Ptičje proso ili Modra biserka (Vrapčje seme) /Lithospermum/ je rod jednogodišnjih ili višegodišnjih zeljastih biljaka koje pripadaju porodici Boranginaceae. Postoji oko 60 vrsta biljaka koje su uključene u rod, ali samo dve se koriste kao ukrasne biljke - puzavica i maslinolistno ptičje proso.
Rod se proširio po celom svetu, ali izgleda da je najčešći u Severnoj i Južnoj Americi, Meksiku, Mediteranu i Kini. Neke vrste ptičjeg prosa se koriste u kineskoj medicini kao tradicionalno antibakterijsko sredstvo i imuni stimulans.
Vrste ptičjeg prosa
Poljsko ptičje proso /Lithospermum arvense/
To je jednogodišnja ili dvogodišnja zeljasta biljka. Ima vretenast, razgranat koren. Stabljika poljskog ptičjeg prosa dostiže visinu od 15-40 cm. Donji listovi biljke su izduženi - ovalni sa peteljkama. Gornji listovi su kopljasti, šiljasti, sedeći.
Cvetovi su beličasti, ređe plavičasti, stoje na kratkim drškama i skupljeni u cvasti sa malo cvetova, koji postanu nareckani kada sazreva seme. Plodovi su sivi, mat, naborani, vrlo tvrdi orasi. Svaki orah je jajolik, trozidni, izdužen i prema vrhu sužen, u osnovi proširen, sa velikim trouglastim pupoljkom, sa 2 tačke u sredini.
Poljsko ptičje proso cveta u proleće i leto. Kod nas se nalazi u travnatim predelima i šikarama, do 1300 m nadmorske visine. Biljka je takođe rasprostranjena u centralnoj Evropi, Sibiru, Japanu, Kini i Iranu.
Lekovito ptičje proso /Lithospermum officinale/
Višegodišnja je zeljasta biljka sa jako razvijenim korenom. Stabljike su mu uspravne i snažno razgranate, dostižu do 1 m visine. Listovi lekovitog ptičjeg prosa su kopljasti, sa istaknutim bočnim žilicama odozdo, sedeći, šiljasti, sa pričvršćenim čekinjama. Cvetovi su mali.
Čašica cveta je duboka 5-delna. Venčić je dugačak 4-7 mm, nešto duži od čašice, mali, beličast ili žućkasto-beo, ređe plavičast. Plodovi su plavkasto-beli, prilično glatki, sjajni orasi. Lekovito ptičje proso cveta u periodu april-avgust.
Lekovito ptičje proso se nalazi na vlažnim travnatim i senovitim mestima, neretko skoro u celoj zemlji, dostiže i do 1000 m nadmorske visine. Rasprostranjeno je i u srednjoj Evropi, Mediteranu, evropskoj teritoriji Rusije sa Kavkazom, Sibiru i srednjoj Aziji, na Balkanskom poluostrvu, Maloj Aziji, Mongoliji, Iranu.
Ljubičasto ptičje proso - Lithospermum purpureo – ceoruleum/
To je višegodišnja zeljasta biljka sa razgranatim rizomom. Stabljike dostižu visinu do 60 cm. Listovi su kopljasti, naizmenični, šiljasti, sa nejasnim bočnim žilama, tamnozeleni odozgo, svetlo zeleni odozdo, mekani.
Cvetovi ove vrste su veliki, lepi, prvo ljubičasto-crveni, a zatim plavi, sakupljeni u spiralne cvasti. Zreli plodovi ljubičastog ptičjeg prosa su duguljasta, porcelansko-bela, tvrda, sjajna, biserna zrna.
Biljka se nalazi u evropskom delu Rusije, na Kavkazu, u srednjoj Evropi, na Mediteranu, na Balkanskom poluostrvu, u Maloj Aziji. Kod nas raste u šikarama, šumama, kamenitim mestima i livadama cele zemlje, do 1000 m nadmorske visine.
Ptičije proso koje se širi /Lithospermum diffusa/
Poreklom je iz južne Evrope i predstavlja dekorativni polužbun sa snažno razgranatim stabljikom do 20 cm visine. Listovi su brojni, uski i kratki, svetlo zeleni.
Prilično su gusti i zimzeleni. Cvetovi su veoma mali - do 1 cm u prečniku sa plavom bojom. Oni obilno pokrivaju biljke, koje se pretvaraju u puhaste plave oblake. Ova vrsta ptičjeg prosa cveta od juna do oktobra.
Ptičje proso maslinovog lišća - /Lithospermum oleifolium/
To je ukrasna biljka poreklom sa Pirineja. Biljke su manje - do 15 cm visine i širine do 30 cm. Ovu vrstu odlikuje srebrno sivo lišće. Cvetovi sa pet latica menjaju boju, počevši od ružičaste dok su pupoljci blago otvoreni, do nebesko plave u punom cvetu. Ova lepota će vas oduševiti od maja do avgusta.
Sastav ptičjeg prosa
Seme L. arvense sadrži do 21% masnog ulja, koje se koristi u industriji lakova i boja. Koreni sadrže P-sitosterol, supstancu crvene boje litospermin, sličnu po sastavu alkaninu.
