Mangan je mineral koji je uključen u mnoge enzimske sisteme u telu. Nalazi se u mnogim prirodnim izvorima, ali se pojavljuje samo u vrlo malim količinama u ljudskim tkivima. Ljudsko telo sadrži ukupno 15-20 miligrama mangana, od čega se većina nalazi u kostima, a ostatak u bubrezima, jetri, pankreasu, hipofizi i nadbubrežnim žlezdama.
Funkcije mangana
- Aktivacija enzima. Mangan aktivira enzime odgovorne za apsorpciju određenih esencijalnih hranljivih materija, uključujući biotin, tiamin, askorbinsku kiselinu i holin. On je katalizator za sintezu masnih kiselina i holesterola, olakšava metabolizam proteina i ugljenih hidrata, a može da učestvuje i u proizvodnji polnih hormona i održavanju reproduktivnog zdravlja.
Pored toga, mangan aktivira enzime poznate kao glikolsiltransferaza i ksiloziltransferaza, koji su važni u formiranju kostiju;
- Mangan je neophodan za formiranje tiroksina - glavnog hormona štitne žlezde, koji obezbeđuje normalno funkcionisanje centralnog nervnog sistema;
- Komponenta metaloenzima - mangan ima dodatne funkcije kao komponenta sledećih metaloenzima: arginaza /enzim u jetri odgovoran za stvaranje uree/; glutamin sintetaza; fosfoenolpiruvat dekarboksilaza /enzim uključen u metabolizam šećera u krvi/; superoksid dismitaza /enzim antioksidativnog dejstva/.
Nedostatak mangana
Nedostatak mangana je povezan sa mučninom, povraćanjem, lošom tolerancijom na glukozu (visok nivo šećera u krvi), osipom na koži, gubitkom boje kose, niskim nivoom holesterola, vrtoglavicom, gubitkom sluha i poremećenom reproduktivnom funkcijom. Ozbiljni nedostatak mangana kod odojčadi može dovesti do paralize, napada, slepila i gluvoće.
Važno je, međutim, naglasiti da je nedostatak mangana veoma retkost kod ljudi i da se obično ne razvija.
Većina slučajeva toksičnosti mangana javlja se kod industrijskih radnika koji su izloženi manganskoj prašini. Ovi radnici razvijaju probleme vezane za nervni sistem slične Parkinsonovoj bolesti.
Institut za medicinu pri Nacionalnoj akademiji nauka SAD utvrdio je sledeće dozvoljene gornje nivoe unosa (ULs) za mangan:
- Bebe: ne treba im davati suplemente mangana
- 1-3 godine: 2 miligrama
- 4-8 godina: 3 miligrama
- 9-13 godina: 6 miligrama
- 14-18 godina, uključujući trudnice i dojilje: 9 miligrama
- Preko 19 godina, uključujući trudnice i dojilje: 11 miligrama
Značajne količine mangana mogu da se izgube tokom obrade hrane, posebno kada se cela zrna melju da bi se dobilo brašno ili kada se mahunarke kuvaju.
Kao i cink, mangan je mineral koji se može izlučiti u značajnim količinama znojem, a pojedinci koji prolaze kroz periode prekomernog znojenja mogu biti izloženi povećanom riziku od nedostatka mangana. Takođe, ljudima sa hroničnim oboljenjem jetre i žučne kese može biti potrebna veća količina mangana.
Apsorpcija mangana može uticati na dejstvo oralnih kontraceptiva i antacida (npr. Tums).
Predoziranje manganom
Ako se unose prevelike količine mangana, on se zadržava u kostima i izaziva razvoj tzv. „manganov rahitis“, ali samo kod životinja. Kod ljudi, na sreću, ovo stanje nije primećeno, ali često predoziranje može izazvati nedovoljnu sintezu holesterola, au nekim slučajevima - edem i dermatitis.
Koristi od mangana
Mangan može da igra važnu ulogu u prevenciji i/ili lečenju sledećih bolesti: alergija, astma, dijabetes, epilepsija, srčana oboljenja, multipla skleroza, osteoporoza, PMS, reumatoidni artritis, šizofrenija, stres i itd. Polje njegovog blagotvornog delovanja obuhvata uklanjanje umora, ubrzanje refleksa mišića i prevenciju osteoporoze.
Mangan ubrzava zarastanje tkiva hrskavice, čineći ga vitalnim elementom u ishrani ljudi koji imaju problema sa zglobovima. Pošto je mangan direktno uključen u funkcije centralnog nervnog sistema, smanjuje iritaciju nerva i poboljšava pamćenje.
U sledećim redovima ćemo detaljnije pogledati koristi mangana i zašto je toliko neophodan za pravilno funkcionisanje ljudskog tela:
1. Štiti od opasnih bolesti – niz najopasnijih i hroničnih bolesti povezan je sa štetnim dejstvom slobodnih radikala na organizam. Mangan ima važan kvalitet da ih neutrališe, što znači da može da nas zaštiti od bolesti kao što su rak, kardiovaskularne nezgode kao i hronične degenerativne bolesti.
2. Ubrzava metabolizam – ovaj kvalitet mangana je izuzetno važan za sve one koji se bore sa viškom kilograma. Mangan uspešno aktivira enzime odgovorne za pravilnu razmenu ugljenih hidrata i aminokiselina, kao i za kontrolu holesterola. Uziman u kombinaciji sa vitaminima B1 i E, mangan može učiniti prava čuda za spor metabolizam.
3. Smanjuje upale – ispostavlja se da mangan može da smanji razne negnojne upale u organizmu – sve su to uzrokovane artritisom, reumom, uganućem.
4. Poboljšava funkcionisanje štitne žlezde - jedno od najvrednijih svojstava mangana. On kontroliše enzime odgovorne za apsorpciju tiroidnih hormona i celokupnu funkciju male žlezde. Mangan je među najvažnijim mineralima odgovornim za hormonsku ravnotežu i zdravlje štitne žlezde.
5. Poboljšava apsorpciju drugih vitamina - mangan pomaže lakšoj apsorpciji posebno vitamina B1 i E. Zato nedostatak mangana izaziva i manjak ova dva važna vitamina.
6. Pomaže u kontroli dijabetesa – to je zbog njegove osobine da kontroliše nivo šećera u krvi. U isto vreme, mangan podržava sintezu insulina u pankreasu, dodatno pomaže u kontroli dijabetesa.
6. Odlična prevencija protiv osteoporoze - mangan u kombinaciji sa magnezijumom i kalcijumom igra vitalnu ulogu u izgradnji koštane supstance, kao i formiranju njene gustine i čvrstoće. Zbog toga je mineral posebno važan za žene u menopauzi koje pate od ozbiljnog gubitka koštane mase.
Hrana bogata manganom
Odličan izvor mangana su: senf, kelj, maline, ananas, zelena salata, spanać, repa, javorov sirup, melasa, beli luk, grožđe, letnja tikvica, jagode, zob, boranija, smeđi pirinač, pasulj, cimet, majčina dušica, menta i kurkuma. Orasi, čaj i kafa takođe imaju zavidne količine mangana.
Veoma dobri izvori mangana su: praziluk, tofu, brokoli, cvekla i cela pšenica.
Dobri izvori mangana su: krastavci, kikiriki, proso, ječam, smokve, banane, kivi, šargarepa i crni pasulj.
Kao dodatak ishrani, mangan se javlja u kompleksu sa sulfatom, hloridom, pikolinatom, glukonatom i aminokiselinama.
