Krompirovo brašno je namirnica u prahu, koja daje gustinu i laganost pecivima. Ono je bez mirisa i ima neutralni ukus. Proizvodi se bez jaja, mleka, kazeina, orašastih plodova, glutena i soje.
Sastav krompirovog brašna
Sto grama krompirovog brašna sadrži manje d 0.34 g masti, od kojih su zasićene - 0.09 g, polinezasićene - 0.15 g i mononezasićene masti - 0.008 grama.
Ovo brašno je bogato natrijumom, vlaknima, kalijumom, kalcijumom, magnezijumom, fosforom, holinom, vitaminom B6, folnom kiselinom, asparginskom kiselinom i vodom. Preostali deo krompirovog brašna čini gvožđe, bakar, mangan, selen, vitamin C, šećer, riboflavin, holin, alanin, arginin, niacin, glicin, izoleucin, tiamin, glutaminska kiselina, mangan i vitamin E.
Istorija krompirovog brašna
Ova vrsta brašna se prvi put pojavljuje 1700. godine kao alternativa pšeničnom brašnu. Proizvodili su ga francuski seljaci, kojima je nedostajalo pšenično brašno.
Kako bi zamesili hleb, oni su rešili da osuše kuvani krompir, a hleb koji su dobili im se zaista svideo.
Godinama kasnije je kuvar iz Nju Orleansa napravio prve krofne sa krompirovim brašnom, a to ujedno čini ovu namirnicu veoma popularnom u celom svetu.
Pravljenje krompirovog brašna
Ako imate dehidrator, kojim ćete osušiti krompir, možete sami napraviti brašno u kućnim uslovima. Potrebno je da skuvate nekoliko celih krompira, zajedno sa korom, a nakon toga osušite povrće u dehidratoru. Oni će se u potpunosti osušiti nakon 12-20 sati.
Na kraju se osušeni krompir ustini dok ne postane prah i na taj način se dobija fino žuto - belo brašno.
Krompirovo brašno u kulinarstvu
Krompirovo brašno se u kulinarstvu koristi kao sredstvo za zgušnjavanje peciva i soseva. Ono je najpopularnija bezglutenska alternativa pšeničnom brašnu.
Pogodno je za ishranu vegana i vegetarijanaca, kao i za osobe koje su na dijeti iz nekog razloga, pa im nije dozvoljena konzumacija običnog pšeničnog brašna.
Od krompirovog brašna se može ispeći heb, koji će imati aromu pečenog krompira. Može se dodati čorbama, supama ili sosu, a tim postupkom jelo postaje gušće.
Ovo brašno se može koristiti i za pržena jela i čini ga hrskavim. Za pohovanje, ovo brašno će obezbediti idealnu zlatnu i hrskavu koricu, kao što su to pržena pileća krilca.
Kada se nekom jelu doda krompirovo brašno, ono ne bi trebalo da se ostavi da proključa, jer će brašno početi da peni, pa u tom slučaju ukus bilo kakvog jela će se pokvariti.
Pojedini proizvođači krompirovo brašno dodaju proizvodima od testa, tortama, palačinkama i keksevima, a drugi, pak, koriste ovo brašno za dobijanje određene gustine kompota i želea.
Proizvodi od testa, koji sadrže krompirovo brašno, nešto su suvlji od onih koji se prave sa pšeničnim brašnom. Takođe, oni su i laganiji za konzumaciju.
Krompirovo brašno se bez problema može mešati sa pšeničnim, a tako i kukuruznim brašnom prilikom kuvanja.
Koristi od krompirovog brašna
Krompirovo brašno je znatno hranljivije od pšeničnog brašna. Ono j epuno ugljenih hidrata, koje telo veoma brzo razlaže na prostija jedinjenja i pretvara ih u energiju.
Takođe, ovo brašno e bogat izvor vitamina i proteina, koji održavaju zdravlje i imuni sistem.
Krompirovo brašno i krompirov skrob
Veliki broj ljudi meša krompirovo brašno i krompirov skrob zbog njihovog bliskog porekla i istovetne konzistencije. Međutim, među njima postoje ključne razlike.
Krompirov skrob se proizvodi samo od skroba u krompiru. Kada se doda nekoj smesi, on je čini gušćom i dosta podseća na tipično pšenično brašno.
Krompirovo brašno se dobija od skuvanih i osušenih krompira, zajedno sa njihovom korom, i koristi se kao sredstvo za zgušnjavanje, jer povećava vlažnost samo kada se doda određenoj smesi, povejavajući njenu zapreminu.
Krompirovo brašno je teže od krompirovog skroba i kada se doda nekom jelu, pridaje ukus i miris krompira, dok krompirov skrob nema neku određenu aromu.
Krompirov skrob može zgsnuti smesu ako se dodaju manje količine, što to nije slučaj sa krompirovim brašnom, koje se dodaje u većim količinama, kako bi se smesa zgusnula.
Krompirov skrob ne treba da se kuva, jer pri kuvanju gubi sposobnost da smesu čini gustom.
Čuvanje krompirovog brašna
Krompirovo brašno bi trebalo da se čuva na suvom mestu, gde brašno ne bi imalo dikrektan kontakt sa sunčevom svetlošću, a savetuje se da to bude u frižideru. Brašno je veoma osetljivo na vlažnost, a takođe je meta insekata, pa se u takvim uslovima veoma lako kvari.
Nakon otvaranja pakovanja, brašno treba da se iskoristi u roku od 6 meseci, budući da mu se ukus nakon tog perioda kvari.
