Pistać, takođe nazvan Ristachio ili Pistacia Vera, je član porodice Kašua (Cashev). To je plod niskog pustinjskog drveta koje je poreklom iz Centralne Azije i Bliskog istoka. Takođe je otporan na velike temperaturne fluktuacije - od -10 stepeni zimi do +40 stepeni leti.
Svi znamo da su orašasti plodovi popularni u celom svetu i da se veoma široko koriste u kulinarstvu za pripremu deserata ili za glavna jela. Pistać je jedan od najzdravijih orašastih plodova, koji se sastoji od brojnih hranljivih materija korisnih za naše zdravlje. Pomaže nam da kontrolišemo telesnu težinu, a redovna konzumacija smanjuje rizik od srčanih problema.
Ovi zdravi orašasti plodovi sadrže manje kalorija od ostalih i više kalijuma i vitamina K. Takođe pistaći nam daju 25 procenata dnevne doze vitamina B6, 15 procenata potrebnih tiamina i fosfora, kao i 10 odsto potrebnog magnezijuma.
Iako je većina masti u pistaćima zdrava nezasićena vrsta, on je i dalje bogat kalorijama, pa ga treba konzumirati samo umereno.
Zanimljiva studija objavljena u časopisu Appetite otkrila je da su učesnici konzumirali manje pistaća ako su bili u ljusci. I ovo je dobro rešenje za ograničavanje količine plodova.
Pokazalo se da grickanje ovih orašastih plodova može smanjiti holesterol. Učesnici studije iz 2008. četiri nedelje su jeli niskokaloričnu ishranu, pri čemu je 10 do 20 odsto dnevnih kalorija dolazilo od pistaćija. Istovremeno, druga takva grupa je pokušala da snizi holesterol standardnom ishranom. Na kraju, rezultati govore da je i u ovoj trci pistać pobednik.
Ovaj orašasti plod takođe sadrži L-arginin, koji čini krvne sudove fleksibilnijim, smanjujući verovatnoću stvaranja krvnih ugrušaka. Odatle se smanjuje i verovatnoća srčanog udara. Preliminarne studije pokazuju da pistaći takođe ima antibakterijsku aktivnost protiv enteričnih patogena Escherichia coli i Listeria.
I dodajmo zanimljiv podatak, a to je da je Kina najveći potrošač pistaća na svetu sa godišnjom potrošnjom od 80.000 tona. SAD troše 45.000 tona, Rusija 15.000 tona, a Indija 10.000 tona.
