Pepino /Solanum muricatum/ je biljka egzotičnog naziva od skoro poznata na našem tržištu, a širom sveta se već odgaja u velikim količinama. Pepino dolazi iz Južne Amerike, gde su ga preci današnjih Peruanaca i Čileanaca kultivisali pre više od hiljadu godina.
Kao i kukuruz, njegova divlja preteča se ne može naći u prirodi. Pepino se gaji u umerenim i sutropskim predelima, u koje spadaju Izrael, Španija, Holandija, Novi Zeland i Kalifornija. Kao i dinja, pepino ima malu šupljinu, koja sadrži mnoštvo malih i slatkih semenki, one se mogu konzumirati.
Pepino je blizak rođak paradajzu i patlidžanu. Raste kao višegodišnji hrast čvrstih stabiljki i koji može dostići visinu do 1 metra. Raste veoma brzo i za samo 4-6 meseci nakon što se posadi, daje svoje prve plodove.
Listovi jedne biljke mogu biti kako prosti, tako i složeni. vetovi su grupisani slično kao i kod krompira i paradajza. Imaju belu, bledoroze ili jarkoplavu boju, a kod nekih sorti oni mogu biti i aromatični. Plodovi pepina su u obliku dinje, a osnovna boja je prošarana najrazličitijim šarama - braon, ljubičastim, zelenim ili sivim.
Kada dostigne veličinu guščjeg jajeta i dobije bledožutu ili bež boju, treba pažljivo da se otkine. Plodovi koji su prezreli nemaju isti ukus.
Kao i kod paradajza, cvetovi i plodovi pepina neprestano rastu. Zreli plodovi imaju ukus i aromu dinje i tropskog voća.
Sastav pepina
Plod pepina sadrži od 4 do 8% šećera, veoma visok procenat vitamina C i provitamina A. Bogat je mineralima kao što su gvožđe i kalcijum, a takođe sadrži i dosta vlakana. 100 g pepina ima 80 kalorija i 35-70 mg vitamina C.
Odabir i čuvanje pepina
Birajte plodove koji su dovoljno zreli i na čijoj se kori, kada se pritisne, prave mala udubljenja. Izbegavajte plodove na kojima ima tragova trulenja. Nemojte se brinuti ako ste kupili nedovoljno zreo plod pepina, jer može se ostaviti da sazri na sobnoj temperaturi. Dovoljno sazreli plodovi se čuvaju u fržideru, gde mogu sačuvati svoju svežinu 2-3 sedmice.
Pepino u kulinarstvu
Plodovi pepina se mogu konzumirati samostalno i dok su sveži, a takođe i kao deo ranih voćnih salata. Kiseli i nedovoljno sazreli plodovi se dodaju voćnim salatama. Ovo voće je idealno za salate sa spanaćem.
Pepino može da se dinsta, a takođe i da se tako koristi kao garnir. Prženi pepino je odličan kao drugo jelo, koje će uneti dah egzotike na svakoj trpezi. Većina ljudi voli da pepino konzumira samostalno, kada se očisti od semenki i kada se malo ohladi. Može se jesti sa ili bez kore.
Koristi od pepina
U Americi je pepino proglašen super voćem. Smatra se da pomaže kod dijabetesa, kardiovaskularnih oboljenja, visokog krvnog pritiska i kamena u bubregu. Redovna konzumacija pepina smanjuje rizik da se navedena oboljenja pojave. Plodoi pepina povećavaju izdržljivost i obezbeđuju telu potrebnu energiju.
Pepino sadrži velike količine vitamina C - jak antioksidans, koji je veoma koristan u borbi sa slobodnim radikalima, koji su uzrok raka i prevremenog starenja organizma. Vitamin C je potreban kako bi se ojačao imuni istem, a takođe i kako telo ne bi bilo podložno bolestima.
Vlakna u pepinu poboljšavaju varenje i sprečavaju gojaznost. Pepino je veoma ukusan i zdrav, pa ako dosad niste probali ovo voće, pravo je vreme da to učinite.
