U većini slučajeva, bakterije su povezane sa problemom u ljudskom telu, ali postoje i one koje zapravo pomažu telu da normalno obavlja svoje funkcije i razgrađuje primljenu hranu, apsorbujući je u potpunosti. Jedne od ovih korisnih bakterija su probiotici.
U ljudskom sistemu za varenje postoji impresivno preko 1 bilion bakterija od preko 100 vrsta. U normalnom zdravstvenom stanju dobre i opasne bakterije su u ravnoteži, ali u prisustvu infekcija, antibiotika, stresa, alkohola i loše ishrane, dobre bakterije počinju da se smanjuju, na račun čega se one loše povećavaju.
Probiotici su klasa dobrih bakterija koje podržavaju procese varenja, poboljšavaju i leče unutrašnju mikrobnu ravnotežu. Najpoznatiji od njih su bifidobakterije i bakterije mlečne kiseline, koje se koriste za pravljenje kiselog mleka i nekih drugih mlečnih namirnica.
Tri najčešće korišćena probiotika su Bifidobacterum bifidum, Lactobacillus acidophilus i Lactobacillus bulgaricus.
Probiotici koji sadrže bifidobakterije i laktobacile korišćeni su mnogo godina pre nego što je laktobacile izolovao Luj Paster, a tvorac imunologije Ilja Mehnik uspeo je da definiše način na koji probiotici deluju u svojoj teoriji intoksikacije, za koju je zapravo dobio Nobelovu nagradu. Uspeo je da dokaže da su najvažniji uzrok starenja toksini, a unos namirnica koje sadrže laktobacile pomaže u usporavanju ovog procesa.
Koristi od probiotika
Savremeni način života, koji uključuje niz negativnih efekata kao što su stres i nezdrava ishrana, zagađivači i hemikalije, kao i često uzimanje tableta, menja ravnotežu crevnih bakterija i čini ljude mnogo podložnijim infekcijama, slabiji je imunitet i bolesti povezane sa problemima u metabolizmu su češće. Tu dolaze probiotici, koji su od vitalnog značaja za brojne procese.
Koristi od probiotika mogu se razmotriti u nekoliko glavnih pravaca – snižavanje holesterola, kontrola metabolizma i korekcija visokog pritiska.
Probiotici podržavaju ukupne procese varenja, potiskujući reprodukciju štetnih mikroorganizama u sistemu za varenje. Oni štite od nedostatka vitamina B grupe, sprečavaju i leče poremećaje, suzbijaju procese truljenja u crevima, stimulišu apsorpciju laktoze kod ljudi koji to u principu ne mogu da čine.
Veoma važan efekat probiotika je obnavljanje poremećene crevne mikroflore kao posledica uzimanja antibiotika. Takođe ih treba uzimati tokom samog uzimanja leka kako bi telo održalo zdravo stanje.
Probiotici takođe smanjuju rizik od alergija, kao što su astma, kožne reakcije, alergije na hranu od mleka. Istovremeno su veoma korisni za lečenje respiratornih problema kao što su upala pluća, bronhitis i sinusitis.
Probiotici takođe imaju svojstva protiv raka – smanjuju rizik od tumora debelog creva i bešike. Oni smanjuju rizik od vaginalnih infekcija, cistitisa i infekcija urinarnog trakta.
Ove korisne bakterije ne samo da štite organizam od bolesti i infekcija, već pomažu u proizvodnji mnogih važnih supstanci kao što su aminokiseline, vitamini B grupe, vitamin K i vredni enzimi, bez kojih je nemoguće razgraditi unetu hranu.
Probiotici pomažu u pročišćavanju tela, jer neutrališu i uklanjaju nagomilane otrove iz tela, kao što su metabolički otpadni proizvodi ili uzeti lekovi, razni teški metali i kancerogeni.
Probiotici igraju važnu ulogu u borbi protiv kandidoze. Konvencionalno lečenje kandidoze uključuje lokalnu upotrebu krema protiv iritacije i svraba i upotrebu antifungalnih globula. Za dugoročnu kontrolu problema, probiotici su resurs kojem se naučnici sve više okreću, tvrde stručnjaci koje citira američki Nacionalni institut za javno zdravlje.
Kandidoza se pojavljuje na pozadini niskog imuniteta i proliferacije kolonija Candida albicans u flori. Davanje probiotika kada se dijagnostikuje kandidoza pomaže u uspostavljanju ravnoteže u mikrobiomu i smanjenju recidiva. Studija tima italijanskih istraživača pokazala je da lokalna upotreba probiotika kod žena sa vaginalnom kandidozom dovodi do smanjenja rizika od ponovnog pojavljivanja problema za 87%.
