Rastavić /Equisetum arvense/ ili preslica je višegodišnja zeljasta biljka. Rastavić ima dugo i razgranato korenje i dve vrste nadzemnih stabiljki - prolećna i letnja. Prolećna stabiljka je braon boje i nije razgranata, a na vrhu ima puno spora sa pupoljkom na kraju. Listovi su reducirani i nalaze se na izraslinama stabiljke. Rastavić raste na vlažnim mestima, po njivama i livadama kao korov na teritoriji cele zemlje do 1500 m nadmorske visine.
Sastav rastavića
Rastavić sadrži vitamin C, karoten, saponin ekvizetonin, velike količine salicinske kiseline, alkane iselikate, smolaste materije, akonitsku kiselinu, oskalnu kiselinu, proteine, smole, tanine, flavonoide luteolin, izokvercitin, edivizertin, alkaloide paustrin, nikotin.
Branje i čuvanje rastavića
Nadzemni deo rastavića se bere u leto /od maja do avgusta/, tako što se stabla seku zajedno sa grančicama, i to 20 cm od vrha. Suši se na senovitom mestu.
Isušena biljka rastavića je lomljiva, blago gorkog ukusa i zelene boje. Nema miris. Čuvajte osušenu biljku na senovitom, suvom i provetrivom mestu. Dozvoljena je vlažnost do 12%.
Koristi od rastavića
Bogat hemijski sastav ove biljke i visok sadržaj silikata omogućava da se ova biljka koristi na razne načine i u različite svrhe. Kada se rastvori u vodi, silicijeva kiselina stvara soli, koje se lako apsorbuju u želudačno - crevnom traktu.
Ove soli su osnovni sastojak za aktivnost različitih sistema u telu i imaju veoma važnu ulogu u metabolizmu i funkcionisanju sluzokoža i vezivnih tkiva, jačaju zidove krvnih sudova.
To posebno važi za razvoj koštanog tkiva. Jedinjenja slicijuma u urinu stvaraju zaštitne koloide, koji sprečavaju kristalizaciju mineralnih komponenti, pa na taj način sprečavaju stvaranje kamena u bubregu.
Rastavić i preparati sa njime imaju veoma izraženo diuretsko dejstvo. Prouzrokuje pojačani rad srca i povećava cirkulaciju, pa se rad bubrega jš više povećava.
Rastavić ima antiupalno i antimikrobno dejstvo, a to je zahvaljujući specifičnom 5 - glikozid - luteolinu. Ova materija omogućava da se rastavić koristi kod stanja kao što su kameni u bubrezima i bešici, upale mokraćnih kanala, otoka kao posledice nepravilne bubrežne ili srčane aktivnosti.
Sastojci rastavića poboljšavaju razmenu materija, pa se zbog toga biljka veoma uspešno koristi kod oboljenja žlezda sa unutrašnjim lučenjem /posebno u periodu menopauze kod žena/, kod otoka nogu kao posledice poremećene razmene materija.
Ove materije povećavaju jačinu vezivnog tkiva, što omogućava da se rastavić koristi kod poliartritisa, reumatskih bolesti, tuberkoloze kostiju i pluća, preloma kostiju, bolesti kože i opadanja kose. Rastavić je poznat i po svom dejstvu da zaustavlja krvarenje kod krvarenja materice, iskašljavanja krvi i hemoroida.
Ova biljka blagotvorno deluje i kod astme. Ona se koristi za pravljenje čajeva protiv astme i čajeva za izlučivanje tečnosti. Prema podacima, rastavić ima i dezinfekcijsko dejstvo i na taj način potpomaže izbacivanje olova iz organizma.
Narodna medicina i rastavić
Narodna medicina preporučuje upotrebu rastavića kod gihta, želudačnih bolova, pojačanog mokrenja, ateroskleroze, proširenih vena, belog pranja, upale grla, itd. Rastavić se koristi u vidu čaja. Priprema se tako što se dve kašike isitnjenih strukova rastavića prelije sa 400 ml proključale vode i kuva se sve 3 minuta.
Čaj bi trebalo da odstoji sat vremena. Zatim se procedi i pije se 3 puta dnevno po 120 ml nakon obroka. Kod zaustavljanja krvarenja kod hemoroida i materice, doza bi trebalo da se poveća duplo.
Štetnost rastavića
Duga konzumacija rastavića ili prekomerni unos može dovesti do trovanja. Unos rastavića se ne preporučuje trudnicama i dojiljama. Ne bi trebalo da ga konzumiraju osobe koje imaju nefritis.
Komentari