Ljudski organizam živi prema određenom biološkom ritmu, u kojem je rad pojedinih organa i sistema tačno preciziran. U tom kompleksnom sistemu koji reguliše određene procese veoma važnu ulogu ima melatonin.
Melatonin je osnovni regulator u ljudskom organizmu. To je hormon koji se nalazi u organizmu svakog živog bića, a prisutan je u svim procesima koji se svakodnevno odvijaju i menjaju.
Kod viših organizama se melatonin proizvodi na nivou ćelije, drugačije poznate kao pinealociti u epifizi, a takođe i u ćelijama u želudačno-crevnom traktu i mrežnjači oka. Aminokiselina triptofan sintetiše melatonin. Njegova biološka aktivnost tokom dužeg vremenskog perioda utiče na cikličnost biološkog ritma.
Kao što je već rečeno, melatonin se proizvodi u hipofizi. On se pojavljuje samo noću, dok danju nestaje. Kada padne mrak, epifiza polako pojačava sekreciju melatonina, a maksimum dostiže kada je potpun mrak. Ujutru se na svetlosti aktiviraju nervi za vid, tako što generisani impuls prolazi kroz kičmenu moždinu i druge puteve i stiže do epifize. Tamo se blokira sinteza i sekrecija melatonina.
Pomoću tih impulsa koji se odvijaju zahvaljujući nervu za vid, epifza se u stanju da reguliše aktivnosti određenih organa i sistema, kao i da podstakne telo da pređe na ekonomičniji režim kada je mrak.
Uloge melatonina
Kako se već može zaključiti, melatonin reguliše cikluse budnosti i sna i na taj način sinhronizuje bioritmove.
Ovaj veoma precizan ritam koji je ipak individualan za svakog pojedinca se može narušiti ako postoji neregularnost u sekreciji melatonina. Kada ga ima u normalnim količinama, melatonin blago snižava telesnu temperaturu čoveka - tako se smanjuje i konzumacija energije i ubrzava se regeneracija ćelija, koje nisu aktivne za vreme sna.
Postoje tvrdnje da je melatonin jedan od najmoćnijih antioksidanata koji deluju na nivou ćelijske membrane, ali i u samoj ćeliji. Nivo melatonina u krvi se razlikuje kod mlađih i kod starijih osoba. Kako telo stari, pojedini sistemi sporije rade, a posledica toga jesu promene u ključnim fukcijama tela. Takođe, može negativno uticati na ciklus budnosti i sna. Noću se temperatura kod odraslih ne snižava, što znači da se regenerativni procesi ne mogu ostvariti za vreme sna.
Koristi od melatonina
Melatonin je od životnog značaja kada su u pitanju kompleksni procesi u telu. Bez njega je nemoguća regeneracija ćelija tokom noći, što donosi sa sobom negativne posledice.
Melatonin ima jedinstvene sposobnosti kada je u pitanju poremećaj sna ili poremećaj biortima nakon dugog letenja ili putovanja. Tada dolazi do narušavanja biološkog ritma čoveka, što vodi do drugih poremećaja u organizmu. Zato se ljudima često daju tablete melatonina koje pomažu da se san ostvari na prirodan način.
Pravilno funkcionisanje unutrašnjeg biološkog ritma dosta utiče na životni vek čoveka. Poštovanje lučenja melatonina danju i noću je veoma važno kada je reč o usporavanju procesa starenja u telu. Istraživanje sprovedeno u SAD je dokazalo da melatonin ima i stimulativni efekat na imuni sistem, pa su rezultati pomenutog istraživanja veoma ohrabrujući za razna oboljenja raka.
Melatonin u obliku lekova
Postoji retardna /sa sporijim oslobađanjem melatonina/ i standardni oblik melatonina. Oba oblika ne mogu zadovoljiti potrebe ljudskog tela, jer melatonin ima kratak vek - između 30 - 40 minuta. Inače, potrebno je da melatonin bude prisutan tokom 5 - 7 sati, tj. od početka do kraj asna.
Iako se melatonin može sresti kao standardan dodatak ishrani, ipak se ne preporučuje njegov prijem bez lekarskog nedzora. Nemojte prekoračiti određenu dnevnu dozu i nemojte žvakati tablete. Pozitivna strana jeste da tablete melatonina nemaju uspavljujuće dejstvo i ne izaziva zavisnost. Njegova uloga jeste da sinhroniše poremećen bioritam i da obezbedi miran san.
