Ljudi retko piju penušavo vino osim ako nemaju posebnu priliku, i to izgleda čudno, ali to je stvarna činjenica. Penušava vina su svečana, ali i odličan pratilac hrani od doručka do večere.
Kada se priča o penušavom vinu, svi prvo pomisle na šampanjac, ali uz njega postoje i mnoga druga lepa kvalitetna penušava vina, a jedno od njih je Kava (Cava). Da bismo pronašli mesto ovog divnog španskog penušavog vina među ostalom ponudom penušavih vina, moramo da razlikujemo ovu grupu vina od ostatka ponude vinara.
Način proizvodnje penušavog vina i sorte grožđa za njega
Penušavo vino je ono koje ima mehuriće gasa u sebi. Priprema se na 2 metode.
U prvoj, tradicionalnoj metodi, mehurići se dobijaju kao rezultat primarne i sekundarne prirodne fermentacije vina. Ovo je veoma naporan proces i može potrajati godinama u pokušaju da se postigne jedinstven ukus penušavog vina. Proces takođe uključuje dodatno vreme za fermentaciju u samoj boci, starenje. Tako penušava vina dobijaju dodatni ukus maslaca i veoma su fino gazirana.
Kod drugog načina, sekundarna fermentacija se odvija u velikim posudama od nerđajućeg čelika i uglavnom se koristi za pravljenje penušavih vina od aromatičnih sorti, pri čemu je cilj očuvanje svežine grožđa.
Sorte grožđa za penušavo vino su lokalne, što svakom penušavom vinu daje poseban ukus, aromu i prepoznatljivost.
Istorija Kave (Cava) - španskog penušavog vina
Kava je špansko penušavo vino proizvedeno uglavnom u Kataloniji, kao i u autonomnim regionima Aragon, Kastilja-Leon, Ekstremadura, Rioha, Navara, Valensija. Kava je više naziv za metod proizvodnje nego za region.
Kava (Cava) na španskom znači podrum pod zemljom u smislu vinskog podruma, a ne u smislu proizvođača. Naziv je relativno nov, iz sredine prošlog veka, a dolazi nakon što su Francuzi uspešno zaštitili svoj brend šampanjca za penušavo vino.
Poreklo Kave je otkriveno u 19. veku. Godine 1850. Luis Justo Villanueva je predstavio tehnologiju proizvodnje Kave. Prema njegovim rečima, prvo treba uzeti nepenušavo vino, pa ga preliti u flašu debelih zidova, dodati mešavinu kvasca i šećera i ostaviti u hladnom podrumu.
U svakoj takvoj boci će početi fermentacija, kvasac će apsorbovati šećer, koji će vinu dodati nekoliko stepeni alkohola, kao i magične mehuriće. Naravno, bilo je mnogo pokušaja pre nego što je došlo do uspešne prezentacije vina, poznatog danas kao Kava.
Veliki proboj dogodio se 1872. godine, kada je Raventos pokušao da napravi kvalitetno penušavo vino u regionu Penedes. Zatim je ostavio vino iz svog podruma za sekundarnu fermentaciju u boci i 1879. godine prodao prvih 12 boca. U narednih šest godina Raventos je značajno unapredio proizvodnju. Umro je 1885. godine, ali su njegovi naslednici nastavili njegov rad i danas je vinarija koju je stvorio među vodećim proizvođačima Kave.
Sorte grožđa za proizvodnju Kave
Zakonodavstvo je definisalo 9 sorti grožđa koje se mogu koristiti za proizvodnju ovog španskog penušavog vina. Pet od njih su bele i četiri crvene sorte, ali se praktično sva ponuda Kave pravi od tri sorte - Ksarello, Macabeo i Parellada.
- Makabeo je sorta koja vinu daje cvetnu aromu. Nije pretenciozna kao druge dve i odgovorna je za svežinu i kiselost u vinu. Ova glavna sorta grožđa u Kavi ima ukus limuna i blago gorak završetak koji se takođe nalazi u vinu.
