Borovnice su voće koje je odavno prepoznato kao pravo prirodno blago zbog brojnih blagodati, pre svega za zdravlje. Njegovi kvaliteti ukusa su takođe vredni pažnje, kao i kod svog ostalog šumskog voća. Voće je pogodno ne samo za direktnu konzumaciju, već i za slatke, sirupe i kao sastojak u raznim receptima.
Priroda nam nudi raznolikost i u ovom voću, kod nas postoji izbor između crvene, plave i crne borovnice, koje rastu u visokim planinskim predelima. Mogu se razlikovati po listovima i plodovima.
Kako razlikovati borovnicu od drugih vrsta?
Kod plave borovnice listovi su plavozelenkaste boje, okruglog oblika, sa tupim vrhom i veoma važnom karakteristikom - rub lista je prav, nema nazubljenost.
Jasno je da je boja ukrasa odredila naziv borovnice kod nas. Međutim, boja ploda borovnice može se definisati kao plavkasto plava od voštanog premaza koji ih prekriva. Plod se može pomešati sa plodom kupine, zao što poslednji ima isti premaz od voska, ali je nešto tamnije boje. Postoji i još jedna oznaka po kojoj se razlikuju dva ploda, kako ne bi pogrešili. Na donjem delu ploda je rez. Kod plave brovnice on je u obliku zvezde, a kod crne borovnice je okruglog oblika.
Klasifikacija i rasprostranjenost plave borovnice
Plava borovnica ima latinski naziv Vacciniim uliginosum, koji se izgovara vaccinum uliginosum. Pripada porodici Vresovi i porodici Borovnica. Najbliža je crnoj borovnici.
Od drugih naziva najčešće se sreće Nlatna borovnica.
Plava borovnica je rodom iz Severne Amerike. Može da se nađe u niskim delovima Arktika. Rasprostranjena je u severnim i centralnim delovima Evrope. Na jugoistoku, opseg doseže Albaniju i bivšu Republiku Jugoslaviju, Kavkaz, jugozapadne delove Azije i Sibir. Na istoku se može naći do Kamčatke i Kurila, Koreje, Japana, Sjeverne Amerike i Grenlanda.
U našoj zemlji raste na planinama - Rili, Pirinu, Zapadnoj i Srednjoj Staroj planini, Vitoši, Osogovu, Zapadnoj Srednjoj Gori, Zapadnim i Srednjim Rodopima. Nalazi se na nadmorskoj visini od 1700 do 2500 metara. Voli otvorene kamenite, stenovite i travnate površine u visokoplaninskom pojasu. Raste na kiselim zemljištima i u močvarama, u tundri i podrastu crnogoričnih šuma.
Opis plave borovnice
Borovnica predstavlja mali grm, visok 10 do 50 centimetara. Stabljika mu je razgranata, uspravna, sa glatkom smeđom korom. Listovi su opadajući, dugi 6 do 20 milimetara i široki 4 do 15 milimetara. Oblik im je jajoliki do okrugao. Kožica lista je tanka, sa zaobljenim vrhom, sa voštanim premazom i plavkastozelene boje.
Cvetovi su raspoređeni od 1 do 3 u grupi i nalaze se na vrhovima starih grančica. Cvetne stabljike su dugačke između 2 i 4 milimetra i gole.
Čašice su četvorodelne i petodelne. Ima venčić dug 4-5 mm, bledoružičaste boje, sa 4-5 režnjeva. Broj prašnika je 8-10.
Plod je sočna jagoda, okrugla, prečnika 4-6 milimetara, spolja sa plavkastim premazom, iznutra zelenkasti mesnat deo i bistar sok. Semenke su brojne, dugačke 1. 3 - 1.5 milimetara, sa nepravilnim oblikom ruba, blago izvijeni. Cveta i plod se pojavljuje u junu, julu i avgustu.
Sastav i nutritivni kvaliteti plave borovnice
Od svih vrsta plava borovnica ima najfiniji i najprijatniji ukus, a najčešće se koristi za hranu u obliku kompota, džemova, želea ili u svežem stanju. Plod je jestiv, sladak, bogat taninom, jabučnom i limunskom kiselinom, sa visokim sadržajem vitamina C.
