Pistaći /Pistacia vera/ je nisko žbunasto drvo koje je karakteristično za planinske predele zapadnog Avganistana, Irana i Turkmenistana. Pistaći je jedan od najstarijih poznatih orašastih plodova u ljudskoj istoriji. Prve informacije o njima pronađene su na teritoriji Sirije i Irana, zatim u Grčkoj i drugim evropskim zemljama.
Danas se pistaći uzgaja u Grčkoj, Španiji, Italiji, Iranu, SAD, Turskoj, Aziji, Australiji. Otprilike polovina prinosa na svetskom tržištu se isporučuje iz Turske.
Drvo dostiže visinu do 10 metara. Reč je o pustinjskoj biljci koja se odlikuje visokom tolerancijom na slana tla. Takođe je otporan na temperaturne fluktuacije. Plod je tvrda beličasta koštica koja sadrži jestivo izduženo seme. Oraščić ima bledo plavu spoljašnju ljusku i svetlo zeleno meso.
Pistaći su skupljeni u grozdovima na drvetu. Kada plod sazri, ljuska oraha puca sa karakterističnim zvukom. Pistaći se beru noću jer tokom dana drvo oslobađa esencijalna ulja od kojih vam se vrti u glavi. Svake dve godine drvo daje u proseku oko 50 kg oraha.
Sastav pistaća
Prema brojnim stručnjacima, pistaći je najkaloričniji u poređenju sa drugim orašastim plodovima. Odlikuje se visokim sadržajem vitamina, aminokiselina i mineralnih supstanci. Orašasti plodovi sadrže 55-60% masti, među kojima preovlađuju nezasićene masne kiseline, a između 18-25% proteina. Pistaći je izuzetno bogat vitaminom E – jak prirodni antioksidans.
Pistaći je veoma dobar izvor fosfora i vitamina B1. Sadržaj vitamina B6 u pistaćima je isti kao u goveđoj jetri. Pistaći spada u grupu proizvoda sa najvećom antioksidativnom vrednošću. Ovo su takođe jedini orašasti plodovi svoje vrste koji imaju veliku količinu luteina i zeaksantina – supstanci koje poboljšavaju vid.
Izbor i čuvanje pistaća
Kupujte samo dobro upakovane orašaste plodove, na čijoj ambalaži su jasno navedeni proizvođač i rok trajanja. Kao i svi drugi orašasti plodovi, pistaći zahteva pravilno čuvanje.
Zbog prisustva velike količine masti u orašastim plodovima, svako pregrevanje je preduslov za njihovu užeglost i razvoj gljivica. Čuvajte pistaće na hladnom, provetrenom mestu dalje od direktne sunčeve svetlosti i vlage. Neki kuvari čak preporučuju da nakon raspakivanja pistaći treba da se čuva u frižideru.
Nikada ne kupujte oljuštena jezgra, jer brzo gube ukus, postaju vlažni, pa čak i užegli. Pored neprijatnog ukusa koji se proizvodi, moguće je dobiti i trovanje hranom, što je veoma opasno. Izbegavajte da jedete orašaste plodove koji imaju promenjen ukus – gorak ili kiseo, kao i one lošeg izgleda, sa tragovima buđi i vlage.
Pistaći u kulinarstvu
Pistaći se koristi u kuvanju više od 2500 godina. Na Drevnom Istoku, na primer, smatran je simbolom bogatstva i uspeha. Danas se širom sveta jela sa pistaćima smatraju elitnim. U Stokholmu, na primer, dobitnici Nobelove nagrade se časte sladoledom od pistaća.
Ulje ekstrahovano iz ovih orašastih plodova je jedno od najzdravijih ulja za kuvanje. Ima veoma prijatnu aromu i ukus i smatra se da ima veoma dobra umirujuća svojstva. Osim u kuvanju, ulje pistaćija se može koristiti za masaže, u aromaterapiji i kozmetičkoj industriji.
Pistaći se koristi za pripremu netradicionalnih jela i neobičnih kombinacija ukusa. Koristi se za pravljenje konditorskih proizvoda, sladoleda i drugih prehrambenih proizvoda.
Dodaje se u čokolade i bombone. Pistaći obogaćuje ukus piletine i svinjetine, patke, krem supa. Mleveni pistaći se dodaju u torte, kolače, slatkiše, kreme i jela od mesa. U elitnim restoranima, uz šampanjac ili sveža dezertna vina nude pečeni pistaći u limunovom soku.
