Loboda

Loboda u tanjiru

Zaostala u senci različitog zelenog lisnatog povrća, kao što su spanać, zelje i kopriva, loboda je dosta dugo zanemarivana od strane baštovana, a i kao ukusna hrana. U suštini loboda je jedno od najstarijih biljaka tog tipa, poznata ljudima i pre nekoliko hiljada godina su je poštovali kao veoma koristan dar prirode.

U današnje vreme malo ljudi gaji lobodu, da bi je prodavali na pijaci, jer je biljka izuzetno fina i nema veliku trajnost. Malo nakon što se otkine, već nije dobra za upotrebu. Ali to ne smeta ljubiteljima baštovanstva da u sopstvenom dvorištu gaje lobodu, kako za hranu, tako i za dekorativnu baštensku svrhu.

Loboda je iz velike biljne porodice Loboda (Chenopodiaseae) u koju ulazi 100 rodova sa 1500 vrsta. Loboda (Atriplex, engleski: saltbush, orache, orach) je rod jednogodišnje trave i polužbuna iz porodica Loboda. Oko 230 vrsta raste u umerenim oblastima, u Bugarskoj - 7 vrsta. Baštenska loboda se kultiviše kao povrće (zbog listova) ili dekorativna biljka.

Postoje samo dve vrste baštenske lobode koje su interesantne - zelena i žuta, jer se još mnogo durgih vrsta takođe koristi, ali samo kao dekorativna biljka. Baštenska loboda (Artiple hortense) je poznata još kao slatka trava i štir, a s druge strane divlja loboda (D.roseum) je poznata kao pasja loboda, vatrena, burna. Od divlje lobode se konzumira samo korenje.

Baštenska loboda (Atriplex hortensis) je jednogodišnja biljka. Ovo zeleno lisnato povrće s blago ljubičastim nijansama ima pravo stablo, razgranato i visoko do 2 metra. Listovi su trouglasti, celi ili s blago nazubljenim ivicama, različiti po nijansama - žuto zeleni, zeleni, crveni, šareni. Najčešće se kao hrana koriste listovi mladih grana, a ponekad i vrhovi stabla i grana. Koriste se kao listovi spanaća.

Gajenje lobode

Baštenska loboda može da se gaji sasvim lako - nije pretenciozna biljka i gajenje ne predstavlja teškoću čak ni baštovanima početnicima. Gaji se kroz direktno sejanje na otvorenom, po mogućstvu ranije u proleće, u etapama - od 10 do 15 dana, dok ne krene suvo i vrelo vreme. Sejanje lobode može da se nastavi do leta - tokom jula-avgusta. Obavezno se seme seje još u rano proleće, tokom marta, bez gajenje prethodnog rasada. Loboda voli bogato nađubrenu, laganu i važnu zemlju. Ima potrebu prvo za okopavanjem i zaravnjavanjem površine pomoću baštenske grabulje, nakon čega se naprave brazde na 30-40 cm jedna od druge.

Može da se oformi i jedna dugačka brazda pored drugih povrtarskih kultura. U takvom slučaju loboda će igrati ulogu i zasada-kulise, koja čuva od vetra i najezde insekata koje vetar nanosti. Stablo lobode, koja se gaji na bogatom tlu, dostiže i do 2 metra visine. Za 100 kvadratnih metara je neophodno 100-150 g semena. Kad biljke razviju 3-4 lista, treba da se prorede tako da na 10-15 cm ostane po jedan.

Dalja briga se sastoji od redovnog okopavanja i zalivanja. Zalivajte lobodu ako ne pada kiša, jer se kod isušivanja brzo razvijaju stabla sa cvećem umesto svežih listova. Baštensku lobodu možete da berete na dva načina - sečenjem mladih biljki, kad dostignu visinu od 30-40 cm i kroz kasnije kidanje listova, kad se mladice ostavljaju da nastave svoj rast.

