S vremena na vreme smo skloni da se počastimo većim količinama ili kaloričnijom hranom. To ne znači da ćemo narušiti svoju dijetu. Ako se poštuju određena pravila, možemo da si dozvolimo i po nešto ukusno.
Suština zdrave ishrane
Voće i povrće igraju veliku ulogu u sprečavanju mnogih oboljenja. Čovek treba da dobija potrebnih pet porcija dnevno voća i povrća, zbog toga je obavezno da ih dodajete u svoj jelovnik.
Usredsredite se na jelo kada se hranite. Prema motivacionoj metodi mršavljenja ne preporućuje se dok se hranite da čitate, da gledate televizor, da vodite razgovor ili da radite.
Tako se pažnja usredsređuje na to što radite i kao rezultat neizbežno ćete uzeti više hrane nego što je potrebno i nećete moći da uživate u ukusu jela što vodi do osećaja nezadovoljstva i gladi.
Sve više istraživanja dokazuje korist unosa vitamina u obliku tapleta. Jedna tableta ujutru garantuje da nećete naštetiti svom zdravlju, čak ako se ne hranite zdravo tokom dana.
Nedavna istraživanja su pokazala da ljudi koji redovno uzimaju multivitamine, imaju mnogo jači imunološki sistem i otporniji su na respiratorna oboljenja.
Naučnici su ustanovili da dijete koje vam omogućavaju da se uzima slatko, su manje efikasni od ostalih strogih dijeta, tako što su pritom mnogo prijatniji i prostiji za pridržavanje.
Mnoga slatka iskušenja ne sadrže samo masnoće, kao na primer tost od neprosejanog brašna sa slatkom ili medom, kukuruznim kornfleksom sa šećerom ili bakini kolači sa slatkom.
Jedite više proizvoda bogatih ugljenim hidratima - makarone od tamnih sorti pšenice, pasulj, sočivo, ovsene pahuljice, voće i integralni hleb. Istraživanja pokazuju da hrana bogata ugljenim hidratima stimuliše insulin, hormon koji pomaže u smanjivanju masti u organizmu i koji sprečava dijabetes.
Ne padajte u iskušenja velikim porcijama - ne treba jesti više nego što je potrebno. Najbolji način da smanjite svoje porcije je da potrošite istu količinu novca na proizvode, ali kupite kvalitetnije proizvode koji su skuplji i kupićete manje,
Promenite svoju praksu kupovine i započnite zdrav način života. Dve trećine u korpama u prodavnicama popunite biljnim proizvodima - po jedna trećina voća i povrća i jedna trećina hleba, makarona, pirinča, pasulja ili krompira. Poslednja jedna trećina treba da bude sveže meso, riba i niskokalorični mlečni proizvodi.
Ideja zdrave ishrane je da nas drži u formi, da nam pomogne da živimo duže i da se štitimo od kardiovaskularnih oboljenja, dijabetesa i raka.
Kako možemo da izaberemo zdrav način života ako ne uzmemo u obzir ono što jedetemo i sadržaj hrane koja čini našu svakodnevnu hranu.
Nije dovoljno prosto da mislimo šta bi bilo da se hranimo zdravije, ali treba u praksi da primenimo dolenavedena pravila ukoliko želimo plan zdrave ishrane svog tela.
Primetićete veliku razliku po pitanju energije i vašeg samopouzdanja ako konzumirate više voća i povrća, žitarica i hrane sa malo ili bez masnoće. Evo nekoliko pravila zdrave ishrane:
Pravila zdrave ishrane
1. Jedite neobrađenu, zelenu, svežu hranu. Na primer bogatu baštensku salatu ili sirovi brauni sa dve hrane koji će vas zasititi, ali u isto vreme neće naštetiti vašoj figuri.
2. Jedite na svaka četiri sata, nezavisno da li je glavni obrok ili lagana užina. Nemojte gladovati. Ima mnogo, mnogo ljudi koji jedu po 1 ili 2 puta na dan pokušavajući da smršaju, ali ovo je gruba greška.
3. Vaš dnevni jelovnik treba da bude što je moguće raznovrsniji. On treba da sadrži više proteina i vlakana. Oni su korisni za zasićuju. A takođe su i dijetalni.
4. Nemojte držati bilo koju dijetu koju nađete, potrebna vam je ona koja odgovara vašem načinu života i telu. Najbolje bi bilo da započnete dijetu koju vam je preporučuio profesionalni nutricionista nakon urađenih vaših istraživanja.
5. Očistite kožu mesa kada kuvate recepte sa piletinom ili ćuretinom. A zatim uživajte u dijetalnoj pilećoj supi ili pečenim ćurećim grudima.
6. Jedite ribu barem jedno nedeljno. Riba je veoma korisna i dijetalna hrana zbog svog sadržaja omega-3 masnih kiselina. Danas su veoma moderna jela sa lososom među ljudima koji vode zdrav način života. Ali ukoliko vam budžet to ne dozvoljava, možete se okrenuti receptima sa skušom koja je jeftinija.
