Holin je najnoviji zvanični član porodice vitamina B kompleksa. Holin ima efekat, vrlo sličan onom koji ima modifikacija masti u membranama ćelija. Ovo dozvoljava ćelijskim membranama da rade sa većom fleksibilnošću i sa molekulima vode i sa rastvorljivim masnoćama.
Bez holina, mnoge hranljive supstance i otpadni proizvodi, zasnovani na masnoćama, ne bi mogli da prođu kroz i van ćelija. Osim toga, holin je i hemijski jedinstven, jer predstavlja trimetilni molekul, što znači da su povezane tri metil grupe.
Funkcije holina
Održavanje integriteta ćelijskih membrana - holin je ključna komponenta mnogih masnoća, koje se nalaze u strukturama ćelijskih membrana. Kako su ćelijske membrane skoro u potpunosti sastavljene od masnoća, njihova fleksibilnost i integritet zavise od odgovarajućeg unosa holina.
Održavanje metabolizma metil grupe - holin, i njegova hemijska jedinstvenost trimetilnog molekula, ga čini izuzetno važnim za metabolizam metil grupe.
Održavanje funkcije nervnog sistema - holim je ključna komponenta acetilholina, molekula koji prenosi poruke kroz nervni sistem. Acetilholin je primarno hemijsko sredstvo tela za prenos poruka između nerava i mišića.
Holin smanjuje hronične upale - ljudi, koji unose visoke srednje količine holina imaju niže nivoe upale.
Nedostatak holina
Nedostatak holina vodi do opasnosti od koronarne bolesti srca i drugih kardiovaskularnih problema. Manji nedostatak holina se povezuje sa umorom, nesanicom, oslabljenom sposobnošću bubrega da koncentrišu urin, problemima sa pamćenjem i nervno-mišićnim poremećajima. Ukoliko se nedostatak povećava, to može dovesti do nedostatka drugog, kritično važnog za zdravlje vitamina B - folna kiselina. Veliki nedostatak holina, sa svoje strane, može da dovede do insuficijencije jetre, kardiovaskularnih bolesti, poremećaja rasta, anomalija u strukturi kostiju, nedostatka formiranja crvenih krvnih zrnaca, steriliteta, poremećaja disanja kod novorođenčadi, bubrežne insuficijencije, anemije i visokog krvnog pritiska.
Predoziranje holinom
Prijem velikih doza holina (10-15 grama) se povezuje sa pojavom neobičnog mirisa tela, povraćanjem, povećanim lučenjem pljuvačke i znojenjem.
Osim toga, treba napomenuti da i nizak unos drugih hranljivih supstanci može da dovede do nedostatka holina. Ove hranljive supstance uključuju vitamin B3, folnu kiselinu, kao i aminokiselinu metionin. Razlog za ovo je povezan sa neobičnom hemijskom strukturom trimetilnog molekula, koju ima holin. Problemi sa jetrom, uključujući i cirozu jetre, su neretki faktori koji doprinose nedostatku holina.
Neki lekovi kao što je metotreksat - lek, koji se prvenstveno koristi za lečenje raka, ali sto tako i u lečenju reumatskog artritisa i psorijaze, i antiepileptički lekovi, takođe povećavaju rizik od nedostatka holina.
Koristi od holina
Zbog njegove važnosti za metabolizam masnoća, holin je od izuzetnog značaja za sprečavanje skoro svih zdravstvenih problema povezanih sa jetrom, uključujući alkoholizam i cirozu. Holin pomaže za poboljšanje stanja i kod epilepsije, Parkinsonove bolesti, Alchajmerove bolesti, problema sa pamćenjem, neuro-mišićnih bolesti, kardiovaskularnih bolesti, poremećaja funkcije mozga, autizma, disajnog poremećaja kod novorođenčadi, anemije, steriliteta, visokog krvnog pritiska, i drugih.
Izvori holina
Najbogatiji izvor holina nisu određene namirnice, već dijetetski suplement lecitin. Lecitin se najčešće dodaje u hranu kao emulgator, koji pomaže da se hranljivi sastojci zadrže zajedno. Najviše se lecitin izvlači iz soje.
Namirnice, koje sadrže holin su: soja i proizvodi od soje, žumance, maslac, kikiriki i puter od kikirikija, krompir, karfiol, paradajz, banana, mleko, pomorandža, sočivo, ovas, ječam, kukuruz, susam, semena lana, kao i integralni hleb.
