Votka spada u popularna alkoholna pića koju vole pojednako, kako muškarci, tako i žene. Ovo piće se pravi od vode i etila alkohola. Postoje razne vrste votke. Neke od njih nemaju miris, ukus, a ni boju, dok, sa druge strane, postoje i votke koje su obogaćene raznim aromama i bojama. Naravno, postoje i one sa ukusom voća. Votka se proizvodi u nekoliko zemalja, među kojima su Rusija, Poljska, Ukrajina, Estonija, Litvanija i Češka, dok je za Ruse ovo piće tradicionalno. Procenat alkohola u ovoj vrsti pića obićno se kreće oko 40%, ali može da bude i više.
Proizvodnja votke
Ova vrsta alkoholnog pića se dobija od destilovanog alkohola, a kao razređivač se koristi proključala voda. Drugi dodaci koji se koriste u proizvodnji votke su šećer, natrijum karbonat, biljne mešavine, raž, ječam, krompir. Votka se filtrira uz pomoć filtera od kvarcnog peska i aktivnog uglja, tako da se dobije providna i bistra tečnost. Naziv ovog pića proizilazi od reči "voda", upravo zbog sličnosti između ove dve tečnosti.
Votka vodi poreklo iz Istočne Evrope, a ima nekoliko zemalja u kojima se proizvodi ovo piće. Zanimljivo je da svaki narod pravi ovo piće na drugačiji način, pa je votka iz svake zemlje autentična. Najveći proizvođači ove vrste alkohola su Rusija i Ukrajina. Kod njih se tečnost destiluje od raža, a najbolji kvalitet se nudi na zapadnom tržištu.
Poljaci takođe proizvode votku, a u procesu proizvodnje koriste paradajz i žitarice, dok Finci, Litvanci i Latvijci koriste pšenicu u te svrhe. Amerikanci i Kanađani prave votku od melase i žitarica. Japanci takođe proizvode votku, iako u tom delu sveta proizvodnja votke nije tako česta.
Istorija votke
Prema nekim podacima, prvi prototip današnje votke je napravio arapski doktor još u IX veku. Za to vreme se ova tečnost koristila samo u svrhe lečenja. U Evropi je kasnije recept doradio italijanski monah-alhemičar Valentijus. U XV veku votka stiže do Rusije, gde postaje obavezni deo praznika i običaja.
Petar Veliki je izumeo tzv. percovku, tako što je dodao i crvenu ljutu papriku. Danas Rusi imaju muzej votke, koji se prvo nalazio u Sankt Peterburgu, a zatim je premešten u Moskvu. U njemu ima raznih flaša votke, a najstarija potiče iz 18. veka. Sve one su prazne, jer je votka kao piće preveliko iskušenje da bi ostalo netaknuto.
Čuvanje i služenje votke
Po pravilu, votka se konzumira hladna. Pre nego što se posluži, može se staviti sat vremena u zamrzivač. Kada se dobro ohladi, ona postaje gušća. Sipa se u male čašice, nalik onima koje se koriste za šotove. I čašice treba da se prethodno ohlade. Mogu se koristiti i velike čaše sa dugom drškom, kao za vino. Votka se pije na eks, a zatim se odmah jede meze. Tradicionalno meze uz votku su kiseli krastavčići i marinirane pečurke. Druge namirnice koje se mogu dodati su haringa, slanina, ruska salata i peljmeni (ruski ravioli). Pored votke, Rusi konzumiraju i boršč i pečeno meso.
Votka u kulinarstvu
Votka je veoma rasprostranjeno piće, koje se pije, kako samostalno, tako i u kombinaciji sa drugim alkoholnim i bezalkoholnim pićima. Za pravljenje različitih koktela, votka se meša sa šampanjcem, crnim vinom, raznim vrstama likera, mentom, vermutom, brendijem, džinom i drugima. Takođe se može kombinovati sa raznim voćnim sokovima i gaziranim napicima. Aromatična votka se može dodati i toplim napicima kao što su čaj i kafa. Votka je već godinama deo ruskog kulinarstva.
Koristi se za pravljenje džema i želea. Uspešno se koristi za pravljenje supa, čorbi, paprikaša, jela sa mesom i ribom. Kuvani i pečeni specijaliteti se mogu obogatiti samo jednom ili dvema kašikama ovog alkoholnog eliksira. Nekoliko kapi votke daju neverovatan ukus pecivima, kolačima, keksevima, tortama i gurabijama. U voćne salate se takođe može dodati votka.
Koristi od votke
Ako se razumno koristi, votka može biti korisna za naše zdravlje. Ona zagreva telo i poboljšava cirkulaciju. Takođe ima dezinfekcijsko dejstvo, pa se površinske rane slobodno mogu čistiti ovom tečnošću. Votka takođe deluje okrepljujuće, pa je posebno korisna tokom hladnih zimskih meseci, kada su ljudi skloniji gripu i prehladama. Konzumacija votke u malim dozama poboljšava rad srca i jača krvne sudove. Među pozitivnim osobinama votke spad ai njena moć da opušta i ublažava bol.
Narodna medicina i votka
Upotreba votke kao leka je veoma ukorenjena u tradiciji narodne medicine u Rusiji. U slučaju da vas boli grlo i da vam ništa nije pomoglo, možete probati lek sa votkom. Uzmite dve našike votke i rastvorite sa 250 ml vode. Dodajte dve kašike meda i jednu kašiku soka od limuna. Promešajte sve i popijte. Nakon nekoliko sati ponovite postupak.
Štetnost votke
Ipak votka spada u alkoholna pića i zato je ne bi trebalo konzumirati često i u velikim količinama. Konzumacija votke se ne preporučuje trudnicama, a takođe ni starijim ljudima sa ozbiljnim oboljenjima u kasnijoj fazi.