U prirodi grm borovnice se uvek nalazi pored divljeg ruzmarina. Iz njega se oslobađaju lepljiva jedinjenja koja izazivaju glavobolju. Zbog toga se smatralo da plava borovnica ima takav utivaj na telo i zbog toga su je nazvali Boli glava.
Po nutritivnom sastavu nadmašuje mnogo drugo voće. Poseduje ogromnu raznovrsnost dragocenih sastojaka kojih ima u izobilju i to određuje njena korisna svojstva za zdravlje.
Plod grma borovnice sadrži proteine, masti, ugljene hidrate, mineralne soli, monozaharide, vodu, organske kiseline i nisku kaloričnost. Ovo voće čini odgovarajućom prirodnom hranom.
Plod plave borovnice je zasićen sa životno važnim vitaminima - A, B1, B2, karotenoidi, K, P. Nikotinska i askrobinska kiselina su u odličnim dozama.
Minerale predstavljaju kalijum, kalcijum, fosfor, gvožđe, bakar. Postoje organske kiseline, među kojima su limunska, jabučna, sirćetna, oksalna i benzojeva.
U nutritivnom sastavu plave borovnice se nalazi 6 esencijalnih aminokiselina, kao i neke materije za tamnjenje i boje. Pektin, biljna vlakna i šećeri takođe su deo korisnih materija u borovnici.
Dostupni antocijanini su veoma dragoceni, zato što deluju kao antioksidans. Mnogo ih je više u plavoj nego u crnoj borovnici. Zahvaljujući ovim korisnim sastojcima, voće deluje podmlađujuće i antikancerogeno. Redovnom upotrebom uočava se regeneracija kože, prirodno formiranje novog kolagena, čišćenje krvnih sudova od štetnih toksina i holesterola.
Zbog činjenice da zidovi kapilara i arterija postaju fleksibilniji i uz dobru elastičnost, ukupni volumen protoka krvi se povećava i ćelije su zasićene kiseonikom.
Pektin koji sadrži, biljna vlakna, tanini čine borovnicu veoma pogodnim sredstvom za čišćenje organizma od toksina, šljaka, teških metala i soli.
Voće je niskokalorično i mogu ga konzumirati ljudi na niskokaloričnoj dijeti, a može se uključiti i u dijete za smanjivanje težine.
Lekovita i profilaktička svojstva plave borovnice
Uz redovnu konzumaciju masne hrane, konzumiranje plave borovnice snižava trigliceride i topi masnoće na stomaku.
Istraživanja pokazuju da ova bobica smanjuje rizik od kardiovaskularnih bolesti i metaboličkog sindroma. Pozitivan uticaj voća na nervni sistem je zbog umirujućih svojstava magnezijuma koje sadrži.
Nezamenjiv je pomoćnik u lečenju dijabetes melitusa, jer pojačava delovanje lekova za snižavanje šećera u krvi. Sveže voće ima jaka antimikrobna svojstva i ima dobar profilaktički efekat za mnoge zarazne bolesti kao što je na primer dizenterija. Njene druge brojne zdravstvene prednosti su: antiseptik, karminativ, stimulans metabolizma i opšti tonik.
Oblasti primene plave borovnice
Primenjuje se kod bolesti mokraćne bešike, dijareje, anemičnih stanja, tegoba enterokolitisa, ekcema, lišajeva, upalnih procesa u usnoj duplji i grlu. Za lečenje se koristi kako plod, tako i drugi delovi grmau obliku čaja, naptka, infuzije, hladnog ekstrakta.
Za potrebe kozmetike, borovnica je uključena u sastav maski za negu kože lica, vrata i ruku.
Iznenađujuća činjenica iz kulinarske upotrebe borovnice je da je njen sok korisniji od soka limuna, jabuke i grožđa.
Ako želite da iskoristite zdravstvene i ukusne kvalitete plave borovnice, takođe pogledajte naše priedloge za recepte sa borovnicama ili napravite vlastiti čizkejk od borovnica ili tradicionalnu pitu od borovnica.
Komentari