Način pripreme
Veoma često i pre svega u evropskim slatkišima primećuje se da se za posipanje određenog slatkiša, na primer milibrota, koriste šećerne perlice. Njihova priprema je jednostavna.
Nudim dva recepta, jedan je Lusi Evtimove, a drugi je moj i garantujem da ga na ovaj način Italijanke, kada ga trenutno nemaju na raspolaganju, brzo naprave kod kuće.
Recept Lusi Evtimove je sa dodatkom brašna, tačnije: Na 3 supene kašike šećera se dodaje 1 supena kašika brašna, meša se dok se ne dobije pasta, tako da se drži u ruci, da bude lepljiv, prebacuje se na papir za pečenje i na malo brašna i nakon što se osuši, usitnjava se na male komade.
I ovaj koji ja nudim je: Na 50 g finog šećera dodaje se samo 1 kašičica vode. Meša se, dobija se pesak i stavlja se u veliku kašiku sa rupicama. Prstima se pritiska i odozdo na papir za pečenje izlaze mali duguljasti komadići šećernih perli. Ostavljaju se da se osuše.
Razlika između ova dva recepta je u tome što se u prvom duže vreme suše i više se lepe, to je verovatno zbog dodavanja brašna, dok se kod drugog recepta brzo suše i pre svega, što se meni dopada, što se u potpunosti čuva boja šećera, on ostaje beo, dok kod prvog recepta postaje žućkaste boje.
Pokazaću u galeriji na fotografijama obe vrste domaće spremljenih šećernih perli, uključujući i originalne perle, razlika je očigledna, one su gotovo jednake po veličine i liče na male čisto bele perle, nažalost kod nas se ne nude, tako da svako sam može da proceni koji mu se recept više dopada od ove dve vrste domaće spremljenih.
Šećerne perle mogu da se oboje po izboru, mogu da budu sa limunom, pomorandžom, vanilom, pitanje je izbora, osećaja i želje.
Šećerne perle se dodaju u suvu teglicu sa poklopcem i imaju dosta dug rok trajanja.
Nezavisno koji recept će biti izabran, lepo je to što stoje kao lep posip po svakom uskršnjem kolaču.