Loboda

Sastav lobode

Najbogatiji izvor B-karotena je zeleno povrće, kao što su kopriva, zelje, spanać, loboda i dr. Tu je priroda sačuvala tajnu maskiranjem B-karotena od strane hlorofila. Baštenska loboda je bogata sa mnogo minerala i dobar je izvor gvožđa, cinka, kalcijuma, magnezijuma, kalijuma. 100 g lista lobode sadrži 6, 1 mg mangana. Listovi lobode su bogati vitaminom C (93.6mg), rutinom (113 mg), belančevinama i mineralnim solima.

Izbor i čuvanje lobode

Birajte sveže listove lobode, na kojima nema tragova od uvenuća ili tamnjenja. Loboda je veoma kvarljiv proizvod, zbog čega ga trgovci redovno izbegavaju. Listovi lobode se čuvaju do 2-3 dana u frižideru, a ako želite da ih sačuvate duže vreme možete da ih sterilišete i zamrznete u zamrzivaču.

Kulinarska upotreba lobode

Kada želite da pripremite nešto s lobodom, listovi treba da su sveže otkinuti. Dobro očišćeni mogu da se konzumiraju u svežoj salati u kombinaciji s drugim povrćem zelenog lista i začinima. U praksi s lobodom mogu da se spremaju sva jela koja smo navikli da pravimo sa spanaćem. Od lobode se spremaju ukusne i korisne supe i čorbe. Može da se stavi kao garnirung za meso ili da se uvijaju sarme umesto listova zelja ili kupusa.

Recept za Šarenu kašu s lobodom

Neophodni sastojci: loboda - 1 kg, slanina - 200 g, kukuruzno brašno - 100g, so, biber.

Način pripreme: Slanina se iseče na sitne parčiće i zaprži u sopstvenoj masnoći dok ne porumeni. Dodaje se deo brašna i meša se kratko. Odmah nakon toga se stavlja loboda, oprana i iseckana na sitno i dinsta se dok ne omekša. Soli se po ukusu i zaliva vrelom vodom. Ostavlja se da krčka na tihoj vatri nekoliko minuta, nakon čega se dodaje ostatak brašna, razmućenog u malo hladne vode. Šarena kaša od lobode se ostavi da vri još 5-6 minuta. Sklanja se sa vatre i servira uz dodatak kuvanog jaja i kiselog mleka po želji.

Koristi od lobode

Vizantijci opisuju baštensku lobodu kao hladnu i vlažnu, s dejstvom koje ublažava bolove u grudima i grlu. Grci hiljadama godina znaju da loboda pomaže jetri na toploti, kod žutice i peruti. U tradicionalnoj medicini loboda je poznata kao lekovito sredstvo protiv nekih stomačnih oboljenja. Ima izražena bakterijska svojstva. U narodnoj medicini loboda se koristi kao anelgetik, sedativ, a takođe i kao laksativ, protivupalno sredstvo, sredstvo za iskašljavanje, za mršavljenje, kao i protiv glista i kod loše žuči.

Sok ili tinktura od listova lobode se koriste kod karijesa. Još su pradedovi znali da je loboda divno sredstvo protiv zubobolje i oboljenja desni. Koristili su je da učine zube zdravim, jačim, lepšim i najvažnije - belim. Klincima su davali seme lobode profilaktički protiv parazita.

Kod problema s jetrom i slezinom preporučuje se uzimanje infuzije od semena po četrvrtina šolje 4 puta za 24 sata. Infuzija od lobode se uzima kod kašlja, lečenih od tuberkuloze pluća, upale žuči, čira na dvanaestopalačnom crevu, gasova. Od lobode se popravljaju stanja neurastenija, histerije i jake duge glavobolje. Nekada se loboda korsitila čak i kod paralize.

Komentari

Pošalji
4
Ukupno glasalo: 1
5 0
4 1
3 0
2 0
1 0
Oceni:

Popularni članci danas