Turska kafa, koja je takođe poznata kao džezve kafa, zapravo simbolizuje tehnologiju pravljenja kafe koja je postala kultna. Priprema se u posebnom lončiću za kafu od prokuvanog finog zrna kafe i često se dodaje šećer. Služi se sa talogom na dnu, na kome čak i gatare pokušavaju da predvide budućnost.
Zanimljiva činjenica je da je turska kafa poznata pod različitim imenima u različitim zemljama - arapska, grčka, jermenska. Popularno je piće u zemljama Bliskog istoka, Kavkaza, severne Afrike i Balkana. Kultura ispijanja kafe u kafanama počela je upravo u Osmanskom carstvu, i nije iznenađujuće što je u ovim delovima sveta ovo glavni način ispijanja napitka sa kofeinom.
Pre nego što pređemo na zlatna pravila pripremanja turske kafe, moramo naglasiti neophodno posuđe i pribor koji je potreban. Pre svega, potrebni su vam lonac za kafu ili poznatiji kao džezva, kašika i naravno – šporet. Kašika je neophodna za merenje potrebne količine kafe i šećera. Sastojci pića su fino mlevena kafa, ali joj se ponekad dodaju aromatični aditivi kao što je kardamom. Potrebna je hladna voda i šećer.
Lonac u kome se priprema kafa tradicionalno je napravljen od bakra i ima drvenu dršku. Veličina posude za kafu koju biramo zavisi najviše od toga koliko kafa želimo da napravimo. Veoma važna komponenta turske kafe - cenjeni kajmak - takođe zavisi od veličine džezve.
Aromatičnu tursku Moka kafu možete pripremiti i kod kuće, poštujući nekoliko sledećih „zlatnih“ pravila. Najčešće je za 1 šolju napitka potrebna jedna puna kašičica fino mlevene kafe i šećera (po želji). Turska kafa se priprema na sledeća dva načina:
1. U džezvi. Nakon što voda provri, u nju se stavljaju kafa i šećer. Kada provri, kafa se skida sa ringle i zatim ponovo ostavlja da provri. Da bi postala gotova, kafa obično treba da se prokuva tri puta.
2. Kafa i šećer se stavljaju u lonac za kafu (aparat za kafu), prelivaju se hladnom vodom i ostavljaju nekoliko minuta. Za to vreme se ekstrahuju aromatične supstance.
Nakon toga, aparat za kafu se stavlja na slabu vatru. Tako kafa polako ključa i nastaje lep kajmak. Nakon prvog ključanja, kafa se skida sa vatre i ponovo stavlja da proključa. Oni koji vole kafu bez kajmaka, nakon što skinu aparat za kafu sa vatre, poprskaju kafu sa nekoliko kapi hladne vode.
Neke osnovne suptilnosti takođe se moraju poštovati prilikom serviranja gotove kafe. Na poslužavnik se stavlja lonac sa gotovom kafom, šoljice na tanjirićima i čaše sa hladnom vodom.
Voda je obavezan dodatak jakoj turskoj kafi. Veruje se da kada se nakon gutljaja kafe popije gutljaj vode, grlo se čisti od svih ostalih ukusa i tako se u aromatičnom i jakom napitku može u potpunosti uživati.
Prihvaćeno je da gost sam sipa kafu. Kada servirate kafu, uvek počnite od najstarije osobe u znak poštovanja i uvažavanja. Pijte polako u gutljajima. Tradicija nalaže da se turska kafa služi uz nešto slatko – mali slatkiš ili neki tipičan orijentalni desert.
Ponekad se turska kafa služi i posle večere, uz mali aperitiv. Ratluk je gotovo obavezan deo tradicije serviranja aromatične turske kafe.
Obično se koriste bakarne šolje za kafu, koje moraju biti dobro polirane.
Nudimo vam još jedan ne baš popularan, ali izuzetno zdrav recept, u kome se u aromatičnu kafu dodaje žumance.
Turska kafa sa žumancem
Turska kafa se priprema na već opisan način. U jednu šoljicu kafe dodajte 1/2 žumanca, umućenog u penu. Prijatna i okrepljujuća kafa može se poslužiti i ledena. Piće ima značajnu nutritivnu vrednost.
Imajte na umu da je turska kafa jača od obične kafe. Ako ste navikli da pijete nekoliko šoljica kafe dnevno, budite oprezni. Ako se odlučite za aromatičnu tursku kafu, najbolje je da se ograničite na jednu šoljicu kako posle ne biste imali pritužbe i neprijatnosti.
