Spelta /Triticum spelta/je vrsta pšenice, kod nas poznata i kao krupnik. Za speltu se zna još od davnina, a mnogo ranije su je nazivali pšenicom faraona. Najvrednija arheološka nalazišta koja imaju veze sa speltom se nalaze u Evropi. U južnom delu Kavkaza postoje ostaci spelte, koji datiraju još od pre 5000 godina pre nove ere. U periodu od 2500 - 1700 godine pre nove ere je spelta bila rasprostranjena u celom centralnom delu Evrope.
U gvozdenoj epohi je spelta bila glavna sorta pšenice u Švajcarskoj i Severnoj Nemačkoj, kao i u severnim delovima Velike Britanije. U Ameriku su speltu doneli krajem 19. veka.
U 20. veku je pšenica zamenila speltu, jer se prinosi pšenice mogu povećati putem genetske modifikacije i đubrenjem, za razliku od spelte koja se ne može obraditi na sličan način. Činjenica da za gajenje spelte nije potrebno đubrivo ili drugi dodaci čini ovu žitaricu veoma čistim proizvodom, koji se veoma lako usvaja od strane organizma.
Spelta nije zahtevna kultura, pa se samim tim može gajiti u različitim uslovima. Ima bodljikavi omotač, pa je životinje zbog toga izbegavaju. To je razlog zašto njive sa speltom nikada nisu bile meta divljih svinja ili drugih životinja.
Gajenje spelte
Već dugo se umesto spelte koristi pšenica kao osnovna žitarica, a i od koje je prinos mnogo veći. Pored toga, prerada spelte treba da bude mnogo intenzivnija i skuplja je, jer zrno ove biljke dobro sraste sa tvrdim ljuspama oko sebe. Međutim, tu je i glavna prednost spelte - dosta je otpornija. Spelta je manje zahtevna, izdržljivija je, retko oboleva i odlično podnosi zimske uslove.
Spelta odlično uspeva na siromašnom i krševitom zemljištu, a otporna je i na hladnije klimatske uslove. U zavisnosti od toga za šta je predodređena, spelta se žanje kada dostigne mlečnu zrelost ili nakon što u potpunosti sazri. U mlinu treba da prođe kroz još jednu proceduru - ljuštenje. Tokom ljuštenja se zrnamehanički oslobađaju od ljuske. Nakon toga se mešavina zrna i ljuspi čisti, pa se na kraju zrno melje za brašno.
Sastav spelte
U spelti ima velikih količina korisnih hranljivih materija - 17% proteina, 3% masti, oko 9% vlakana, 58% ugljenih hidrata, vitamina i mineralnih soli. Ova žitarica je bogata vitaminima A, E, B1, B2 i niacinom. Za razliku od drugih žitarica, ova biljka sadrži mnogo veće količine gvožđa, magnezijuma, fosfora i kalcijuma, a gluten sadrži u normalnim količinama.
Odabir i čuvanje spelte
Spelta se može kupiti u skoro svakoj prodavnici zdrave hrane, i to u bolku brašna, zrna, makarona, špageta i u okviru raznih namirnica. 500 g spelte košta oko 250 dinara. Speltu treba čuvati na suvom i hladnom mestu.
Spelta u kulinarstvu
Pre svega, treba pomenuti da se od spelte pravi odličan hleb i pogačice. Ova žitarica je mnogo pogodnija za pečenje od pšenice, a i poznavaoci visoko cene specifičnu aromu ove biljke. Hleb od spelte ima sličan ukus zapečenog sira na roštilju. Kuvana spelta može da zameni krompir i pirinač u glavnim jelima.
Brašno od spelte se lako melje, pa ga zato dosta ljudi preferira. na tržištu se mogu naći makarone od spelte bez jaja - veoma su pogodne za osobe koje su sklone alergijama. Makarone od spelte se lako svajaju i imaju blag ukus, a istovremeno su mnogo bolje od makarona od pšenice. od spelte se mogu praviti špagete, jufke, rigatoni, spiralne makarone.
Možda će zvučati čudno, ali od spelte se dobija i beskofeinska kafa. Pastor Knajp, poznat po svojim alternativnim metodama lečenja, svojevremeno je koristio speltu kao zamenu za kafu. Prvo je pekao speltu, pa zatim je kuvao. Druge namirnice koje se prave od spelte su musli, slani štapići, čips i razni keksevi.
Koristi od spelte
Spelta ima mnogo prednosti kada je zdrava ishrana u pitanju. niacin koji se nalazi u ovoj žitarici je neophodan za normalan rad nerava, ali i za normalnu razmenu materija i za kožu. zrna spelte su karakterističčna po bogatom sadržaju mirkoelemenata i revitalizujućih materija, a takođe imaju i skladištenu sunčevu energiju u sebi.
Spelta sadrži izbalansirane količine glutena, pa je mogu konzumirati i osobe koje su alergične na gluten. Smatra se da spelta potpomaže i pojačava odmbambene funkcije organizma i pomaže da se organizam očisti od otrova, jer aktivira rad bubrega.
Ljuspe spelte se koriste za punjenje dušeka i jastuka, a njihovo korišćenje deluje umirujuće jer uklanja bolove u zglobovima i mišićima. Jastuci koji su punjeni speltom imaju dobar protok vazduha, pa se u njima ne mogu množiti grinje. Dušeci su veoma meki i udobni, jer prate oblik tela.
