određuje striktno, prema obimu turšije.
Za začinjavanje same turšije, regulisnje kiselosti i za zaštitu od brzog kvarenja se koristi morska so, šećer, sirće i drugi prehrambeni proizvodi - prirodni konzervansi, ali oni se stavljaju još sa pripremanjem turšije pre nego što je započela fermentacija.
Postoje različita viđenja količine soli u turšijama, ali kao univerzalna navodi se 40 grama morske soli na svaki litar vode. Ostali prirodni konzervansi se stavljaju kao količina u zavisnosti od vrste turšije koja se pravi.
A u ovom članku možete da vidite i klasične vrste turšija koje će dopuniti vašu trpezu tokom zimskih meseci.
Komentari