Alanin

Alanin

Aminokiseline su osnovni gradivni elementi belančevina u ljudskom telu. Igraju važnu ulogu za razvoj mišića kao i za proticanje niza procesa u organizmu. U praksi postoji oko 170 aminokielina, ali tek 20 od njih ulaze u sastav belančevina.

Alanin je zamenljiva (neesencijalna) amino kiselina, koja vrši niz važnih funkcija u organizmu. Ona spada u grupu zamenljivih kiselina što znači da telo može samo da proizvede alanin, ako ima potrebe za njjim.

Alanin je posebno važna aminokiselina za održavanje nivoa glukoze u krvi. On se formira u organizmu tokom fizičkog opterećenja. Odgovoran je za proizvodnju glukoze i oslobođavanje energije, neophodne za tok životnih procesa.

Pri nedostatku ugljenih hidrata u čovekovom meniju, alanin se sintetiše od tri lančano-razgranate aminokiseline - leucin, valin i izoleucin.

Izvori alanina

Mnogo dobri izvori alanina su riba, crvena mesa, jaja, mlečni proizvodi, avokado. Neke biljke bogate belančevinama takođe sadrže ne male količine aminokiselina.

Jaja

Koristi od alanina

Alanin igra veoma važnu ulogu u transportu azota od perifernih tkiva do jetre. Poboljšava metabolizam glukoze, on je jednostvno ugljeni hidrat u telu koji se koristi za proizvodnju energije.

Alanin čuva organizam od nakupljanja toksičnih materija. Jedan od oblika alanina - beta alanin predstavlja sastavni deo pantotenske kiseline i koenzima A, koji je životno važan katalizator za proticanje procesa u telu.

Istraživanja pokazuju da kod obolelih od dijabetesa, koji su zavisni od insulina, oralni unos alanina deluje bolje od obične ishrane pre spavanja po pitanju zaštite od noćne hipoglikemije.

Alanin odgovara za skoro polovinu količine glukoze koja se proizvodi u jetri. Tako je alanin životno važna komponenta za dostavljanje energije za rad osnovnih sistema u organizmu.

Kada se nabavlja u dovoljnim količinama u telu, alanin je važan izvor za energiju mišića, centralni nervni sistem i mozak.

Aminmokiseline

Pomaže u metabolizmu šećera i organskih kiselina, doprinosi ojačavanju imunog sistema, stimulišući proizvodnju anti tela i neutrališući toksine, dobijene od razmene materija.

Kada organizam preživljava fiziološki stres koji je uzrokovan dugotrajnom fizičkom opterećenju ili hroničnim nedostatkom ugljenih hidrata, izazvan držanjem dijeta koje su niskog sadržaja ugljenih hidrata, alanin počinja da se sintetiše iz lančano-razgranatih aminokiselina koje izgrađuju mišićno tkivo.

Iz tog razloga od posebne je važnosti da se zna da drastični režimi ishrane prevo napadaju i razgrađuju mišićnu masu koja ozbiljno može da ugrozi zdravlje organizma - gubitak težine, koji se događa kod dijeta niskih ugljenim hidratima je na račun mišića a ne masnoća.

Štetnost alanina

Alanin ne izaziva neželjene efekte kod većeg broja ljudu koji ga uzimaju u obliku dodatka ishrani. Oboleli od jetre i bubrežnih problema ne treba da unose aminokiseline bez konsultacije sa lekarom jer mogu da se dese neželjene komplikacije.

Većina ljudi nema potrebu za dodatnim unosom alanina u obliku dodataka ishrani. Za one koje koriste ovu aminokiselinu kao dodatak, dnevna doza treba da bude određena od strane specijaliste.

Rejting

5 0
4 1
3 0
2 0
1 0
Oceni:

Komentari

Pošalji

Popularni članci danas