Godži je veoma cenjena biljka, koja je poznata po širokoj primeni u kineskoj tradicionalnoj medicini. Prvi podaci za ovu biljku datiraju još pre 5000 godina pre nove nere, kada se godži gajila na prostorima tibetskih Himalaja i Severne Kine.
Sveže godži bobice su obično dostupne samo u mestima gde se i gaje. Sušenih plodova ove biljke ima na raznim tržištima, a najviše na američkom, ali od pre nekoliko godina se mogu naći i kod nas. One sadrže mnogo više šećera od ostalog sušeng voća.
Plodovi godži biljke imaju sladunjav ukus, a njihova nežna struktura iziskuje samo ručno branje. Plodovi ove biljke se jedu dok su sveži, ali takođe se mogu konzumirati i u obliku soka, pa čak i vina, a takođe i kao čaj ili u obliku tinkture.
Osim navedenog, dobar su dodatak i musliju, ovsenim pahuljicama, kiselom mleku, supama i čorbama, salatama, kolačima, kremovima, keksu ili desertu sa grizom.
Dnevna i zdrava doza godži bobica je 30 grama na dan. Ovako naizgledmala količina ovog jedinstvenog voća obezbeđuje našem organizmu više vitamina C od pomorandži, više beta karotena od šargarepe i više gvožđa od porcije crvenog mesa.
100 g ovog voća sadrži 82 kalorije. Godži bobice sadže 21 gram šećera i 3 grama dijetetskih vlakana. To obezbeđuje 8% dnevne doze ugljenih hidrata i 12% dnevne doze vlakana.
Porcija bobica sadrži jedan gram proteina ili 2% dnevne potrebe za proteinima. Sadrži 1.6 grama masti, tj. - 3% dnevne doze masti. Sadržaj masti se sastoji iz nezasićenih masti.
Svaki unos godži bobica daje organizmu 12 mg gvožđa po porciji, što zadovoljava 67% dnevnih potreba za gvožđem. Takođe sadrži i 20 mg vitamina C ili 33% preporučene dnevne doze.
Godži bobice sadrže i vitamin A, što je 5.7% dnevne potrebe za ovim vitaminom, dok sadržaj kalcijuma u porciji voća je 8 mg ili 0.8% dnevne potrebe kalcijuma. Ovo voće takođe sadrži i bakar, fosfor, jod, kalijum, cink, selen i nimalo holesterola.