Listovi i stabljike sadrže alkaloid cinoglosin, miristinsku i laurinsku kiselinu, ramnozu i glukozu. Takođe sadrže do 100 mg % vitamina C i druge još neistražene sastojke. Iz nadzemnih delova biljke izolovani su i ceril alkohol, 3-sitosterol, palmitinska, oleinska, linolna i linolenska kiselina, rutin, fumarna i kafeinska kiselina.
Seme L. officinale sadrži do 20% masnog ulja koje je dragoceno za industriju lakova i boja. Nadzemni delovi sadrže do 0, 10% još neidentifikovanih alkaloida i do 7% tanina. Biljka daje do 30% pepela, čiji sastav uključuje više od 50% kalcijum oksida i silicijum dioksida.
Nadzemni delovi L. purpureo-coeruleum sadrže rutin, a utvrđeno je da kora korena sadrži crveni pigment sličan alkaninu.
Sakupljanje i skladištenje ptičjeg prosa
Koriste se nadzemni delovi i koren poljskog, lekovitog i ljubičastog ptičjeg prosa. Nadzemni delovi se beru od maja do avgusta, a koreni od septembra do oktobra. Ceo nadzemni deo biljke bere se pre početka i tokom cvetanja, nakon čega se čisti od požutelog i insektima pojedenog i oštećenog lišća, kao i od nečistoća.
Prilikom berbe ne treba mešati pojedinačne vrste. Koreni biljke se iskopaju u jesen, očiste od nadzemnih delova, a duži seku na komade. Od 5 kg svežih stabljika dobije se približno 1 kg suvog, a za 1 kg suvog potrebno je 4 kg svežeg korena. Osušeno bilje se čuva u provetrenim prostorijama sa dobro zatvorenim vratima i prozorima.
Koristi od ptičjeg prosa
Ptičje proso ima dezinfekciono i diuretičko dejstvo. Koristi se za nevoljno mokrenje kod dece, protiv dijareje, bolova u stomaku i crevima, gihta. Biljka ima kontraceptivni efekat, koristi se i za modrice.
Ptičje proso je veoma hranljivo. Sadrži dvostruko više askorbinske kiseline od limuna ili šipurka. To je jedna od najstarijih namirnica koja se koristila još pre pšenice i raži. Poljsko ptičje proso smiruje bolove od artritisa. Pacijenti sa artritisom i reumatizmom pate od kiselosti tkiva. Proso menja reakciju tetiva, odmah smanjuje bol kod artritisa i osteohondroze. U receptima tibetanskih iscelitelja, proso je hrana koja se preporučuje za dugovečnost.
U narodnoj medicini ptičje proso se koristi i za razbijanje kamena u bubregu, koji se pretvara u pesak. I lako urinira. Ptičje proso u velikoj meri povećava tonus glatkih mišića i korisno je za kontrolu krvarenja iz materice tokom porođaja kada nijedan drugi lek ne pomaže.
U našoj narodnoj medicini napitak od ljubičastog ptičjeg prosa koristi se kod bubrežnih oboljenja, kao laksativ i protiv zatvora (na recept i pod lekarskim nadzorom). U narodnoj veterini govedima zaraženim ehinokokozom daje se cela biljka u obliku napitka, koji je prokuvan.
Narodna medicina sa ptičjim prosom
Napitak samo od semena ptičjeg prosa koristi se u narodnoj medicini za čišćenje peska i kamenja iz bubrega i bešike, nevoljnog mokrenja kod starije dece i odraslih, lošeg varenja i krvave stolice.
Za odrasle važi sledeći recept: 1/2 kašičice semena se izgnječi ili samelje i kuva sa 400 ml vode 30 minuta. Pije se tri puta dnevno.
Prilikom mokrenja piti svako veče onoliko semenki koliko je dete uzrasta najmanje 2 meseca ili dok mokrenje ne prestane. Za ovaj period dovoljno je jedno pakovanje od 10 g /540 semenki/, a seme se može samleti, izgnječiti unapred ili žvakati po želji.
Celo lekovito ptičje proso zajedno sa semenom koristi se u našoj narodnoj medicini u vidu napitka protiv peska i kamena u bubrezima, bešici i protiv nevoljnog mokrenja kod dece: 2-3 stabljike se kuvaju u 1 litru vode dok ne ostane polovina tečnosti. Smesa se procedi i daje kao čaj po 1 čašu 3-4 puta dnevno (prema propisu i pod nadzorom lekara). Tokom upotrebe ne treba jesti kiselu, začinjenu i slanu hranu.
Štetnost od ptičjeg prosa
Iako ptičje proso ima lekovita svojstva, ono takođe može postati neprijatelj ako se njegove kontraindikacije ne prouče unapred. Kod ljudi srednjih i starijih godina, kod onih koji pate od angine i srčanog udara, biljka može izazvati trombozu, pogoršanje angine pektoris, srčani ili moždani udar.
Kod mladih žena sa kamenom u žuči, biljka izaziva pad pritiska, elastični zatvor, a takođe i konvulzivnu kontrakciju glatkih mišića jednjaka. Zbog toga ptičje proso treba koristiti samo pod medicinskim nadzorom.
