Dobro vaspitanje uključuje odlično poznavanje i poštovanje pravila, kako u obraćanju, tako i u ishrani. Usvajanjem svih finoća dobre ihrane je rezultat duge obuke koja počinje u ranom detinjstvu.
U prošlosti je bilo nedopustivo da čovek iz dobrog društva pristupi pravilima ishrane. Danas ova pravila se ne poštuju toliko strogo, ali ipak nisu izgubili na značaju.
U ishrani maniri su važni, zato što je sredina ljudi koji sede blizu i odmah se primećuje ko ne uspeva da ih poštije. Postoji nekoliko glavnih pravila koja se uče veoma lako i mogu pomoći u hitnim slučajevima.
U sledećim redovima pogeledajte nekoliko zlatnih pravila manira ishrane:
Prilikom sedanja za sto, salveta se stavlja na kolena. Ako je pontrebno da se za vreme jela izađe, salveta se stavlja sa leve strane viljuške.
Laktovi se ne stavljaju na sto. To pravilo je uvedeno u Srednjem veku, zato što je tada za sto trebalo da sedne mnogo ljudi da bi bilo mesta za svakog, i izmišljeno je da se ne stavljaju laktovi na sto. Danas to nastavlja da znači kao dobro vaspitanje za stolom.
Prilikom jela, nože se drži u desnoj ruci, a viljuška u levoj zato što se smatra da je desna ruka jača i vodeća.
Ako za vreme jela treba da uzmete nešto što se nalazi na drugom kraju stola, ne treba, ni u kom slučaju, da posežete za željenim predmetom. Čovek do vas će vam dati, ako ga zamolite.
Ako jelo nije završeno, nego se pravi pauza, pribor se stavlja pod uglom u tanjir, vrhovi treba da oblikuju ugao. To znači da ne treba da se sklanja.
Korišćenje čačkalica za zube za vreme jela ne ide sa dobrim manirima.
Ukoliko treba da se hitno javite na telefon, treba da se izvinete i da ustanete od stola.
Ne treba da govorite sa punim ustima za vreme jela, ne treba i da škripate sa priborom.
Kada se jelo završi, pribor se ostavlja u tanjir uporedo jedan drugom, drške pokazuju desnu ruku čoveka, koji ga je koristio, To znači da može da se skloni.