- Ksarello daje gustinu i sposobnost odlaganja vina i zaslužno je za telo samog pića. Iz njega dolazi karakteristična zemljana aroma.
- Parelada je lagana i sveža sorta koja vino čini laganim za piće i svetlim, ova sorta daje i nijansu pikantnog citrusa.
Ove tri sorte se obično mešaju da bi se dobio uravnotežen voćni ukus španske Kave, koja je manje slatka od italijanskog Prošeka i nije tako orašasta kao stari šampanjac. Utisak ovog vina je ne previše slatko penušavo vino, veoma blisko ukusu francuskog šampanjca.
Proizvodnja Kave
Kava se proizvodi tradicionalnom metodom penušavog vina u Francuskoj, odnosno proizvodi se na isti način kao i šampanjac, ali sa različitim sortama i na drugom mestu.
Kod penušavih vina važan je stepen slatkoće. Slađe opcije omekšavaju aromu i čine Kava vino posebno pogodnim za opušteno piće na zabavi. Takođe su pogodniji za uparivanje sa hranom, a celi meniji sa penušavim vinom za svako jelo više nisu manifestacija ekscentričnog ponašanja.
Sazrevanje (odležavanje) - minimalni period sazrevanja kave je 9 meseci. Ova kategorija se jednostavno zove Kava i ona je oko 87 odsto ukupne proizvodnje. Ovo je svakodnevno vino.
Sledeća kategorija je Reserva, vina odležavaju 15 meseci. Već imaju note suvog voća peći, orašastih plodova i karamela.
Vina stara 30 meseci su iz kategorije Gran Reserva i mnogo su kompleksnija. U aromi dominiraju nijanse hleba i kakaoa, a tu je i dašak suvog voća. Takva vina čine oko 2 odsto ukupne proizvodnje Kave.
2018. godine u Španiji je uvedena nova kategorija Kave - Cava de Paraje Calificada. Reč je o vrhunskim vinima koja sazrevaju na talogu najmanje 36 meseci.
Sličnosti između Kave i francuskog šampanjca nastavljaju se i sa čašama u kojima se serviraju – iste su, kao i temperatura – čaša treba da bude jako dobro ohlađena, ali ne i zamrznuta. Ako je previše hladno, njegovi glavni ukusi će biti maskirani.
Mesto i značaj Kave među ostalim penušavim vinima
Sa potrošačke tačke gledišta, Kava je daleko ispred šampanjca. Ovo penušavo vino je jeftinije, a po kvalitetu nije inferiorno u odnosu na druga penušava vina.
Kava je drugo najvažnije penušavo vino na svetu i njegova popularnost stalno raste. Godine 1980. bilo je samo 8 proizvođača ove vrste vina, a sada ih je preko 270. Trenutno je Španija drugi najveći proizvođač penušavog vina u svetu, a ogromnu količinu proizvodnje čini upravo Kava.
Poslednji podaci govore da se u zemlji godišnje proizvede više od 200 miliona flaša, od kojih se ne više od 7-8 odsto izvozi. Kava se pije apsolutno svuda u Španiji. Potrošnja je u ogromnim razmerama i tome doprinose i turisti, ali Kavu piju uglavnom sami Španci. Međutim, to nije povezano sa nekom posebnom tradicijom, već sa činjenicom da je Kava odlično piće. To znaju i u SAD, gde je upotreba Kave najveća u zemljama van Španije, a Rusija zauzima drugo mesto među zemljama u kojima je cenjeno ovo špansko vino.
Kako se pije Kava?
Kava, kao i sva penušava vina, je svestrano piće koje se može piti samostalno kao aperitiv. Međutim, dobro se slaže sa morskom ribom, kao i sa prženom hrskavom hranom. Rečna riba takođe spada u kategoriju, kao i suši. Delikatna jela kineske kuhinje vole društvo kave, koja učestvuje na raznim trpezama uglavnom sa suvim verzijama penušavog vina, obično sa do 12 grama ostatka šećera.
Takođe pogledajte i:
- Koja su to penušava vina;
- Španski tapas;
- Magija španske kulinarske tradicije.
Komentari