Mango

Zreli mango

Mango je voće koje se najviše konzumira u svetu i na petom je mestu u svetu po gajenju među osnovnim voćnim kulturama u poljoprivredi. Ovo sočno i ukusno voće se deset puta više konzumira od jabuka, a čak banane "gube" s rezultatom 3 prema 1 u korist manga. Mango (Mangifera indica, Anacardiaceae) je plod istoimenog drveta koje dostiže 30-40 metara visine.

To je večno zeleno drvo sa debelim zasićeno zelenim listovima i gustom krošnjom koja dostiže prečnik od 10 metara. Rodno mesto manga je Indija i jugoistočna azija, a danas raste slobodno i u Pakistanu i Bangladešu. Ima desetak sorti manga, dok su najpoznatije među njima Alfonso, Tomi Atkins i Kondo. Plodovi variraju veličinom od 5-6 centimetara kod najmanjih do preko 25 cm kod najkrupnijih plodova. Veliki mango je težak do 2-3 kg.

Plod manga ima ovalan, kruškast ili bubrežni oblik. Boja varira između zelene, žute, narandžasto-žute, narandžasto-crvene, a po ukusu je obično sladak i aromatičan, dok podseća malo na breskvu i krušku. Mesni deo je sočan, sa velikom plkosnatom košticom u sredini. Mago često ima krupne celulozne delove koji treba da se odstrane.

Iako je najkonzumiranije voće na svetskom nivou i cenjen od strane mnogo naroda, zbog velike hranljive vrednosti, mango još nije toliko popularno voće kod nas. Razume se, kod nas već godinama može da se nađe veoma lako na pijacama i velikim supermarketima, ali cena mu je relativno visoka i još se smatra egzotičnim voćem.

Mango

Mango je kultivisan u Indiji tokom 4-5. veka pre naše ere i gajenje je brzo zahvatilo ceo region. Oko 10. veka mango je prenesen iz istočne Afrike, a odatle se proširio i na jug. Danas se mango gaji u svim tropskim zonama sveta. Imidž super voća je razlog što je omiljen milionima ljudi na svetu. Nalazi široku primenu u kulinarstvu i kozmetici. Danas glavni proizvođači i izvoznici manga za Evropu su Kina, Indonezija, Pakistan, Tajland, Filipini, Vietnam i Bangladeš, a proizvodnja u Indiji je za pokriće njenih sopstvenih potreba. Polovina svetske proizvodnje voća se odnosi na mango.

Sastav manga

Mango je bogat natrijumom, beta karotenom, vitaminima iz grupe B i vitaminom E, vitaminom C i provitaminom A (beta karoten). Sadrži kalcijum, gvožđe, kalijum, magnezijum i bakar i skoro sve minerale i vitamine koji ga u praksi čine "super voćem". Mango je bez zasićenih masti i holesterola. Antioksidansi u mangu su o ogromnim količinama.

Voće je bogato fitohemikalijama sa velikim antioksidansnim potencijalom: kartenoidi (alfa i beta-karoten, lutein), polifenoli (kvercetin), flavonoidi (kempferol), galijeva kiselina, tanini, ketahini, kafeinska kiselina. U ovom voću se sadrži derivat ksanatona mangiferin, koji se ne sreće često.

Voće mango

Mango ima umeren glikemijski indeks (56) i nizak indeks na glikemijsko punjenje (5). 81 % od voća je voda, a mango je dosta bogat uglljenim hidratima (94 %), masnoće su 3% i 3% protein. U kratko - mango je jedna od najkompletnijih namirnica za čoveka koja mu daje sve što mu je neophodno. Konzumiranje jednog manga pokriva dnevnu potrebu za životno važnim vitaminom A.

Izbor i čuvanje manga

Obično se plodovi manga beru još zeleni, neravnomerno obojeni. Pri izboru manga pazite da ne izaberete oštećeno voće. On treba da je polu mek, s glatkom površinom. Prisustvo crnih mrlja je znak da je mango prezreo. Zelene mrljice takođe pokazuju i da je plod još zelen. U takvom slučaju je dobro da ga ostavite na sobnoj temperaturi dok potpuno ne sazri. Zreli plodovi manga se čuvaju u frižideru do nekoliko dana. Sam plod je dobro konzumirati svež i blago ohlađen. Prvo kora treba da se oljušti, nakon toga mesnati deo da se odvoji od koštice.

Mango u kulinarstvu

Mango je veoma zastupljen i u kulinarstvu, posebno u istočnim azijskim državama. Od njega se spremaju različiti i ukusni pirei, sosovi, kremovi, i različite vrste sorbea. Slatko i džem od manga ima jedinstven ukus. Ne retko mango se dodaje i u različite salate ili jela s mesom i ribom. U Indiji sa mangom se pripramaju ukusni sosovi i čatni. Indijci odaju posepnu čast ovom voću. Oni veruju da mango nosi sreću i zato u vreme praznika ljudi u Indiji ukrašavaju vrata kuća sa listovima manga, vezani jedno za drugo.

Koristi od manga

Korisni vitamini, minerali i mikroelementi čine mango odličnim lekom. Dokazano je da mango poboljšava delatnost bubrega i gastrointestalnog trakta. Ogromne količine vitamina A štite kožu od štetnih spoljašnjih uticaja i održava je svežom i glatkom. Osim toga redovna konzumacija voća pomaže za učvršćivanje zidova krvnih sudova i čuva od kardio-vaskularnih oboljenja.

Salata sa mangom

Niz istraživanja navodi da mango normalizuje krvni pritisak. Mango ne sadrži zasićene masnoće i holesterol koji ga čini i odličnim pomoćnikom u borbi s kilogramima. Postoji čak i mango dijeta. Voće ima svojstvo i da dobro može da zasiti, ali ne treba da se pretera s njim jer je bogat ugljenim hidratima.

Sok od manga može da se pomeša sa različitim voćem, čak i sa sokovima od povrća. Voćna tečnost ima osvežavajuće i dijuretsko dejstvo, a pomaže i pri mršavljenju. Pogodan je kod kardio-vaskularnih oboljenja, psihičkog i fizičkog umora, malokrvnosti, oboljenja jetre i bubrega. Ima sposobnost da zasiti.

Dokazano je još da mango sadrži materije koje čuvaju organizam od infekcije listerioze, otkrili su naučnici.

Listerioza je bolest sisara i ptica koja zahvata nervni sistem ili unutrašnje organe. Ona se dobija kroz hranu životinjskog porekla i povrća. Jedinjenja tanina koja se nalaze i u semenkama grožđa, blokiraju različite patogene sojeve bakterija, uključujući i listeriju, potencijalno opasnu bakteriju, koja napada meso.

Štetnost manga

U praksi štete od konzumacije manga nema. Problemi mogu da nastanu jedino kod ljudi koji pate od alergija, dijabetesa, gojenja i dispepsija.

Pogledaj više

Rejting

5 0
4 1
3 0
2 0
1 0
Oceni:

Komentari

Pošalji

Popularni članci danas

Povezani recepti