Kobalt (Co) je važan mikroelement, koji se dovodi u vezu sa proizvodnjom krvi u organizmu. Zahvaljujući kobaltu se aktiviraju procesi proizvodnje hemoglobina i eritrocita u organizmu. Kobalt ne može da ispunjav svoje funkcije ako u organizmu nema dovoljno bakra. Ako u organizmu nema dovoljno bakra i gvožđa, kobalt neće moći da aktivira procese proizodnje hemoglobina i eritrocita. Kao i bakar, kobalt pozitivno utiče na proces da retikulocit pređu u eritrocite.
Količina kobalta u organizmu čoveka jedva dostiže 1 - 2 mg. Veći deo kobalta se nalazi u pankreasu, a takođe ga ima u bubrezima i mišićima. Dnevna doza kobalta, koja je potreba odraslom čoveku jeste oko 0.1-0.2 mg.
Kobalt predstavlja sastavni deo vitamina B12. Veliki značaj ima kobalt kao produkt endogene sinteze vitamina B12, poznatijeg i kao viankobalamin. Vitamin B12 se obezbeđuje organizmu prijemom hrane, kao i njegovom sintezom u crevnoj flori u prisustvu kobalta u namirnicama.
Koblt je hemijski element. Njegov atomski broj je 27. Kobalt predstavlja tvrd i svetlucav sivo - plavi metal. Njegov naziv proističe od nemačkre reči "Kobold", koja se prevodi kao "duh" ili "patuljak". Ruda, koja sadrži minerale kobalta je dobila naziv po imenu duha Kobolt. Drevni Norvežani, koji su se bavili rudarstom, su trovanje pri livenju srebra pripisivali tom zlom duhu.
Pretpostavlja se da ime zlog duha ima isti koren ko i grčka reč "kobalos", koja se prevodi kao "dim". Verovanje nemačkih rudara proizilazi od činjenice d se kod zagrevanja kobaltovih minerala koji sadrže arsen eliminiše otrovan gas - oksid arsena. 1735. godine švedski mineralog, Džordž Brand, je nakon dugih pokušaja uspeo da odvoji iz rude do tada nepoznat mineral, kome daje naziv kobalt. Mineralog je otkrio da upravo jedinjenja kobalta staklu daju plavu boju.
Kobalt se smatra retkim mineralom, kojeg najviše ima u rudama nikla. Kobalt se dobija kada se prvo ruda obogati, pa se dobija koncentrat. On se obrađuje uz pomoć sumporne kiseline ili amonijaka, kako bi se izvukao metal kobalt. Kobalt se pre svega koristi za dobijanje legura, jer povećava otpornost čelika na temperature. Pored toga, kobalt se koristi i kao pigment za proizvodnju nekih boja.
Koristi od kobalta
Za ludski organizam kobalt ima dosta koristi. On utiče na funkcije pankreasa pri proizvodnji insulina. Kobaltutiče i na koštanu i crevnu fosfatazu, kao i na sveukupnu razmenu materija. Jedan od korisnih efekata kobalta jeste i to da on utiče na sprečavanje razvoja anemije, a takođe ga i usporava. Kod nedostatka kobalta u ljudskom organizmu postoji rizik od razvoja anemičnih stanja. Kobalta u malim količinama ima i u namirnicama, gde se kod pravilne i balansirane ishrane potrebe čoveka za kobaltom u potpunosti nadomešćuju.
Kobalt utiče na proizvodnju krvi, učestvuje u razmeni materija i stimuliše formirnje eritrocita i hemoglobna u krvi. On učestvuje u sintezi DNK i aminokiselina, održava nervni i imuni sistem. Njegovo dejstvo je veoma važno za funckionisanje ćelija, kao i za razvoj eritrocita.
Kobalt sprečava razoj raka, važan je za sportiste koji se izlažu dugim svakodnevnim treninzima.
Namirnice sa kobaltom
Jedan od glavnih neprijatelja kobalta su nikotin, alkohol, kao i vegetarijanstvo, pa se kod njih može pojaviti nedostatak ovog elementa. Ovakav deficit je veoma redak, ali ipak postoji mogućnost da se on pojavi. Kobalt se može naći u ribi, morskim plodovima, ostrigama, školjkama, mesu, bubrezima, džigerici, jajima i drugim proizvodima životinjskog porekla.
Nedostatak kobalta
Kako je već rečeno, najveći rizik od nedostatka kobalta imaju osobe koje redovno konzumiraju alkohol, vegetarijanci i pušači. Deficit kobalta može dovesti do anemije, probleme sa krvotokom i endokrinim sistemom. Uzroci deficita kobalta mogu biti i hronične bolesti sistema za varenje. Tu spada gastritis i čir.
Na nedostatak kobalta ukazuju sledeći simptomi: glavobolja, anemija, razdražljivost i razne manifestacije koje se dovode u vezu sa rastrojstvom nervnog sistema.
Predoziranje kobaltom
kada postoje veće količine ovog elementa u telu, može se pojaviti ozbiljna kardiomiopatija sa izraženom srčanom insufijencijom.
