Lažni i nečisti med je postao uobičajen na tržištu proslednjih godina uprkos tome što ljudi preferiraju 100% prirodni pčelinji med.
Nažalost, često je moguće da nemate poverenja u etikete na kojima se spominje da je med čist. Zbog velike raznovrsnosti meda koji se nudi u prodavnicama i velikog broja šećernih sirupa ili drugih sastojaka kojima ga pune nesavesni proizvođači, potrebno je da se testira u kućnim uslovima. Sa svoje strane, nijedan metod provere kvaliteta meda nije u potpunosti uspešna.
Postoje različiti načini testiranja pravog meda da bi se videlo da li je pomešan sa vodom ili drugim šećernim sirupima. Međutim, nijedna od ovih metoda ne može da kaže da li je med organski ili ne, ali barem donekle pokazuje da li je to što ste kupili samo med ili ima tragove nekih drugih materija kao što su glukoza, skrob, kreda, kukuruzsni sirup, šećer i drugo.
Jedna od ovih metoda je pomoću šibica. Da biste primenili ovu metodu treba da uzmete šibice i da zabodete njihove vrhove u med. Nakon toga uklonite višak meda i da ih zapalite vrućom svećom. Ako se šibice rasplamsaju znači da je med dobrog kvaliteta. Lažni med se neće rasplamsati, zbog sadržaja vlage u njemu.
Možete koristiti i neke pamučne fitilje sveća. Ova metoda samo proverava dali je prisutna dodata voda u medu, koja može sprečiti njegovo gorenje. Umočite pamučni tampon ili pamučni fitilj sveće u malo meda i istresite višak. Probajte da zapalite pamučni tampon ili fitilj dok ih držite nad plamenom sveće. Čist med će izgoreti. Ako lako gori, onda verovatno nema dodate vode, ali može da ima ili nema dodatih drugih materija.
Ako ne uspe da gori ili umesto toga daje pucketav zvuk, verovatno je da ima visok sadržaj dodate vode koja se apsorbovala iz fitilja. Takođe, možete prosto da držite zapaljenu šipicu uz med. Ako je ped prirodan, istopiće se i neće početi odmah da "šišti".
A da biste testirali dobar ukus vape teglice sa medom, ne propustite da pripremite svim ukućanima:
- slepljene medenjake;
- medeni kolač;
- tortu Medovik.