7. Izbacite margarin i koristite maslac, ali u umerenoj meri. Margarin je mnogo štetan za celo vaše telo i ne može da se ubaci u vašu zdravu ishranu.
8. U restoranima poručite malu (ili normalnu) porciju, nezavisno od toga koliko ste gladni. Ako imate mogućnost, podelite svoju hranu sa drugim ljudima, tako ćete jesti manje.
9. Ne preterujte sa desertima. Oni su obično dosta kalorični. Zapamtite da je on samo za zaslađivanje, a nije glavno jelo.
10. Koristite maslinovo ulje u salatama, a ne ulje. Bude neverovatno kada začinite maslinovim uljem salatu od tikvica ili grčku salatu.
11. Posle jela jedite kiselo voće poput jabuka i pomorandži. Nemojte jesti više od 1 banane na dan.
12. Ne preporučuje se da se spava posle obroka. Najbolje je da se šetate ili sačekajte 4 sata između svog poslednjeg obroka i spavanja.
13. Jedite što je više moguće jabuka i šumskog voća.
14. Pripremajte jela sa brokolijem i drugim zelenim povrćem.
15. Šargarepe poboljšavaju vid, jedite ih kao užinu. Ili češće jedite salatu sa šargarepama i vitaminsku salatu. Ali zapamtite - torta sa šargarepama ne spada u zdravu hranu, ako ima štetnog šećera i brašna.
16. Šećer zamenite medom.
17. Jedite luk i beli luk za jak imunitet.
18. Pijte domaću limunadu sa limunom i medom.
19. Kiselo mleko treba da bude uključeno u dijetu.
20. Uvek jedite doručak. Zdravi predlozi su klasična kajgana, ovsena kaša, omlet sa pečurkama.
21. Jedite zdravu supu svaki dan. Na primer za ručak. Tokom hladnih dana supa od kupusaje veoma dobra ideja. Tokom vrućih dana okrenite se hladnim supama.
22. Izaberite voćnu salatu umesto torte s mnogo čokolade.
23. Jedite zeleno povrće i pomorandžu svakog dana.
24 Hrana sa ugljenim hidratima treba da sadrži pirinač.
25. So zamenite ceđenim limunom i svežim začinima.
26. Pijte manje kafe na dan ili ako je moguće razređenu.
27. Kuvajte meso najbolje moguće.
28. Izaberite integralno brašno umesto belog. Bezglutenska brašna takođe treba da vam budu prioritet.
29. Nemojte guliti povrće i voće, ukoliko dolaze iz bezopasnih izvora (lokalni proizvođači koji uzgajaju organsko).
30. Kuvajte na pari umesto da pržite povrće.
31. Jedite polako i dobro žvaćite. Ovo pomaže da se hrana bolje apsorbuje. A i štiti vas od stomačnih tegoba.
32. Ne skraćujte pauzu za ručak. Koristite je kako biste se maksimalno kretali.
33. Kuvajte kod kuće, a nemojte jesti pice, burgere, dunere, pohovano pile iz brze hrane.
34. Jedite avokado za zdrav unos masti. Namazi sa avokadom su ukusni i korisni.
35. Kuvajte na pari umesto da kuvate u rerni.
36. Zamrzavajte povrće kopljeno na jesen za zimu. Tako nećete mnogo plaćati svoju zdravu ishranu.
37. Dodajte morske plodove u tradicionalnu salatu. Salata sa školjkama ili pak salata sa škampima su dve mnogo ukusne ideje.
38. Jedite kuvana jaja, umesto prženih.
39. Pijte običnu vodu umesto gazirane. Pijte po 2 litre vode na dan.
40. Izbegavajte hranu koja sadrži više od 10 sastojaka.
41. Izbegavajte prerađenu hranu.
42. Dodajte što je više moguće prirodnih začina u hranu. Zaboravite na kupljene bujone. Oni sadrže mnogo štetnih sastojaka.
43. Podelite hranu sa drugima, tako ćete unosite manje kalorija.
44. Jedite svoju omiljenu hranu s vremena na vreme kao nagradu za svohu savesnu zdravu ishranu.
45. Nemojte ići u kupovinu kada ste gladni. Tada ćete uzeti više, nego što vam je potrebno. Ili ćete doći u iskušenje da kupite štetnu hranu.
46. Započnite svaki ručak ili večeru salatom.
47. Najzdraviji recepti su indijski, japanski, kineski, meksikanski i grčki. Mediteranska dijeta takođe.
48. Kupujte hranu na ovlašćenim farmama, umestu u suermarketima,
49. Pravite zimnicu, umesto da kupujete konzerviranu hranu iz supremarketa.
50. Konzumirajte sezonsku hranu. Na primer deserte sa lubenicom leti. Jela sa kiselim kupusom zimi.
