Ren je biljka, koja se koristi kako kao povrće, tako i mleven kao začin. Korist za čovekovo zdravlje od rena je ogromna. On ima specifičan jak ukus, koji se mnogim ljudima ne dopada, ali korisna svojstva ove korenice su neosporna. Ren je po svojoj strukturi višegodišnja biljka iz familije krstašica (Brassicaceae), u koje spadaju i slačica i različite vrste kupusa.
Biljka rena dostiže 1.5 metra visine i gaji se uglavnom zbog velikog, belog šiljastog korena, koji se najčešće koristi. U ređim slučajevima koristi se i lišće, s tim što se uglavnom upotrebljavaju kao začin za slatka, džemove i marmelade.
Domovinom rena se smatra Jugoistočna Evropa. Odatle se ren širio celom Evropom. Ren se može sresti u divljoj varijanti u Evropskom delu Rusije, na Kavkazu, u Sibiru i na Dalekom Istoku. Ren dobro uspeva uglavnom na vlažnim mestima u dolinama i na rečnim obalama. Relativno skoro ren je svrstan u pitomu kulturu i sada se posebno gaji kao biljka za ishranu, lek, i dekorativna biljka.
Sastav rena
Ren je bogat brojnim korisnim materijama. Koren rena sadrži ulje slačice, šećer, askorbinsku kiselinu, bogat je mineralnim solima kalijuma, natrijuma, sumpora, kalcijuma, fosfora, magnezijuma, hlora, gvožđa, bakra i organskih jedinjenja.
Sadržaj askorbinske kiseline je tri puta veći u listovima, nego u korenu rena. Blagotvorno delovanje na organizam čoveka imaju eterična ulja koja se nalaze u renu - fitinocidi, koji imaju sposobnost da uništavaju štetne mikrobe, i daju hrani baktericidna svojstva. Sveže isceđen sok, pripremljena kaša od korenova rena i čaj se koriste kao sredstvo protiv mikroba, za ispiranje kog upala usne duplje i pljuvačke.
Izbor i čuvanje rena
Koren rena se koristi u svežem stanju, zbog toga što osušen gubi svoju aromu. On nije kao druge biljke, koje mogu da sačuvaju svoja korisna svojstva kada se osuše ili zamrzavaju. Postoje dva načina kako može da se sačuva ren u svežem stanju. Prvi je kada se koren ukopa u pesak - tako može da izdrži mesec dana. Druga varijanta je da se ispasira kao kaša i da se prelije sirćetom, solju i jednom kašičicom meda. Treba ga zatvoriti u staklenoj tegli.
Kulinarska upotreba rena
Ren ima široku primenu u kulinarstvu, ali samo u svežem stanju. Kao što smo već rekli, osušen ren gubi svoje kvalitete, i najviše - svoju karakterističnu aromu. Upravo iz istih razloga ne izlaže se termičkoj obradi, već se dodaje na samom kraju pripreme jela. Ren je veoma popularan dodatak brojnim sosovima, koji se pripremaju sa rendanim korenom i mlečnim ili kiselim namirnicama.
Ren je jedan od tradicionalnih začina za pripremu kuvane teletine, hladnih pečenja, kuvanih svinjskih nožica i drugih jela. Ren ima osobinu da konzervira, zbog čega ima primenu i u pripremi turšija i omiljenog kiselog kupusa.
Nadzemni deo može da se koristi kao zamena za poznati japanski začin vasabi.
Korist od rena
Nekada su ljudi stavljali listove rena preko apscesa da bi se brže lečili. Kod otoka na vratnim žlezdama pravljene su obloge od rendanog rena i repe u jednakim količinama. Kod glavobolja i trovanja udisali su rendani ren. On je smatran jednim od najboljih sredstava protiv skorbuta - kuvali su rendani ren u kvas od šećerne repe i ispirali usta po 4 puta dnevno.
Lekovita svojstva rena su poznata vekovima, on se nekada koristio za lečenje skorbuta i lepre. Od rena se dobija ulje od crne slačice, koga ima u lišću i korenu. Ovo ulje ima jako antibakterijsko delovanje, ubija nekoliko vrsta mikroba bukvalno za nekoliko minuta. U korenu rena ima i lizozima, belančevine koja deluje kao antibiotik. Kod zdravog čoveka lizozima ima u pljuvačci, sluzokoži usne duplje i očima.
Kod bolesnih ljudi, međutim, ova materija se gubi i ren pomaže njenom nadoknađivanju. Ren blagotvorno deluje kod nazeba i gripa, dobro je u takvim slučajevima uzimati sveže isceđen sok od korena sa dodatkom meda. Osim toga ren pogoduje lečenju oboljenja disajnih puteva, a žvakanje komada rena uništava bakterije, koje izazivaju karijes. Ren ubija bakterije kod bolesti gastri-intestinalnog trakta. Obloge od rena odlično deluju i kod bolesti zglobova.
Kod visokog krvnog pritiska, vrtoglavice ili bolova u grudima koristite sledeći recept: prelijte ren votkom i ostavite da stoji 24 časa. U emajliranoj posudi drvenom kašikom pomešajte 1 šolju soka od šargarepe, repe, cvekle, meda i dobijenu tinkturu od rena i votke, takođe 1 šolju, kao i sok od 1 limuna. Uzima se tri puta dnevno po jedna supena kašika pre jela u trajanju od 2 meseca. Ova smesa se čuva u frižideru, dobro zatvorena. U 1/2 l vode se stavljaju 2 kašike meda, 2 kašike sirćeta i 20 čenova belog luka. Smesa se kuva na tihoj vatri pola sata. Ostavi se da odstoji 1 sat, a zatim se cedi. Uzimaju se po 2 kašike 3 puta dnevno pre jela. Ovaj recept pomaže i kod vrtoglavice i bolova u grudima.
Ren se koristi za kamenje u mokraćnoj bešici, reume, kod gihta i oboljenja disajnih organa, praćenih iskašljavanjem. Ovaj lekoviti koren čisti organizam od sekreta, drenira ga. Pojačava rad gastro-intestinalnog trakta, poboljšava apetit, pomaže smanjenju kiselosti, koristi se kod oboljenja žuči i lenjosti debelog creva.
Štetnost rena
Ako preterujemo sa upotrebom rena, to može da ima negativan efekat na čovekov organizam. Preterana upotreba rena nije preporučljiva, zbog toga što alilizotiocijanat nadražuje sluzokožu zeluca i creva i ponekad može da izazove čak i uznemirenost.
Komentari