Koristi od pistaća
Zahvaljujući visokim nutritivnim vrednostima, pistaći se preporučuje za oporavak iscrpljenih organizama. Orašasti plodovi su korisni za jake psihičke i fizičke napore, jer uklanjaju umor i poboljšavaju samopoštovanje. Pistaći izuzetno blagotvorno deluje na mozak.
Poboljšava rad kardiovaskularnog sistema, eliminiše palpitacije, smanjuje predispoziciju za srčane bolesti. Redovna konzumacija pistaća poboljšava funkciju jetre. Pistaći pomaže u lečenju žutice, uklanja stomačne i jetrene grčeve, leči anemiju i povećava potenciju. Koristan je kod bolesti respiratornog sistema.
Uobičajeno je uverenje da se nivo holesterola održava normalnim uz pomoć dijeta ili raznih lekova. Eksperimentalne studije su dokazale da je pistaći čak sedam puta efikasniji od tradicionalnih lekova.
Pistaći je veoma koristan za osobe sa dijabetesom, pokazalo je jedno od najnovijih istraživanja. Kada se pistaći konzumira sa hranom sa visokim sadržajem ugljenih hidrata, on usporava brzinu apsorpciju ugljenih hidrata, što može dovesti do nižeg nivoa šećera u krvi.
Druga studija dokazuje da konzumacija 50-100 g pistaća dnevno smanjuje pritisak u stanju stresa. Snižavanje pritiska povezano je sa smanjenim rizikom od moždanog udara ili kardiovaskularnih bolesti. Svakodnevna konzumacija pistaćija može smanjiti hroničnu upalu, što zauzvrat smanjuje rizik od razvoja dijabetesa i srčanih oboljenja.
Ispostavilo se da pistaći značajno poboljšava performanse u krevetu. Smatra se da je orah izuzetno koristan za muškarce sa erektilnom disfunkcijom, a već nakon 2-3 nedelje uzimanja tegobe u ovoj oblasti se smanjuju.
Pistaći je izuzetno koristan i kada se pridržavate dijete. Ima najveći sadržaj vlakana od svih orašastih plodova. Redovna konzumacija vlakana pomaže u gubitku težine i kontroli šećera u krvi. Vlakna, s druge strane, pomažu u smanjenju holesterola i održavanju pravilne funkcije creva. Sprečavaju zatvor i regulišu varenje.
Visok sadržaj vitamina E u orašastim plodovima čini ih odličnom hranom za održavanje mladosti i lepote kože. Vitamin takođe apsorbuje slobodne radikale koji uzrokuju prevremeno starenje. Takođe su izvor gama tokoferola – važnog antioksidansa rastvorljivog u mastima koji održava snagu ćelijskih membrana sluzokože i kože.
Specijalisti preporučuju konzumaciju ovih orašastih plodova u slučaju umora i za obnavljanje iscrpljenog organizma. Korisni su i za fizički i za mentalni stres. Ako imate naporan dan na poslu ili morate da se pripremite za ispit, šaka pistaćija će vam pomoći da tonirate mozak i poboljšate koncentraciju. Već posle 20 minuta primetno je čudesno dejstvo ovih ukusnih orašastih plodova.
Pošto pistaći sadrži velike količine folne kiseline i biotina, mogu se jesti pre spavanja. Pomažu kod lošeg sna, problema sa uspavljivanjem i buđenjem noću. Daju osećaj sitosti i značajno poboljšavaju kvalitet sna. Naravno, da biste maksimalno iskoristili njihove prednosti, potrebno je da ih konzumirate sirove, jer pečeni orasi sa puno soli nisu toliko zdravi, pa čak mogu biti i štetni.
Štete od pistaća
Iako veoma korisni, pistaći mogu izazvati opasne reakcije kod ljudi sa alergijama. Spadaju među najalergenije orašaste plodove, pa budite oprezni sa njihovom konzumacijom ako ste skloni takvim stanjima. S druge strane, čak i ako niste alergični, pistaći je veoma slan, što ih čini štetnim i za neke grupe ljudi. Velike količine soli mogu izazvati povećan pritisak, mučninu i vrtoglavicu. Ne preterujte sa ovim orasima, jer iako su niskokalorični, so u njima je štetna.