Probiotici imaju blagotvorno dejstvo na kožu, doprinoseći hidrataciji i boljoj zaštiti povećanjem lučenja sebuma, pokazala je studija koju je koordinirao dr Hiromi Kimoto-Nira iz Nacionalne organizacije za naučna istraživanja poljoprivrede i hrane (NARO) i Grassland Science (NILGS) Japana, objavljeno u časopisu Journal of Dairi Science.
Istraživači su došli do ovih zaključaka nakon sprovođenja studije koja je posmatrala efekte bakterije Lactococcus lactis na kožu. Studija je obuhvatila 23 žene između 19 i 21 godine koje su četiri nedelje konzumirale fermentisano mleko ili obično kiselo mleko. Praćenje se vrši analizom krvi, praćenjem izgleda kože na obrazima i podlakticama, analizom stepena hidratacije kože i nivoa elastičnosti, količine lučenja melanina i sebuma.
Probiotici utiču na emocije. Američka studija o glodarima pokazala je da se nakon redovne konzumacije kiselog mleka aktivnost mozga promenila. Porcija kiselog mleka, dva puta dnevno tokom mesec dana, rezultirala je smanjenjem aktivnosti u oblastima mozga koje kontrolišu emocije i bol i povećanom aktivnošću u smislu donošenja odluka.
Istraživači su utvrdili da su probiotici sadržani u kiselom mleku uzrok promena, ali do sada nisu uspeli da utvrde zašto dolazi do ovog efekta. Probiotici su živi nepatogeni mikroorganizmi koji su prirodno prisutni u digestivnom traktu. Glavni izvor probiotika su mlečni proizvodi, kao što su nepasterizovano kiselo mleko ili nepasterizovani kefir.
Do sada su probiotici bili poznati po svojoj ulozi u zaštiti i razvoju crevne flore. Nakon najnovijih otkrića, istraživači su rekli da će nastaviti da proučavaju njihov efekat kako bi videli koliko oni mogu biti korisni u podršci lečenju depresije, anksioznosti, pa čak i autizma ili Alchajmerove bolesti.
Koliko dugo treba da uzimate probiotike?
Prilikom uzimanja antibiotika, preporučuje se nastavak uzimanja probiotika još 10-14 dana nakon završetka lečenja. Dugo se tražilo idealno rešenje za davanje probiotika da ih ne uništi kiselost želuca.
Prilikom uzimanja antibiotika preporučuje se da postoji razlika od nekoliko sati između vremena primene probiotika i vremena primene antibiotika.
Izvori probiotika
Prvi na listi namirnica iz kojih se mogu dobiti probiotici je naše kiselo mleko. Sadrži jedinstveni sastojak laktobacil koji želucu daje snagu da se nosi sa raznim štetnim uticajima. Turšija i kiseli kupus takođe su bogati probioticima, jer prirodno fermentiraju. Međutim, da bi se sačuvali probiotici, sirće ne treba dodavati u marinadu, dovoljna je samo voda i morska so.
U grupi korisnih namirnica sa prebioticima su supe sa misom i kefir, sir i sitni sir. Kiseli krastavci i masline takođe su bogate korisnim bakterijama, ali ako ne sadrže natrijum benzoat.
Veruje se da hleb od belog brašna samo otežava varenje, ali kada se pravi od kvasa, postaje pravi melem za stomak.
Probiotici se takođe mogu nabaviti u obliku dijetetskih suplemenata. Dolaze u nekoliko oblika, od kojih su najbolje kapsule. Rastvaraju se na tačno određenom mestu i imaju najjače dejstvo.
Druga vrsta suplementa su sušeni prahovi koji se rastvore u vodi i uzimaju na prazan stomak. Hladna voda deluje kao aktivator korisnih bakterija, a prah deluje iz usta pre nego što počne da prolazi kroz probavni sistem.
Najnepoželjniji oblik su suplementi u obliku tečnosti, jer su dobri kratko vreme nakon proizvodnje i imaju malo blagotvornog dejstva.
Govoreći o probioticima, ne možemo a da ne pomenemo supstance koje ih podržavaju – prebiotike. Najveća količina ih se može dobiti konzumiranjem banana, meda, crnog vina, artičoka, mahunarki, voća i celih žitarica.
Nedostatak probiotika
Glavni simptomi nedostatka probiotika u organizmu izražavaju se u problemima sa varenjem - smetnje u varenju, zatvor, dijareja, gasovi, mučnina, bolovi u stomaku. Moguće je da nedostatak ovih bakterija može izazvati netoleranciju na laktozu ili drugu hranu, infekcije urinarnog trakta ili gljivične infekcije.
Koja je razlika između probiotika i prebiotika?
Probiotici i prebiotici su dve prilično velike teme u ishrani, posebno u današnje vreme. Zato je dobro znati razliku između njih i kako vam svaki od njih pomaže.
Iako su reči probiotik i prebiotik slične, ove dve igraju različite uloge u pogledu vašeg zdravlja. Probiotici su korisne bakterije, dok su prebiotici hrana za ove bakterije.
