Beli slez

Rosi StoyanovaRosi Stoyanova
Glavni urednik
41195
Beli slez

Beli slez /Althaea officinalis/, je višegodišnja zeljasta biljka iz porodice Slezova. Ima pravo stablo koje dostiže do 2 m visine. Listovi belog sleza su trouglasti, u obliku jajeta ili celi.

Cvetovi su krupni, mnogobrojni, pojedinačni ili u grupi u pazuhu gornjih listova biljke. Plod belog sleza dostiže do 10 mm u prečniku. Raspada se na 15-25 svetlobraon delova ploda. Beli slez cveta od jula do septembra meseca.

Beli slez raste po livadama, vlažnim mestima, pore žbunova i reka, u blatu, ravninama i dolinama. Rasprostranjen je svuda do 1000 m nadmorske visine. U nekim mestima se beli slez gaji kao dekorativna biljka. Sreće se u celoj Evropi.

Istorija belog sleza

Još u drevnim vremenima, beli slez su koristili sportisti i gladijatori. Starogrčki naučnik Plinije je preporučivao biljku kod bolova u zglobovuma nakon fizičkog opterećenja.

Sušeni beli slez

Avicena je poreporučivao za pijenje napitak od biljke kod kašlja i težnih bolesti. Vitezovi su lečili svoje rane sa cvetovima, poparenim u vodu i med. Napitak je bio poznat i kao devičanska koža, zato što su ljudi verovali da regeneriše rane i smanjuje bolove.

U prošlosti, očišćeni koren se koristio kao štapić za žvakanje prilikom nicanja mlečnih zuba kod beba. Danas se uglavnom koristi napitak od korena i strukova belog sleza, koji odvajaju supstance sluzi.

Gajenje belog slez

a

Beli slez koji se gaji u dekorativne svrhe ima mnogo lepe cvetove, koji mogu biti žuti, roze, crveni ili beli. Beli slez voli dobro osunčano mesto. Semenke se seju u martu na 1-2 cm dubine.

Beli slez se razvija dobro u svim vrstama zemljišta, ali se preporučuje da mesto bude dobro pripremljeno. Ne voli višak vode. Za vreme cvata beli slez je veoma efikasan i lep.

Sastav belog sleza

Beli slez sadrži oko 30 % pektina, 20 % supstanca sluzi, tanine, sluz, vitamin C, karoten, eterično ulje, mineralne soli. Cvet belog sleza sadrži pigment malvidin. Koren biljke sadrži veliku količinu sluzi, do 35 % asparagin, beain, skrob, masti, minerlane supstance, skrob itd.

Sakupljanje i čuvanje belog sleza

Deo koji se koristi kod belog sleza su listovi, cvet i koren. Listovi i cvet se beru za vreme cvetanja, ali bez drške. Suše se u hladu, vlažnost koja je dopuštena je oko 14 %. Rok trajanje celog korena je 3 godine, a sećenog 2 godine.

Čaj od belog sleza

Koren se vadi u februaru-aprilu ili u septembu-oktobru. Koristi se samo koren dvogodišnje biljke, zato što je koren jednogodišnje tanak i ne sadrži dovoljnu količinu sluzi. Trogodišnje biljke imaju drvenast koren i malo sluzi.

Koristi od belog sleza

Koren i strukovi belog sleza imaju mnogo jako protivupalno dejstvo i dejstvo za iskašljavanje, što ga čini odgovarajućim kod akutnih i hroničnih bolesti disajnih puteva.

Koren čisti disajne puteve od sekreta koji se nagomilao. Olakšavajuće i protivupalno dejstvo belog sleza se koristi kod bolesti stomačno-crevnog sistema. Biljka pomaže i kod čireva. Biljka se preporučuje kod dizenterije i hroničnog kolitisa. On se ispostavio kao delotvoran i protiv dijareje.

Narodna medicina se belim slezom

U narodnoj medicini beli slez se koristi kod upale bubrega i bešike, kod otežanog mokrenja, kašlja, iskašljavanja krvi, promuklog glasa.

Spoljašnje se biljka koristi za žuborenje kod zubobolje, kod upale desni, za oblogu kod čireva, otoka, ekcema, rana. U obliku obloge se koristi kod ispucalih bradavica na grudima kod dojilja i kod upala očiju.

Za unutrašnju pripremu 1 supenu kašiku belog sleza prelijte sa 500 ml mlake vode. Držite 2 sata. Pijte zaslađeno sa medom, 15 minuta pre obroka po jednu vinsku čašu.

Sveže izgnječeni plod belog sleza stavite topao za smirenje upaljene kože. Izmrvljen na prah, beli slez se koristi kao sredstvo za spajanje u proizvodnji tableta.

Napitak od listova belog sleza se koristi kod dijareje, kašlja, cistitisa. Napitak, tikntura i obloge od biljke se koriste kod raznih upala.

Nisu poznati neželjeni efekti od upotrebe belog sleza.

Facebook
Omiljeno
Twitter
Pinterest

Popularni članci danas

Rejting

3
50
40
31
20
10
Oceni:

Komentari

Ovaj članak još uvek nije komentarisan. Budite prvi, koji će ostaviti svoj komentar:Anonimni