Duboko cenjen zbog jarke ljubičaste boje, sjajne kore i jedinstvenog ukusa i teksture, patlidžan je dostupan u prodavnicama tokom cele godine, ali najboljeg kvaliteta su od početka avgusta pa do kraja oktobra kada im je sezona.
Patlidžan pripada porodici zmijskog grožđa, koje uključuje paradajz, papriku i krompir i raste na isti način kao paradajz. Iako se gore nabrojano povrće razlikuje izuzetno po ukusu i obliku, čovek sa sigrunošću može da opiše patlidžan kao povrće očaravjuće gorkog ukusa i porozne strukture. U mnogo recepata koristi se kao dodatak za balansiranje jače izražene arome koja ga okružuje.
Različite vrste patlidžana mogu da imaju boju lavande, da budu zeleni, narandžasti ili žuto-beli i da variraju po veličini i obliku - od onih veličine malog paradaza do onih koji podsećaju na velike tikvice.
Istorija patlidžana
Drevni prethodnici patlidžana su rasli u Indiji, ali prvi put su kultivisani u Kini još toko petog veka pre Hrista. Tokom srednjeg veka uvezen je u Afriku, a kasnije i u Italiju - zemlju s kojom su ga dugo vremena povezivali. Danas Turska, Italija, Egipat, Kina i Japan su među vodećim državama koje gaje ovo povrće.
Iako ima dugu i bogatu istoriju, patlidžan nije uvek bio na dobrom glasu. Zbog njegovog gorkog ukusa ljudi su mu davali i gorke osobine - patlidžan je nazasluženo bio na glasu da izaziva ludost, gubu i rak. Do 18. veka kada su se razvile njegove nove vrste, ovo povrće je ostalo na nezavidnom mestu u raspodeli. Danas ipak patlidžan zauzima početno mesto u kuhinji mnogih evopskih država uključujući Italiju, Grčku, Tursku i Francusku.
Sastav patlidžana
Patlidžan je siromašan ugljovodonicima, ali je veoma bogati različitim korisnim mineralnim solima: kalijumom, kalcijumom, magnezijumom, manganom, gvožđem i pektinovim materijama. Patlidžan sadrži još dijetetska vlakna, folnu kiselinu, bakar, vitamin C i vitamin K, B6 i PP. Gorak ukus patlidžan duguje eteričnim uljima koja se nalaze u njemu.
U 100 g patlidžana ima 1, 4 g belančevina; 0, 2 g masti; 4, 0 g ugljenih hidrata; 92, 8 ml vode; 25 kalorija; 1, 1 g celuloze.
Vrste patlidžana
Ima pet poznatijih vrsta patlidžana koje su poznate čoveku.
Američki patlidžan- ima izdužen oblik, obojen je u tamno ljubičastu boju;
Italijanski patlidžan - on je relativno manji od drugih vrsta patlidžana, ali zato ima nežnu sredinu i kožu i značajno bolji ukus;
Sicilijanski patlidžan - ima nepravilan oblik, veliki je i okrugao, sa izuzetno tankom kožom i blago slatkastim ukusom;
Orijentalni patlidžan - tanak i blago izdužen, on je s tankom kožom i značajno manjim semenjem od ostalih iz porodice;
Beli patlidžan - ima debelu kožu i dosta tvrđu sredinu.
Izbor i čuvanje patlidžana
Birajte patlidžan koji je tvrđi i teži za svoju veličinu. Koža treba da mu je glatka i nežna, a boja jarka. Oba kraja patlidžana treba da su zelena.
Iako izgledaju tvrdi, patlidžani su ustvari dosta nežni i treba da se pazi s njihovim čuvanjem. Oni su osetljivi i na hladoću i na vrućinu. Zato im za čuvanje najviše odgovara temperatura od oko 10 stepeni celzijusa.
Stavite patlidžan neopran i neisečen u najlon kesu i čuvajte ga u frižideru gde može da sačuva svežinu nekoliko dana.
Kuvanje patlidžana
- Kad sečete patlidžan koristite nož od nerđajućeg čelika, jer će upotreba onog od običnog čelika dovesti do tamnjena noža.
- Prvo operite patlidžan, a posle mu odsecite krajeve.
- Da ublažite gorak ukus, posolite isečen patlidžan i ostavite ga da odstoji blago poklopljen 30 minuta. Taj proces će dovesti do značajnog otpuštanja vode što će učiniti da manje upija masnoću.
- Patlidžani mogu da budu prženi, pečeni ili pripremljeni na pari. Ako pripremate ceo patlidžan prvo ga probušite na nekoliko mesta viljuškom, da može da izlazi para kroz otvore. Ako ga pripremate u rerni pecite ga na 180 stepeni između 15 i 25 minuta u zavisnosti od veličine parčića. Prilikom prženja neophodno je da se koristi manja količina masnoće jer je patlidžan porozne strukture, zahvaljujući kojoj moće da upije značajnu količinu masnoće koja ga pretvara u veoma nezdrav proizvod.
- Patlidžan ulazi u sastav mnogih jela. On je jedan od najčešće korišćenog povrća u mediteranskoj kuhinji. Priprema se u salatama, osnovnim jelima s mesom i drugim povrćem. Ukus se dobro dopunjuje belim lukom, maslinovim uljem i sokom od limuna.
Koristi od patlidžana
Patlidžan je bogat vitaminima, mineralima i fitonutrientima koji imaju antioksidantno dejstvo.
- Patlidžan je hrana za mozak. Ima dosta istraživanja, fokusiranih na fitonutrient - anticianin, nazvan nasunin koji se nalazi u patlidžanu. Nasunin je potencijalni antioksidant koji čisti od slobodnih radikala i štiti ćelijske membrane, doprinoseći na taj način boljem funkcionisanju našeg mozga.
- Patlidžan je bogat fenolnim antioksidantnim jedinjenjima. Patlidžam je bogat izvor fenolnih jedinjenja koja deluju kao antioksidansi. Hlorogena kiselina koje se nalazi u ovoj vrsti povrća ima antivirusno dejstvo i čuva od pojave promena (pojave raka).
- Patlidžan je dobrodošao za zdravlje našeg kardio vaskularnog sistema i za prevenciju od slobodnih radikala.
Zahvaljujući nasuninu i nekim drugim fitonutrientima koji se nalaze u patlidžanu, ovo povrće pomaže u smanjenju visokog nivoa holesterola u krvi, na zidovima arterija i njihovim aortama, poboljšavajući na taj način protok krvi.
Štetnost patlidžana
Patlidžani su među malobrojnim namirnicama koje sadrže oksalate - prirodne supstance koje se nalaze u biljkama, životinjama i ljudima. Kad se oksalati previše koncentrišu u telesnim tečnostima, kristalizuju se i mogu da dovedu do zdravstvenih problema. Iz tog razloga neki ljudi koji imaju propblema s bubrezima i žuči treba dobro da paze s unosom patlidžana.
