Prstenasta limeta /Citrus australasica/ je egzotična citrusna biljka iz porodice Rutaceae. Može se naći u tropskim šumama Istočne Australije. Veoma je rasprostranjena u Novom Južnom Velsu. Citrus australasica raste kao malo drvo ili žbun. Može dostići visinu do desetak metara. Ima zelene eliptične listove, koji su nešto sitniji nego kod drugih citrusnih biljaka.
Ova biljka je popularna zbog oblika svojih plodova, koji podsećaju na prste. Oni su ovalni i cilindrični i mogu dostići dužinu do 10 cm. Mogu imati prečnik oko 2-3 cm. Plodovi su teški oko 120-150 grama. Prvo što se može uočiti kod plova jeste njihova tanka kožica.
Zanimljivo je da ova biljka može imati najrazličitije boje, uključujući zelenu, crvenu, narandžastu, žutu, braon, ljubičastu, bordo, pa čak i crnu. Svakako, ovo je jedno od retkih citrusa koji može imati takav širok spektar boja.
Mesnati deo ploda se sastoji iz mnogo okruglih delova, koji su veoma sočni. Ove loptice, koje su odvojene jedne od drugih, donekle podsećaju na kavijar kod riba. Takođe, struktura prstenaste limete se može uporediti i sa strukturom nara. Ukus mesnatog dela je kiselkast i podseća na ukus obične limete. Miris, kako i sami možete pretpostaviti, je tipičan citrusni. Ovo voće se koristi za razne recepte australijske kuhinje.
Istorija prstenaste limete
Iako ovo jedinstveno citrusno voće postaje popularno tek u poslednjih nekoliko godina, on nikako nije nepoznat čovečanstvu. Prema nekim podacima, njega su više od hiljadu godina konzumirali australijski Aboridžani. Sasim se sigurno može reći da se biljka Citrus australasica pojavila bez ikakvog učešća čoveka.
Međutim, voće postaje popularno u drugoj polovini prošlog veka, kada je naučnik dr Džo Fur poklonio Kalifornijskom univerzitetu u Riversajdu grančice sa pupoljcima ove neobične australijske biljke. Nakon toga ova biljka počinje da se gaji na nešto ozbiljniji način za svrhe prehrambene industrije.
Sastav prstenaste limete
Prstenasta limeta još uvek nje dobro ispitana. Ipak, zna se da mesnati deo ovog voća sadrži kalijum, vitamin B9 i velike količine vitamina C. Prstenasta limeta je, kako se pokazalo, dobar izvor limunske kiseline.
Vrste prstenaste limete
Prstenasta limeta ima dosta vrsta koje se uglavnom određuju prema njenoj boji. Poznate su i hibridni oblici, među kojima je zanimljiv Faustrime, koja sadrži gene tri vrste citrusnih biljaka. Ova biljka je hibrid australijske prstenaste limete i lajmkvata, koji je, sa svoje strane, hibrid između meksičke limete /Citrus aurantiifolia/ i kumkvata /Fortunella japonica/.
Plodovi Faustrime dosta podsećaju na plodove prstenaste limete. U početku imaju zelenu boju, ali tokom sazrevanja dobijaju žutu. Mesnati deo Faustrime ima istu strukturu kao i при Citrus australasica, , ali je za razliku od njega dosta sočniji, pa se zato može isto uspešno koristiti u kulinarstvu.
Gajenje prstenaste limete
Gajenje prstenaste limete u Australiji se znatno povećalo otkad je počela velika potražnja za ovim citrusnim voćem, pa je to dovelo do raznih genetskih eksperimenata. Neke vrste se gaje teže od ostalih. U svakom slučaju, Citrus australasica ne zahteva nikakvu posebnu brigu, kao ni druge citrusne biljke.
Ovoj biljci je potrebna voda i toplota. Ne bi trebalo da bude direktno izložena jakoj sunčevoj svetlosti. Ovo drvo može biti meta osa i gusenica. Specijalisti uzimaju takve činjenice u obzir i zato stvaraju hibridne oblike, koji su otporniji na napade raznih štetočina.
Prstenasta limeta u kulinarstvu
Kao što smo već spomenuli, ovo egzotično i malo kiselo voće se dosta koristi u australijskoj kuhinji. Kora ove prstenaste limete se ljušti i sitno secka, pa se dobija začin, a isto tako se može, nakon što se oljušti, da se baci. Najčešće se koristi ukusna unutrašnjost ploda, koja se dok je sveža može kombinovati sa raznim namirnicama, naravno, ako je njhova kombinacija ukusa izbalansirana.
Prstenasta limeta može poslužiti kao garnir za jela od ribe i jela od mesa poput pilećeg i telećeg. Kulinari, koji vole da eksperimentišu, nikako ne propuštaju priliku da prstenastu limetu dodaju i sušiju. Ovo voće se može dodati i raznim voćnim salatama, gde se može kobinovati sa mangom, pomelom, kivijem, šljivama i kruškama. Isto se tako uspešno može dodati i salatama sa avokadom, spanaćem, paradajzom, krastavcima, itd.
Ova vrsta limete se može koristiti za sokove, nektare, šejkove, sirupe, voćne kaše i pire. Konzistencija prstenaste limete omogućava da se ovo voće dodaje želeu, džemu, slatku, pa čak i turšiji. Zrna limete su se pokazala kao odlična dekoriacija za deserte poput čizkejka i drugih torti.
Koristi od prstenaste limete
Budući da sama biljka nije dovoljno istražena, nisu tako i same koristi dovoljno ispitane. Ipak je jasno da prstenasta limeta, kao i većina citrusnog voća, daje energiju i jača ceo organizam. Sadržaj kalijuma u ovoj limeti čini da ona bude korisna kod oboljenja kao što su osteoporoza, dijabetes i visok krvni pritisak. Kora ovog voća se može koristiti i za pravljenje aromatičnih sprejeva, kojima se može osvežavati prostor.
Komentari