Šljive

Plave šljive

Šljiva je plod voćnog drveta Prunus domestica, koje pripada porodici Ruža. Obično drvo dostiže visinu od 3 do 8 metara. Cvetovi drveta su beli, i pojavljuju se pre listova.

Sa svoje strane, listovi se odlikuju elipsastim oblikom i zelenom bojom. Različite su oštrine. Plod voćne kulture je gotov za jelo krajem leta. Poznaćete ga po duguljastom ili elipsastom obliku, kao i po plavkastim kožnim omotačem, koji je na mestima više ljubičast, nego plav.

Dok sazreva, meso ploda je kiselo i zeleno. Postepeno ukus dobija slatkoću, a meso postaje žuto. Kada je plod u potpunosti gotov za konzumaciju, vrlo je sočan i ima prijatan ukus. Naravno, ukus nije isti kod različitih sorti, pa su neke slađe od drugih. Šljive rastu uglavnom u Evropi i Aziji, a sklone su rastu na različitim vrstama zemljišta. Na prostorima Balkana široko su rasprostranjene domaća šljiva, trnošljiva, džanarika i trnjina.

Istorija šljiva

Šljive

Prema nekim izvorima, šljive su kultivisane u Kini, odakle su kasnije rasprostranjene na naš kontinent, kao i na druga mesta u svetu. Ispostavilo se čak da su naši preci koristili ovo voće u ishrani još pre dve hiljade godina. A da bi uživali u njegovom ukusu duže, koristili su različite tehnike čuvanja. Neretko su i sušili ovaj hranljivi proizvod.

Sastav šljiva

Šljive su izvor gomile korisnih supstanci. U svom sastavu sadrže pektin, tanin, organske kiseline, vitamine B1, B2, PP, C, kalijum, magnezijum, gvožđe, fosfor.

Čuvanje šljiva

Ukoliko nemate mogućnost da ih gajite, u svakom slučaju ih možete naći na tržištu. Pri odabiru šljiva, ne uzimajte one koje su preterano meke, jer šljive, u principu, ne mogu da izdrže dugo, i ukoliko su mekane brzo će se ukvariti ukoliko se odmah ne konzumiraju.

Sušenje je već vrlo dobro poznat način za čuvanje šljiva. U tu svrhu se biraju sjajne, zdrave i elastične šljive, koje nemaju tragove buđi ili neke povrede ili bolesti. Voće se suši celo, a nakon toga se dobro pere. Posle toga se suši i ostavlja na sunčanom mestu, ne više od desetak dana.

Šljive koje su uspešno prošle kroz ovaj proces su dosta manje, savijene, crne i sjajne. Nakon sušenja, mesnati deo potamni i dobija braonkastu boju. Suve šljive sadrže velike količine hranljivih supstanci i vrlo su korisne. Ipak, njihov nedostatak je što ne mogu da izdrže dugo, ukoliko se ne čuvaju u papirnoj kesi i na temperaturi od 12 stepeni.

Pečene plave šljive

Ukoliko se čuva na vlažnom mestu, nije isključeno da se u voću formiraju neželjeni mikroorganizmi. Obično proizvodi, koji se čuvaju na suvom mestu, imaju rok upotrebe do godinu dana. Kada budete rešili da je došao trenutak da jedete suve šljive, možete ih potopiti prethodno u vodu oko sat-dva, jer su one jako dehidratirane i tvrde. Šljive se mogu čuvati i u zamrzivaču. U tu svrhu, nije loša ideja prethodno ih oprati, osušiti i ukloniti koštice.

Koristi od šljiva

Šljive su uvek uživale slavu vrlo korisnog hranljivog proizvoda, ali, u poslednje vreme, stručnjaci kao da su počeli na sva zvona da oglašavaju neverovatne koristi od njihove konzumacije. Tokom godina su stručnjaci otkrili da ovo ukusno voće deluje diuretično, antidijabetično, hipotenzivno, prečišćavajuće, holeretično i tonizirajuće. Ukoliko patite od lenjih creva, konzumacija ovog voća će delovati blagotvorno na Vas.

Niz istraživanja pokazuje da pomažu i kod anemije, astme, artritisa, problema sa debelim crevom, gastrointestinalnih tegoba, problema sa bubrezima. Šljive normalizuju krvni pritisak i jačaju jetru. Ako se jedu tokom oboljenja od prehlada i upornog kašlja, pomažu da neprijatni osećaji brže prođu. Preporučuju se i ženama u menopauzi. Ne treba ih izbaciti iz menija tokom fizičkih napora i stresa, jer pomažu organizmu da se oporavi.

Torta sa plavim šljivama

Američka istraživanja dalje pokazuju da se češćom konzumacijom šljiva možemo izboriti sa problemima sa desnima, pa čak i karijesom. Prema naučnicima, ovo voće sadrži supstance, koje imaju sposobnost da unište bakterije koje prouzrokuju formiranje zubnog kamenca. Nutricionisti su očarani šljivama, jer su one ne samo korisne, nego i pomažu u uklanjanju viška kilograma. Istovremeno pomažu organizmu da se oslobodi tzv. lošeg holesterola.

Osim toga, šljive su veoma hranljive i pune telo energijom na duže vreme. Zahvaljujući šljivi Prunus domestica, procesi u organizmu uspevaju da se balansiraju. Šljive služe i kao sredstvo za ulepšavanje. Maska za kosu, pripremljena od njih, vraća sjaj i elastičnost kosi. Ako stavite ovaj čudotvorni plod u kremu za lice, primetićete da Vam je ten čistiji, a koža glađa i mekša. Danas se šljive koriste i u pripremi različitih kozmetičkih preparata.

Šljive u kulinarstvu

Imajući u vidu činjenicu da su šljive ne samo korisne, već i ukusne, ne možemo a da ne spomenemo da se masovno koriste u pripremi niza popularnih specijaliteta. Pita sa šljivama, puding od šljiva i svinjetina u kombinaciji sa ovim voćem, su samo mali deo kulinarskih iskušenja, koja možete pozvati na Vašu trpezu. Od početka su se od šljiva pripremali nektari, sirupi, slatka, želei, kompoti i likeri. Jedan od zaštitnih znakova Srbije je šljivovica. Inače se šljive odlično kombinuju sa medom, orasima, cimetom i kokosom.

Štetnost šljiva

Iako su izuzetno korisne, ne treba preterivati sa šljivama. U slučaju da imate osetljiv želudac, prekomerna konzumacija šljiva može prouzrokovati neželjeno laksativno dejstvo.

Facebook
Omiljeno
Twitter
Pinterest

Rejting

5 0
4 1
3 0
2 0
1 0
Oceni:

Komentari

Pošalji

Popularni članci danas